Israel Refuses to Follow Rehoboam
1Rehoboam went to the city of Shechem. All the Israelites had gone there to make him king. 2Jeroboam heard about it. He was the son of Nebat. Jeroboam was still in Egypt at that time. He had gone there for safety. He wanted to get away from King Solomon. But now he returned from Egypt. 3So the people sent for Jeroboam. He and the whole community of Israel went to Rehoboam. They said to him, 4“Your father put a heavy load on our shoulders. But now make our hard work easier. Make the heavy load on us lighter. Then we’ll serve you.”
5Rehoboam answered, “Go away for three days. Then come back to me.” So the people went away.
6King Rehoboam asked the elders for advice. They had served his father Solomon while he was still living. Rehoboam asked them, “What advice can you give me? How should I answer these people?”
7They replied, “Serve them today. Give them what they are asking for. Then they’ll always serve you.”
8But Rehoboam didn’t accept the advice the elders gave him. Instead, he asked for advice from the young men. They had grown up with him and were now serving him. 9He asked them, “What’s your advice? How should I answer these people? They say to me, ‘Make the load your father put on our shoulders lighter.’ ”
10The young men who had grown up with him gave their answer. They replied, “These people have said to you, ‘Your father put a heavy load on our shoulders. Make it lighter.’ Now tell them, ‘My little finger is stronger than my father’s legs. 11My father put a heavy load on your shoulders. But I’ll make it even heavier. My father beat you with whips. But I’ll beat you with bigger whips.’ ”
12Three days later Jeroboam and all the people returned to Rehoboam. That’s because the king had said, “Come back to me in three days.” 13The king answered the people in a mean way. He didn’t accept the advice the elders had given him. 14Instead, he followed the advice of the young men. He said, “My father put a heavy load on your shoulders. But I’ll make it even heavier. My father beat you with whips. But I’ll beat you with bigger whips.” 15So the king didn’t listen to the people. That’s because the Lord had planned it that way. What he had said through Ahijah came true. Ahijah had spoken the Lord’s message to Jeroboam, the son of Nebat. Ahijah was from Shiloh.
16All the Israelites saw that the king refused to listen to them. So they answered the king. They said,
“We don’t have any share in David’s royal family.
We don’t have any share in Jesse’s son.
People of Israel, let’s go back to our homes.
David’s royal family, take care of your own kingdom!”
So the Israelites went home. 17But Rehoboam still ruled over the Israelites living in the towns of Judah.
18Adoniram was in charge of those who were forced to work hard for King Rehoboam. The king sent him out among all the Israelites. But they killed Adoniram by throwing stones at him. King Rehoboam was able to get away in his chariot. He escaped to Jerusalem. 19Israel has refused to follow the royal family of David to this day.
20All the Israelites heard that Jeroboam had returned. They sent for him. They wanted him to meet with the whole community. Then they made him king over the entire nation of Israel. Only the tribe of Judah remained true to David’s royal family.
21Rehoboam arrived in Jerusalem. He brought together 180,000 capable young men from Judah and the tribe of Benjamin. He had decided to go to war against Israel. Solomon’s son Rehoboam wanted his fighting men to get the kingdom of Israel back for him.
22But a message from God came to Shemaiah. He was a man of God. God said to him, 23“Speak to Solomon’s son Rehoboam, the king of Judah. Speak to all Judah and the tribe of Benjamin. Also speak to the rest of the people. Tell all of them, 24‘The Lord says, “Do not go up to fight against the Israelites. They are your relatives. I want every one of you to go back home. Things have happened exactly the way I planned them.” ’ ” So the fighting men obeyed the Lord’s message. They went home again, just as he had ordered.
Golden Calves at Bethel and Dan
25Jeroboam built up the walls of Shechem. It was in the hill country of Ephraim. Jeroboam made Shechem his home. From there he went out and built up Peniel.
26Jeroboam thought, “My kingdom still isn’t secure. It could very easily go back to the royal family of David. 27Suppose the Israelites go up to Jerusalem to offer sacrifices at the Lord’s temple. If they do, they will again decide to follow Rehoboam as their master. Then they’ll kill me. They’ll return to King Rehoboam. He is king of Judah.”
28So King Jeroboam asked for advice. Then he made two golden statues that looked like calves. He said to the people, “It’s too hard for you to go up to Jerusalem. Israel, here are your gods who brought you up out of Egypt.” 29He set up one statue in Bethel. He set up the other one in Dan. 30What Jeroboam did was sinful. And it caused Israel to sin. The people came to worship the statue at Bethel. They went all the way to Dan to worship the statue that was there.
31Jeroboam built temples for worshiping gods on high places. He appointed all kinds of people as priests. They didn’t even have to be Levites. 32He established a feast. It was on the 15th day of the eighth month. He wanted to make it like the Feast of Booths that was held in Judah. Jeroboam built an altar at Bethel. He offered sacrifices on it. He sacrificed to the calves he had made. He also put priests in Bethel. He did it at the high places he had made. 33He offered sacrifices on the altar he had built at Bethel. It was on the 15th day of the eighth month. That’s the month he had chosen for it. So he established the feast for the Israelites. And he went up to the altar to sacrifice offerings.
Отцепљење северних племена
1Ровоам оде у Сихем, јер је сав Израиљ дошао у Сихем да га зацаре. 2Кад је то чуо Јеровоам, син Наватов, вратио се из Египта. Наиме, он је још увек био у Египту, где је побегао од цара Соломона. 3Тада су послали по њега и позвали га. Кад су Јеровоам и сав збор Израиљев дошли, рекли су Ровоаму: 4„Твој отац нам је ставио тежак јарам; стога, олакшај нам тешку службу свога оца и његов тешки јарам који нам је наметнуо, па ћемо ти служити.“
5Он им одговори: „Идите и вратите се к мени за три дана.“ Народ оде.
6Ровоам се посаветовао са старешинама који су били у служби његовог оца док је био жив. Рече им: „Шта ми ви саветујете? Какав одговор да дам овом народу?“
7Они му одговорише: „Ако се данас покажеш као слуга овом народу и будеш им служио, и ако им одговориш пријатним речима, они ће ти бити слуге заувек.“
8Међутим, он је одбацио савет који су му дале старешине. Затим се посаветовао са младићима који су одрасли с њим, а који су сада били у његовој служби. 9Он их упита: „Шта ви саветујете? Какав одговор да дам овом народу, који ми рече: ’Олакшај нам јарам који нам је наметнуо твој отац?’“
10Младићи који су одрасли с њим рекоше: „Овако реци том народу, који ти је рекао: ’Твој отац нам је ставио тежак јарам, а ти нам јарам олакшај.’ Ти им, дакле, овако реци: ’Мој мали прст је дебљи од бедара мога оца. 11Стога, мој отац вам је натоварио тежак јарам, а ја ћу још додати на њега; мој отац вас је шибао бичевима, а ја ћу вас шибати шкорпијама12,11 Шкорпија је назив за бич са уплетеним металним опиљцима..’“
12Трећег дана Јеровоам и сав Израиљ дођу Ровоаму, пошто је цар рекао: „Вратите се к мени за три дана.“ 13Цар им одговори грубо, одбацујући савет који су му дале старешине. 14Рекао им је по савету младића: „Мој отац вам је натоварио тежак јарам, а ја ћу још додати на ваш терет; мој отац вас је шибао бичевима, а ја ћу вас шибати шкорпијама.“ 15Али цар није послушао народ, јер је Господ тако уредио, да би испунио своју реч, коју је Господ рекао Јеровоаму, сину Наватовом, преко Ахије Силомљанина.
16Кад је сав Израиљ видео да их цар није послушао, народ одговори цару:
„Какав део ми имамо с Давидом?
Нема нама наследства са сином Јесејевим!
У своје шаторе, Израиљу!
Сад се, Давиде, сам брини за свој дом!“
Затим су се Израиљци вратили својим кућама. 17Цар Ровоам је владао само над Израиљцима који су живели у Јудиним градовима.
18Цар Ровоам је послао Адорама, надзорника принудног рада, али га је сав Израиљ каменовао, па је погинуо. Цар Ровоам се брзо попе у своје кочије и побеже у Јерусалим. 19Тако се Израиљ побунио против дома Давидовог све до данас.
20Кад је сав Израиљ чуо да се Јеровоам вратио, послали су по њега и позвали га пред скупштину. Тада су га зацарили над свим Израиљем. Нико други није остао уз дом Давидов осим Јудиног племена.
21Кад се Ровоам вратио у Јерусалим, сабрао је сав дом Јудин и све племе Венијаминово, стотину осамдесет хиљада изабраних ратника, да ратују против дома Израиљевог, да поврате царство Ровоаму, сину Соломоновом.
22Али реч Божија дође Семају, човеку Божијем: 23„Реци Ровоаму, сину Соломоновом, цару Јудином, и свем дому Јудином и Венијаминовом, и осталом народу: 24’Овако каже Господ: не излазите да ратујете против своје браће Израиљаца. Нека се свако врати својој кући, јер ова ствар долази од мене.’“ Тада су послушали реч Господњу и вратили се кући, према речи Господњој.
Јеровоам гради златну телад
25А Јеровоам је утврдио Сихем, у Јефремовој гори, и ту је живео. Затим се одселио оданде и утврдио Фануил.
26Јеровоам рече у свом срцу: „Сада би царство могло да се врати дому Давидовом. 27Ако овај народ буде наставио да одлази у Дом Господњи у Јерусалиму да приноси жртве, срце овог народа ће се вратити њиховом господару Ровоаму, цару Јудином. Онда ће ме убити и вратити се Ровоаму, цару Јудином.“
28Кад је цар размислио о овоме, направио је два златна телета и рекао народу: „Довољно сте одлазили у Јерусалим. Ево, твојих богова, Израиљу, који су те извели из египатске земље!“ 29Једно теле је поставио у Ветиљу, а друго у Дану. 30То је била прилика за грех јер је народ отишао пред оно теле у Дану.
31Он је подигао и капеле на узвишицама, и поставио свештенике из редова народа, који нису били Левити. 32Затим је Јеровоам увео празник осмог месеца, петнаестог дана, попут празника у Јуди, приносећи жртве на жртвенику. Исто је учинио у Ветиљу, жртвујући теладима које је направио. У Ветиљу је поставио свештенике узвишица које је направио.
33Јеровоам је жртвовао петнаестог дана, осмог месеца – оног месеца кад је у свом срцу наумио да уведе празник за Израиљце – на жртвенику који је саградио у Ветиљу. Жртвовао је и кадио на жртвенику.
