ኢዩኤል 2 – NASV & NSP

New Amharic Standard Version

ኢዩኤል 2:1-32

የአንበጣ ሰራዊት

1በጽዮን መለከትን ንፉ፤

በቅዱሱ ተራራዬም የማስጠንቀቂያውን ድምፅ አሰሙ።

በምድሪቱ የሚኖሩ ሁሉ ይንቀጥቀጡ፤

የእግዚአብሔር ቀን ቀርቧልና፤

እርሱም በደጅ ነው።

2ይህም የጨለማና የጭጋግ ቀን፣

የደመናና የድቅድቅ ጨለማ ቀን ነው።

የንጋት ብርሃን በተራሮች ላይ እንደሚወጣ፣

ኀያልና ብዙ ሰራዊት ይመጣል፤

ከጥንት እንዲህ ዐይነት ከቶ አልነበረም፤

በሚመጡትም ዘመናት እንዲህ ዐይነት ከቶ አይሆንም።

3በፊታቸው፣ እሳት ይባላል፤

በኋላቸውም ነበልባል ይለበልባል፤

በፊታቸው ምድሪቱ እንደ ዔድን ገነት ናት፤

በኋላቸውም የሚቀረው ባዶ ምድረ በዳ ነው፤

ምንም አያመልጣቸውም።

4መልካቸው እንደ ፈረስ መልክ ነው፤

እንደ ጦር ፈረስም ይጋልባሉ።

5ገለባ እንደሚበላ እንደሚንጣጣ እሳት፣

ለጦርነት እንደ ተዘጋጀ ኀያል ሰራዊት፣

የሠረገሎችን ድምፅ የሚመስል ድምፅ እያሰሙ፣

በተራሮች ጫፍ ላይ ይዘልላሉ።

6በእነርሱ ፊት ሕዝቦች ይርዳሉ፤

የሁሉም ፊት ይገረጣል።

7እንደ ተዋጊዎች ድንገት አደጋ ይጥላሉ፤

እንደ ወታደሮችም ቅጥርን ይዘልላሉ፤

ከመንገዳቸውም ሳይወጡ፣

አቅጣጫ ይዘው ይጓዛሉ።

8እርስ በርሳቸው አይገፋፉም፤

እያንዳንዱ መሥመሩን ጠብቆ ይሄዳል፤

መሥመራቸውን ሳይለቁ፣

መከላከያውን ሰብረው ያልፋሉ።

9ከተማዪቱን ይወርራሉ፤

በቅጥሩም ላይ ይዘልላሉ፤

በቤቶች ላይ ዘልለው ይወጣሉ፤

እንደ ሌባም በመስኮት ይገባሉ።

10ምድር በፊታቸው ትንቀጠቀጣለች፤

ሰማይም ይናወጣል፤

ፀሓይና ጨረቃ ይጨልማሉ፤

ከዋክብትም ከእንግዲህ ወዲያ አያበሩም።

11በሰራዊቱ ፊት፣

እግዚአብሔር ያንጐደጕዳል፤

የሰራዊቱ ብዛት ስፍር ቍጥር የለውም፤

ትእዛዙንም የሚያደርግ እርሱ ኀያል ነው፤

የእግዚአብሔር ቀን ታላቅ፣

እጅግም የሚያስፈራ ነው፤

ማንስ ሊቋቋመው ይችላል?

ልባችሁን ቅደዱ

12“አሁንም ቢሆን፣

በጾም፣ በልቅሶና በሐዘን፣

በፍጹም ልባችሁ ወደ እኔ ተመለሱ” ይላል እግዚአብሔር

13ልባችሁን እንጂ፣

ልብሳችሁን አትቅደዱ፤

ወደ አምላካችሁ ወደ እግዚአብሔር ተመለሱ፤

እርሱ መሓሪና ርኅሩኅ፣

ቍጣው የዘገየና ፍቅሩ የበዛ፣

ክፉ ነገር ከማምጣትም የሚታገሥ ነውና።

14በምሕረቱ ተመልሶ፣

ለአምላካችሁ ለእግዚአብሔር የሚሆነውን፣

የእህል ቍርባንና የመጠጥ ቍርባን እንዲተርፋችሁ፣

በረከቱን ይሰጣችሁ እንደ ሆነ ማን ያውቃል?

15በጽዮን መለከትን ንፉ፤

ቅዱስ ጾምን ዐውጁ፤

የተቀደሰን ጉባኤ ጥሩ።

16ሕዝቡን ሰብስቡ፤

ጉባኤውን ቀድሱ፤

ሽማግሌዎችን በአንድነት አቅርቡ፤

ሕፃናትን ሰብስቡ፤

ጡት የሚጠቡትንም አታስቀሩ፤

ሙሽራው እልፍኙን ይተው፣

ሙሽሪትም የጫጕላ ቤቷን ትተው።

17በእግዚአብሔር ፊት የሚያገለግሉ ካህናት፣

በመሠዊያውና በቤተ መቅደሱ አደባባይ መካከል ሆነው ያልቅሱ፤

እንዲህም ይበሉ፤ “እግዚአብሔር ሆይ፤ ሕዝብህን አድን፤

ርስትህን በአሕዛብ መካከል መተረቻ፣

መሣቂያና መሣለቂያም አታድርግ፤

ለምንስ በሕዝቦች መካከል፣

‘አምላካቸው ወዴት ነው?’ ይበሉን።”

የእግዚአብሔር መልስ

18እነሆ፤ እግዚአብሔር ስለ ምድሩ ይቀናል2፥18 ወይም ጌታ ቀንቷል ራርቷል

ስለ ሕዝቡም ይራራል።

19እግዚአብሔርም እንዲህ ሲል ይመልስላቸዋል2፥19 ጌታ መለሰለት

“እህል፣ አዲስ የወይን ጠጅና ዘይት፣

እስክትጠግቡ ድረስ እሰጣችኋለሁ፤

የሕዝቦች መዘባበቻ አላደርጋችሁም።

20“የሰሜንን ሰራዊት ከእናንተ አርቃለሁ፤

ፊቱን ወደ ምሥራቁ ባሕር2፥20 የሙት ባሕር ለማለት ነው።

ጀርባውንም ወደ ምዕራቡ ባሕር2፥20 የሜዲትራንያን ባሕር ለማለት ነው። በማድረግ፣

ወደ ደረቀውና ወደ ባድማው ምድር እገፋዋለሁ፤

ግማቱ ይወጣል፤

ክርፋቱም ይነሣል።”

በርግጥ እርሱ ታላቅ ነገር አድርጓል።

21ምድር ሆይ፤ አትፍሪ፤

ደስ ይበልሽ፤ ሐሤትም አድርጊ፤

በርግጥ እግዚአብሔር ታላቅ ነገር አድርጓል።

22የዱር እንስሳት ሆይ፤ አትፍሩ፤

መሰማሪያ መስኮቹ ለምልመዋልና፤

ዛፎቹ ፍሬያቸውን አፍርተዋል፤

የበለሱ ዛፍና የወይኑ ተክልም እጅግ አፍርተዋል።

23የጽዮን ሰዎች ሆይ፤ ደስ ይበላችሁ፤

በአምላካችሁ በእግዚአብሔር ሐሤት አድርጉ፤

የበልግን ዝናብ፣

በጽድቅ ሰጥቷችኋልና2፥23 ወይም ለጽድቅ መምህር

እንደ ቀድሞውም፣

የበልግንና የጸደይን ዝናብ በብዛት ልኮላችኋል።

24ዐውድማዎቹ በእህል ይሞላሉ፤

መጥመቂያ ጕድጓዶችም በአዲስ የወይን ጠጅና በዘይት ተሞልተው ያፈስሳሉ።

25“በመካከላችሁ የሰደድሁት ታላቁ ሰራዊት፣

ትልልቁ አንበጣና ትንንሹ አንበጣ፣

ሌሎች አንበጦችና የአንበጣው መንጋ2፥25 በዚህ ክፍል ስለ አንበጦች የሚገልጹት አራት የዕብራይስጥ ቃላት ትክክለኛ ትርጕም አይታወቅም። የበላውን፣

እነዚህ ሁሉ የበሏቸውን ዓመታት ዋጋ እመልስላችኋለሁ።

26እስክትጠግቡ የምትበሉት ብዙ ምግብ ይኖራችኋል፤

ድንቅ ነገሮችን ለእናንተ የሠራውን፣

የአምላካችሁን የእግዚአብሔርን ስም ታመሰግናላችሁ፤

ሕዝቤም ከእንግዲህ ወዲያ አያፍርም።

27ከዚያም እኔ በእስራኤል መካከል እንዳለሁ፣

እኔ አምላካችሁ እግዚአብሔር እንደ ሆንሁ፣

እንደ እኔም ያለ፣ ሌላ እንደሌለ ታውቃላችሁ፤

ሕዝቤም ከእንግዲህ ወዲያ አያፍርም።

የእግዚአብሔር ቀን

28“ከዚህም በኋላ፣

መንፈሴን በሥጋ ለባሽ ሁሉ ላይ አፈስሳለሁ፤

ወንዶችና ሴቶች ልጆቻችሁ ትንቢት ይናገራሉ፤

ሽማግሌዎቻችሁ ሕልም ያልማሉ፤

ጕልማሶቻችሁም ራእይ ያያሉ።

29በእነዚያ ቀናት በወንዶችና በሴቶች ባሪያዎች ላይ እንኳ፣

መንፈሴን አፈስሳለሁ።

30ድንቆችን በሰማያት፣

እንዲሁም በምድር፣

ደምና እሳት፣ የጢስም ዐምድ አሳያለሁ።

31ታላቁና የሚያስፈራው የእግዚአብሔር ቀን ከመምጣቱ በፊት፣

ፀሓይ ትጨልማለች፤

ጨረቃም ወደ ደም ትለወጣለች።

32የእግዚአብሔርን ስም የሚጠራ ሁሉ፣

እርሱ ይድናል፤

እግዚአብሔርም እንዳለው፣

በጽዮን ተራራና በኢየሩሳሌም፣

መድኀኒት ይገኛል፤

ከትሩፋኑም መካከል

እግዚአብሔር የጠራቸው በዚያ ይገኛሉ።”

New Serbian Translation

Књига пророка Јоила 2:1-32

Војска скакаваца

1Затрубите трубом на Сиону!

Повичите на мојој светој гори!

Нека задрхте сви становници земље.

Долази дан Господњи

и баш је близу!

2Дан тамни и суморни,

дан облака и густе таме.

Ко што се свитање шири преко брда,

такав је народ велики и моћни

каквог од давнина није било

и неће га бити годинама,

из нараштаја у нараштај.

3Пред њим ватра прождире,

а за њим спаљује пламен.

Пред њим је земља као врт едемски,

а за њим опустошена дивљина

и нико му утекао није.

4Лицем су слични лицима коња

и јуре као коњаници.

5Тутње као бојна кола

кад врх гора поскакују;

праскају ко пламен ватре што стрњику гута,

као народ моћан што се за бој постројава.

6Народи пред њима дрхте,

зажари се свако лице.

7Трче као ратници,

ко борци се уз зидине пењу;

и сваки својим путем иде,

стазе своје не мењају.

8Један другог не саплићу,

својим путем корачају

и неће стати,

све и да на оружје насрну.

9Вршљају по граду,

по зидинама трче,

у куће се пењу

и кроз прозоре проваљују попут лопова.

10Пред њима земља дрхти

и небеса се потресају;

помрачују се сунце и месец,

а звезде гасну сјајем својим.

11А Господ ће глас свој да дигне

пред војском својом

јер је табор његов врло велик;

јер су моћни они што реч његову чине;

јер је велик и веома страшан дан Господњи,

ко да га издржи?

Раздирање срца

12„Зато сада – говори Господ –

вратите ми се свим срцем својим,

у посту, жаљењу и вапају.“

13Срца своја раздерите,

а не одећу своју!

Вратите се Господу, Богу своме,

јер је милосрдан и милостив;

спор на срџбу, богат милосрђем

и сажаљив на несрећу.

14Ко зна? Можда се одврати, предомисли,

па за собом остави благослов –

житну жртву и изливницу за Господа, вашег Бога.

15Затрубите трубом на Сиону!

Свети пост прогласите,

позовите свечани сабор!

16Окупите народ

и посветите збор.

Окупите старешине,

децу и одојчад.

Нека младожења изађе из своје собе

и млада из одаје своје.

17Нека свештеници, слуге Господње,

плачу између трема и жртвеника.

Нека кажу: „Господе, поштеди свој народ!

Не дај срамоту на наследство своје,

да му се ругају народи.

Зашто да се говори међу народима:

’Где је Бог њихов?’“

Господњи одговор

18И Господ ће да ревнује за своју земљу

и поштеди свој народ.

19Одговориће Господ свом народу и рећи ће му:

„Ево, даћу вам жита, вина и уља

да се тиме наситите.

И више вас нећу чинити руглом међу народима.

20Далеко од вас отераћу тог са севера.

Расејаћу га у земљу пусту и безводну:

лице његово према мору на исток,

и његов крај према мору на запад.

Дизаће се његов смрад,

шириће се његова трулеж,

јер је велике ствари урадио.“

21О, земљо, не страхуј!

Радуј се и весели јер је Господ велике ствари урадио!

22Не бојте се, о, пољске звери,

јер се зелене пашњаци пустињски

и стабла рађају свој плод.

Смоква и чокот су дали обиље своје.

23И ви, народе сионски,

радујте се и веселите у Господу, своме Богу,

јер вам је дао учитеља праведности.

Излио вам је ра̂ну, јесењу кишу

и позну, пролећну кишу.

24Гумна биће пуна жита,

вином и уљем ће се преливати каце.

25„Надокнадићу вам године које су појели скакавци,

црви, гусенице и губари,

та моја велика војска коју сам послао међу вас.

26И јешћете обилно и наситићете се.

Славићете име Господа, свога Бога,

који вам је учинио чудесне ствари.

Неће се стидети мој народ довека.

27Схватићете да сам ја усред Израиља,

да сам ја, Господ, ваш Бог

и да другог нема!

И неће се стидети мој народ довека.

Дан Господњи

28А након тога

излићу на све људе свога Духа,

па ће ваши синови и ћерке пророковати,

старци ће сањати снове,

а млади људи имати виђења.

29Такође ћу у оне дане

излити свога Духа на слуге и слушкиње.

30Учинићу да се покажу чудне појаве

на небу и на земљи –

крв, ватра и облаци дима.

31Сунце ће потамнети,

а месец поцрвенети као крв

пре него што дође велики и славни дан Господњи.

32Свако ко зазове име Господње,

биће спасен.

Јер ће на гори Сион и у Јерусалиму

бити спасење,

баш како је рекао Господ,

и од остатка који Господ позове.