1ስለ ታረዱት ወገኖቼ፣
ቀንና ሌሊት አለቅስ ዘንድ፣
ምነው፣ ራሴ የውሃ ምንጭ በሆነ!
ምነው ዐይኖቼ የእንባ መጕረፊያ በሆኑልኝ!
2ሕዝቤን ትቼ፣ ርቄ እንድሄድ፣
በምድረ በዳ የእንግዶች ማደሪያ ማን በሰጠኝ!
ሁሉም አመንዝሮች፣
የአታላዮች መንጋ ሆነዋላ!
3“ሐሰትን ለመናገር፣
ምላሳቸውን እንደ ቀስት ገተሩ፤
በእውነት ሳይሆን፣
በሐሰት በምድሪቱ ገነኑ፤
ከክፋት ወደ ክፋት ሄዱ፤
እኔንም አላወቁኝም፤”
ይላል እግዚአብሔር።
4“እያንዳንዱ ወንድም አታላይ፣9፥4 ወይም አታላይ ያዕቆብ
ባልንጀራም ሁሉ ሐሜተኛ ስለሆነ፣
ወንድም ከወንድሙ ይጠንቀቅ፤
ባልንጀራም በጓደኛው አይታመን።
5ባልንጀራ ባልንጀራውን ያታልላል፤
እውነትን የሚናገር የለም፤
ሐሰትን ይናገሩ ዘንድ ምላሳቸውን አሠልጥነዋል፤
ኀጢአትንም በማድረግ ራሳቸውን አድክመዋል።
6መኖሪያህ9፥6 ኤርምያስን ያመለክታል (በዕብራይስጡ በነጠላ ቍጥር ተጽፏል) በሽንገላ መካከል ነው፤
ከሽንገላቸውም የተነሣ ሊያውቁኝ አልፈቀዱም፤”
ይላል እግዚአብሔር።
7ስለዚህ የሰራዊት ጌታ እግዚአብሔር እንዲህ ይላል፤
“እነሆ፤ እንደ ብረት አነጥራቸዋለሁ፤ እፈትናቸዋለሁም፤
ስለ ሕዝቤ ኀጢአት፣
ከዚህ የተለየ ምን ማድረግ እችላለሁ?
8ምላሳቸው የሚገድል ቀስት ነው፤
በሽንገላ ይናገራል፤
ሁሉም ከባልንጀራው ጋር በፍቅር ይናገራል፤
በልቡ ግን ያደባበታል።
9ታዲያ ስለ እነዚህ ነገሮች ልቀጣቸው አይገባኝምን?”
ይላል እግዚአብሔር፤
“እንደዚህ ዐይነቱንስ ሕዝብ፣
አልበቀልምን?”
10ስለ ተራሮች አለቅሳለሁ፤ ዋይ ዋይ እላለሁ፤
በምድረ በዳ ስላሉትም መሰማሪያዎች ዐዝናለሁ።
ሰው የማያልፍባቸው ባድማ ሆነዋል፤
የከብቶች ጩኸት አይሰማም፤
የሰማይ ወፎች ሸሽተዋል፤
የዱር አራዊትም ጠፍተዋል።
11“ኢየሩሳሌምን የፍርስራሽ ክምር፣
የቀበሮም ጐሬ አደርጋታለሁ፤
የይሁዳንም ከተሞች፣
ሰው የማይኖርባቸው ባድማ አደርጋቸዋለሁ።”
12ይህን መረዳት የሚችል ጥበበኛ ሰው ማን ነው? እግዚአብሔር ገልጾለት ይህንስ ማስረዳት የሚችል ማን ነው? ምድሪቱስ ሰው እንደማያልፍበት በረሓ ለምን ጠፋች? ለምን ወና ሆነች?
13እግዚአብሔርም እንዲህ አለ፤ “ይህ የሆነው የሰጠኋቸውን ሕጌን ትተው ስላልታዘዙኝና ሥርዐቴን ስላልተከተሉ ነው። 14በዚህ ፈንታ፣ በልባቸው እልኸኝነት በመሄድ አባቶቻቸው ያስተማሯቸውን በኣሊምን ተከተሉ።” 15ስለዚህ የእስራኤል አምላክ የሰራዊት ጌታ እግዚአብሔር፣ እንዲህ ይላል፤ “እነሆ፤ ይህን ሕዝብ መራራ ምግብ አበላዋለሁ፤ የተመረዘንም ውሃ አጠጣዋለሁ። 16እነርሱንም ሆነ አባቶቻቸውን በማያውቋቸው ሕዝቦች መካከል እበትናቸዋለሁ፤ እስካጠፋቸውም ድረስ በሰይፍ አሳድዳቸዋለሁ።”
17የሰራዊት ጌታ እግዚአብሔር እንዲህ ይላል፤
“እንግዲህ፤ አልቃሽ ሴቶች ጥሩ፤
ሥልጡን ሙሾ አውራጆች አስመጡ፤
18እነርሱ ፈጥነው ይምጡ፤
ዐይኖቻችን እንባ እስኪያጐርፉ፣
ሽፋሽፍቶቻችንም ውሃ እስኪያመነጩ፣
ስለ እኛ ሙሾ ያውርዱልን።
19እነሆ የዋይታ ድምፅ ከጽዮን ተሰምቷል፤ እንዲህም ይላል፤
‘ምንኛ ወደቅን!
ውርደታችንስ እንዴት ታላቅ ነው!
ቤቶቻችን ፈራርሰዋልና፤
አገራችንን ጥለን እንሂድ።’ ”
20እናንት ሴቶች ሆይ፤ የእግዚአብሔርን ቃል ስሙ፤
ጆሮቻችሁን ከአንደበቱ ለሚወጡት ቃላት ክፈቱ፤
ሴቶች ልጆቻችሁን ዋይታ፣
አንዳችሁም ሌላውን ሙሾ አስተምሩ።
21ሞት በመስኮቶቻችን ገብቷል፤
ወደ ምሽጎቻችንም ዘልቋል፤
ሕፃናትን ከየመንገዱ፣
ወጣቶችን ከየአደባባዩ ጠራርጎ ወስዷል።
22እንዲህ በሉ፤ “እግዚአብሔር እንዲህ ይላል፤
“ ‘የሰዎች ሬሳ፣
በሜዳ እንደ ተጣለ ጕድፍ፣
ማንም እንደማይሰበስበው፣
ከዐጫጅ ኋላ እንደ ተተወ ቃርሚያ ይወድቃል።’ ”
23እግዚአብሔር እንዲህ ይላል፤
“ጥበበኛ በጥበቡ አይታበይ፤
ኀያልም በኀይሉ አይመካ፤
ሀብታምም በሀብቱ አይኵራራ፤
24የሚመካ ግን፣
እኔ እግዚአብሔር እንደ ሆንሁ በማወቁና፣
በምድር ላይ ምሕረትን፣ ፍትሕንና ጽድቅን የማደርግ መሆኔን በመረዳቱ፣
በዚህ ይመካ፤ እኔ በእነዚህ ነገሮች፣
እደሰታለሁና፤”
ይላል እግዚአብሔር።
25እግዚአብሔር እንዲህ ይላል፤ “ሥጋቸውን ብቻ የተገረዙትን ሁሉ የምቀጣበት ጊዜ ይመጣል፤ 26እነርሱም ግብፅ፣ ይሁዳ፣ ኤዶም፣ አሞን፣ ሞዓብና ጠጕራቸው ዙሪያውን የሚከረከም የበረሓ9፥26 ወይም በበረሓ በተራራቁ ስፍራዎች የሚኖሩ ነዋሪዎች ሁሉ ናቸው፤ እነዚህ ሕዝቦች ሁሉ በርግጥ የተገረዙ አይደሉምና፤ የእስራኤልም ቤት ሁሉ ልባቸው አልተገረዘም።”
1О, кад би ми глава била вода,
а моје око врело суза,
па да оплакујем и дању и ноћу
изгинуле од ћерки мога народа!
2О, кад бих у пустињи имао
преноћиште за путнике,
могао бих да напустим свој народ
и да одем од њих.
Јер, сви су прељубници
и сабор неверника.
3„Као свој лук они запињу језик лажима.
Али нису због истине
постали јаки у земљи,
јер хрле од зла до зла
и мене не познају
– говори Господ.
4Свако нек се пази од свога ближњег
и не верујте ниједном брату.
Јер сваки брат упорно вара
и сваки ближњи клевеће.
5И свако вара свога ближњег
и не говоре истину.
Свој су језик научили да говори лажно.
Изнурени су од грешења.
6Ти живиш усред преваре,
а баш због преваре они одбијају да ме знају
– говори Господ.“
7Зато овако каже Господ над војскама:
„Ево, претопићу их и опробаћу их.
Јер, како да поступим
са ћерком свог народа?
8Њихов је језик стрела што убија
и говори превару.
Својим устима о миру са својим ближњим човек говори,
али у себи кује сплетку.
9Зар због тога да их не казним?
– говори Господ.
Над народом попут овог
зар да се не освети моја душа?“
10Над брдима ћу да вапим,
нарицаћу нарицаљку над пустињским пашњацима
јер су опустошени. Нико туда не пролази,
и не чује се рика стоке.
Од птица па до животиња,
све је побегло и нестало.
11„Од Јерусалима ћу да учиним гомилу камења
и брлог шакала.
Од Јудиних градова ћу да направим
пустош у којој нико не живи.“
12Ко је мудар човек да разуме ово и коме су уста Господња говорила да то растумачи? Због чега је земља настрадала и као пустиња опустошена да кроз њу нико не пролази?
13И Господ рече: „Зато што су оставили мој Закон који сам пред њих поставио, и зато што нису слушали мој глас ни по њему ишли.
14Него су ишли по самовољи свог срца за Валима, како су их њихови преци научили.“ 15Зато овако каже Господ над војскама, Бог Израиљев: „Ево, ја ћу да нахраним овај народ пеленом и напојим га затрованом водом. 16Расућу их међу народе које нису знали, ни они, ни њихови преци. Послаћу за њима мач док их не докрајчим.“
17И ово каже Господ над војскама:
„Размотрите, па сазовите нарикаче нека дођу.
Али пошаљи по оне које су веште, нека дођу.
18Али нека пожуре,
нека наричу над нама,
па да нам очи сузама роне
и да нам капци буду уплакани.
19Ево, чује се нарицање са Сиона:
’О, како смо пропали!
Страховито смо осрамоћени,
јер смо напустили своју земљу
и домови су нам порушени.’“
20Чујте, жене, реч Господњу.
Нека ваше ухо прими реч његових уста.
Научите своје ћерке да наричу
и свака жена своју сусетку да лелече.
21Смрт се успузала на наше прозоре.
Дошла је у наше дворове,
истребила децу са улица
и младиће са тргова.
22Реци: „Говори Господ:
’Лешеви ће људи по тлу попадати
као гнојиво по пољу,
као сноп за жетеоцем,
а неће имати ко да га сакупи.’“
23Овако каже Господ:
„Нека се мудрац не хвали својом мудрошћу,
нека се јунак не хвали својим јунаштвом,
и богаташ нека се богатством својим не хвали.
24А ко хоће да се хвали,
нека се хвали тиме што мене познаје,
што прониче да сам ја Господ који чини милост,
правду и праведност на земљи,
и да у томе уживам –
овако каже Господ.
25Ево, долазе дани – говори Господ – када ћу казнити све оне само по телу обрезане: 26Египат и Јуду, Едом заједно са Амонцима и Моавцима; који избријавају зулуфе и који живе у пустињи. Јер сви су ти народи необрезани и сав је Израиљев дом необрезаног срца.“
