أصنام بابل
1قَدْ خَرَّ وَانْحَنَى بِيلُ وَنَبُو إِلَهَا بَابِلَ وَحَمَّلُوا تَمَاثِيلَهُمَا عَلَى الْحَمِيرِ الْمُرْهَقَةِ الَّتِي نَاءَتْ بِأَثْقَالِهَا. 2سَقَطَتْ جَمِيعُهَا وَعَجَزَتْ عَنْ حِمَايَةِ نَفْسِهَا بَلْ أُخِذَتْ هِيَ نَفْسُهَا إِلَى السَّبْيِ مَعَ المَأْسُورِينَ.
3أصْغُوا إِلَيَّ يَا بَيْتَ يَعْقُوبَ، وَيَا بَقِيَّةَ ذُرِّيَّةِ إِسْرائِيلَ الَّذِينَ حَمَلْتُهُمْ مُنْذُ أَنْ حُبِلَ بِهِمْ، وَتَكَفَّلْتُ بِهِمْ مُنْذُ مَوْلِدِهِمْ، 4وَبَقِيتُ أَنَا أَنَا حَتَّى زَمَنِ شَيْخُوخَتِكُمْ، وَحَمَلْتُكُمْ فِي مَشِيبِكُمْ. أَنَا صَنَعْتُكُمْ، لِذَلِكَ أَنَا أَحْمِلُكُمْ، وأَخَلِّصُكُمْ. 5بِمَنْ تُشَبِّهُونَنِي وَتُعَادِلُونَنِي وَتُقَارِنُونَنِي حَتَّى نَكُونَ مُتَمَاثِلَيْنِ؟
6هَلْ بِالَّذِينَ يُفْرِغُونَ الذَّهَبَ مِنَ الْكِيسِ وَيَزِنُونَ الْفِضَّةَ بِالْمِيزَانِ، وَيَسْتَأْجِرُونَ صَائِغاً لِيَسْبُكَهَا إِلَهاً، وَيَخُرُّونَ لَهَا سَاجِدِينَ؟ 7يَرْفَعُونَهَا عَلَى أَكْتَافِهِمْ وَيَنْقُلُونَهَا لِيَنْصِبُوهَا فِي مَوْضِعِهَا حَيْثُ تَسْتَقِرُّ هُنَاكَ لَا تَبْرَحُ مِنْ مَكَانِهَا، وَإِنِ اسْتَغَاثَ بِها أَحَدٌ لَا تَسْتَجِيبُ وَلا تُنَجِّيهِ مِنْ مِحْنَتِهِ؟
8اذْكُرُوا هَذَا وَاتَّعِظُوا. انْقُشُوهُ فِي أَذْهَانِكُمْ يَا عُصَاةُ! 9تَذَكَّرُوا الأُمُورَ الْغَابِرَةَ الْقَدِيمَةَ لأَنِّي أَنَا اللهُ وَلَيْسَ آخَرُ. 10وَقَدْ أَنْبَأْتُ بِالنِّهَايَةِ مُنْذُ الْبَدْءِ، وَأَخْبَرْتُ مِنَ الْقِدَمِ بِأُمُورٍ لَمْ تَكُنْ قَدْ حَدَثَتْ بَعْدُ، قَائِلاً: مَقَاصِدِي لابُدَّ أَنْ تَتِمَّ، وَمَشِيئَتِي لابُدَّ أَنْ تَتَحَقَّقَ. 11أَدْعُو مِنَ الْمَشْرِقِ الطَّائِرَ الْجَارِحَ، وَمِنَ الأَرْضِ الْبَعِيدَةِ رَجُلَ مَشُورَتِي. قَدْ نَطَقْتُ بِقَضَائِي وَلابُدَّ أَنْ أُجْرِيَهُ، وَمَا رَسَمْتُهُ مِنْ خِطَّةٍ لابُدَّ أَنْ أُنَفِّذَهُ.
12أَصْغُوا إِلَيَّ يَا غِلاظَ الْقُلُوبِ أَيُّهَا الْبَعِيدُونَ عَنِ الْبِرِّ، 13لَقَدْ جَعَلْتُ أَوَانَ بِرِّي قَرِيباً. لَمْ يَعُدْ بَعِيداً، وَخَلاصِي لَا يُبْطِئُ. سَأَجْعَلُ خَلاصاً فِي صِهْيَوْنَ، وَفِي إِسْرَائِيلَ مَجْدِي.
Немоћна божанства и свемоћни Господ
1Паде Вил! Сруши се Навав!
Стављају своје рукотворине на животиње и на стоку.
Носе их као бремена,
терет што замара.
2Руше се и падају заједно.
Не могу избавити носиоце.
И душе своје у ропство одводе.
3„Слушајте ме, доме Јаковљев,
и сви остаци дома Израиљева!
Ја сам вас носио од рођења;
Ја сам вас подизао од утробе.
4И кад остарите, ја остајем исти;
и кад оседите, ја ћу бити потпора.
Ја сам чинио и ја ћу подизати,
и ја ћу подупирати и допремати.
5С ким бисте ме упоредили,
и сличним и изгледним учинили и поредили?
6Ваде злато из торбе,
и сребро мере на ваги,
у најам узимају ливца
да им од тога начини бога,
да падају ничице,
челом и телом да се простиру.
7Подижу га на раме, подупиру га,
спуштају га доле и стоји,
из места својега и не помера се,
нити виче на њих и не одговара;
не спасава никога из невоље његове.
Помоћ је близу
8Сетите се тога и будите људи;
одметници, узмите то к срцу.
9Сетите се почетака из древности.
Та, ја сам Бог и нема другога,
Бог јесам и нико није као ја.
10На почетку последице најављујем,
и унапред што се није збило.
Кажем: ’Одлука ће се моја извршити,
и учинићу све што хоћу.’
11Позваћу са истока грабљивицу,
из далеке земље човека по одлуци својој.
Што рекох, то ћу и довести.
Што исказах, то ћу учинити.
12Слушајте ме, срцем упорни,
од праведности удаљени.
13Праведност своју примичем,
није се удаљила;
и спасење моје окаснити неће.
И на Сион ћу спасење ставити,
Израиљу прослављење своје.“
