1ወደ ባቱኤል ልጅ ወደ ኢዩኤል የመጣው የእግዚአብሔር ቃል ይህ ነው፤
የአንበጣ ወረራ
2እናንት ሽማግሌዎች፣ ይህን ስሙ፤
በምድሪቱም የምትኖሩ ሁላችሁ፣ አድምጡ፤
በእናንተ ዘመንም ሆነ በአባቶቻችሁ ዘመን፣
እንዲህ ዐይነት ነገር ሆኖ ያውቃልን?
3ይህን ለልጆቻችሁ ተናገሩ፤
ልጆቻችሁ ለልጆቻቸው ይንገሩ፤
ልጆቻቸውም ለሚቀጥለው ትውልድ ይንገሩ።
4ከአንበጣ መንጋ1፥4 በዚህ ክፍል፣ ስለ አንበጦች የሚገልጹት አራት የዕብራይስጥ ቃላት፣ ትክክለኛ ትርጕም አይታወቅም። የተረፈውን፣
ትልልቁ አንበጣ በላው፤
ከትልልቁ አንበጣ የተረፈውን፣
ኵብኵባ በላው፤
ከኵብኵባ የተረፈውን፣
ሌሎች አንበጦች በሉት።
5እናንት ሰካራሞች፤ ተነሡ፤ አልቅሱ፤
እናንት የወይን ጠጅ ጠጪዎች ሁሉ፤ ዋይ በሉ፤
ስለ አዲሱ የወይን ጠጅ ዋይ ብላችሁ አልቅሱ፤
አፋችሁ ላይ እንዳለ ተነጥቃችኋልና።
6ኀያልና ቍጥር ስፍር የሌለው ሕዝብ፣
ምድሬን ወሯታልና፤
ጥርሱ እንደ አንበሳ ጥርስ፣
መንጋጋውም እንደ እንስት አንበሳ መንጋጋ ነው።
7የወይን ቦታዬን ባድማ አደረገው፤
የበለስ ዛፎቼንም ቈራረጠ፤
ቅርንጫፎቻቸው ነጭ ሆነው እስኪታዩ ድረስ፣
ቅርፊታቸውን ልጦ፣
ወዲያ ጣላቸው።
8የልጅነት ዕጮኛዋን1፥8 ወይም የልጅነት ባሏ እንዳጣች ድንግል1፥8 ወይም ወጣት ሴት፣
ማቅ ለብሳችሁ አልቅሱ።
9የእህል ቍርባንና የመጠጥ ቍርባን፣
ከእግዚአብሔር ቤት ተቋርጧል፤
በእግዚአብሔርም ፊት የሚያገለግሉ፣
ካህናት ያለቅሳሉ።
10ዕርሻዎች ባዷቸውን ቀርተዋል፤
ምድሩም ደርቋል1፥10 ወይም መሬቱ ያዝናል፤
እህሉ ጠፍቷል፤
አዲሱ የወይን ጠጅ ዐልቋል፤
ዘይቱም ተሟጧል።
11እናንት ገበሬዎች፣ ዕዘኑ፤
እናንት የወይን ገበሬዎች፣ ዋይ በሉ፤
ስለ ገብሱና ስለ ስንዴው አልቅሱ፤
የዕርሻው መከር ጠፍቷልና።
12ወይኑ ደርቋል፤
የበለስ ዛፉም ጠውልጓል፤
ሮማኑ፣ ተምሩና እንኮዩ፣
የዕርሻው ዛፎች ሁሉ ደርቀዋል፤
ስለዚህ ደስታ፣
ከሰው ልጆች ርቋል።
የንስሓ ጥሪ
13ካህናት ሆይ፤ ማቅ ለብሳችሁ አልቅሱ፤
እናንተ በመሠዊያው ፊት የምታገለግሉ፣ ዋይ በሉ፤
እናንት በአምላኬ ፊት የምታገለግሉ፣
ኑ፤ ማቅ ለብሳችሁ ዕደሩ፤
የእህል ቍርባኑና የመጠጥ ቍርባኑ፣
ከአምላካችሁ ቤት ተቋርጧልና።
14ቅዱስ ጾምን ዐውጁ፤
የተቀደሰንም ጉባኤ ጥሩ፤
ሽማግሌዎችን ሰብስቡ፤
በምድሪቱ የሚኖሩትን ሁሉ፣
ወደ አምላካችሁ ወደ እግዚአብሔር ቤት ጥሩ፤
ወደ እግዚአብሔርም ጩኹ።
15ወዮ ለዚያ ቀን፤
የእግዚአብሔር ቀን ቀርቧልና፤
ሁሉን ከሚችል1፥15 ዕብራይስጡ ሻደይ ይለዋል። አምላክ እንደ ጥፋት ይመጣል።
16የሚበላ ምግብ፣
ከዐይናችን ፊት፣
ደስታና ተድላ፣
ከአምላካችን ቤት አልተቋረጠብንምን?
17ዘሩ በዐፈር ውስጥ1፥17 ለዚህ የገባው የዕብራይስጡ ቃል ትርጕም አይታወቅም።፣
በስብሶ ቀርቷል፤
ግምጃ ቤቶቹ ፈራርሰዋል፤
ጐተራዎቹም ተሰባብረዋል፤
እህሉ ደርቋልና።
18መንጎች እንደ ምን ጮኹ፣
ከብቶቹ ተደናግጠዋል፤
መሰማሪያ የላቸውምና፤
የበግ መንጎች እንኳ ተቸግረዋል።
19አቤቱ እግዚአብሔር ሆይ፤ ወደ አንተ እጣራለሁ፤
ያልተነካውን መሰማሪያ እሳት በልቶታልና፤
የዱሩን ዛፍ ሁሉ ነበልባል አቃጥሎታል።
20የዱር አራዊት እንኳ ወደ አንተ አለኸለኹ፤
ወራጁ ውሃ ደርቋል፤
ያልተነካውንም መሰማሪያ እሳት በልቶታል።
1Ово је Господња реч која је дошла Јоилу, Фатуиловом сину.
Најезда скакаваца
2Чујте ово, о, старешине;
послушајте, сви становници земаљски:
Зар се ово догодило у данима вашим
или у данима ваших предака?
3Причајте о овом својој деци,
ваша деца својој деци
а њихова деца новом поколењу.
4Остатке губара појешће скакавци;
остатке скакаваца појешће црви;
остатке црва појешће гусенице!
5Пробудите се, о, ви пијани!
Заплачите и закукајте, винопије, због шире,
зато што вам се од уста отела!
6Јер на моју земљу изађе народ силан
и броја им нема.
Зуби су им као лављи зуби,
а очњаци као у лавице.
7Моју је лозу почупао,
моју је смокву изломио;
потпуно је оголио и бацио,
младице јој огулио.
8Наричи као млада жена
огрнута у кострет за мужем своје младости.
9Нестале су житна жртва и изливница
из Дома Господњег.
У жалости су свештеници,
слуге Господње.
10Поља су опустошена
и земља је у жалости
јер је жито сатрвено,
младо вино је пресахло,
а урод уља је подбацио.
11Стидите се, ратари,
кукајте, виноградари, за пшеницом и за јечмом,
јер је пропала жетва на њиви.
12Лоза је пресахнула,
стабло смокве се спарушило.
Пресахнули су нар, палма, јабука
и сва стабла по пољу,
јер је пресахла радост синова људских.
Позив на пост и молитву
13О, свештеници, опашите се и плачите!
Жалите, слуге жртвеника!
Дођите, слуге Бога мога,
ноћ пробдите у кострети
јер је из Дома Бога вашег
нестало житне жртве и изливнице.
14Свети пост прогласите,
позовите свечани сабор!
Окупите све старешине,
становнике земље у Дому Господа,
вашег Бога, па вапите Господу!
15Јао, каквог ли дана,
јер је близу дан Господњи
што долази као пустошење од Свемоћнога!
16Зар нам није пред очима понестала храна
и радости и весеља из Дома нашег Бога?
17Угнилише смокве на венцима;
опустошене су житнице;
порушени су амбари јер је жито пропало.
18О, како стока риче!
Тумарају крда говеда
јер испаше за њих нема,
а и стада оваца такође скапавају.
19Господе, ја тебе призивам
јер је пламен суше прогутао пустињске пашњаке,
а пожар је спалио све пољско дрвеће.
20И пољске звери ти цвиле и жуде
јер су пресушила водена врела,
јер је пожар спалио пустињске пашњаке.
