መዝሙር 55
በስደት ጊዜ የቀረበ ጸሎት
ለመዘምራን አለቃ፤ በበገናዎች፤ የዳዊት ትምህርት55 ርእሱ የሥነ ጽሑፉን ቅርጽ ወይም የመዝሙሩን ሁኔታ የሚያሳይ ሊሆን ይችላል።።
1እግዚአብሔር ሆይ፤ ጸሎቴን ስማ፤
ልመናዬን ቸል አትበል፤
2ወደ እኔ ተመልከት፤ መልስልኝም።
በውስጤ ታውኬአለሁ፤ ተናውጬአለሁም፤
3በጠላት ድምፅ ተሸበርሁ፤
በክፉዎች ድንፋታ ደነገጥሁ፤
መከራ አምጥተውብኛልና፤
በቍጣም ተነሣሥተው ጠላት ሆነውብኛል።
4ልቤ በውስጤ ተጨነቀብኝ፤
የሞት ድንጋጤም በላዬ መጣ።
5ፍርሀትና እንቅጥቃጤ መጣብኝ፤
ሽብርም ዋጠኝ።
6እኔም እንዲህ አልሁ፤ “ምነው የርግብ ክንፍ በኖረኝ!
በርሬ በሄድሁና ባረፍሁ ነበር፤
7እነሆ፤ ኰብልዬ በራቅሁ፣
በምድረ በዳም በሰነበትሁ ነበር፤ ሴላ
8ከዐውሎ ነፋስና ከውሽንፍር ሸሽቼ፣
ወደ መጠለያዬ ፈጥኜ በደረስሁ ነበር።”
9ጌታ ሆይ፤ ግፍንና ሁከትን በከተማዪቱ ውስጥ አይቼአለሁና፣
ግራ አጋባቸው፤ ቋንቋቸውንም ደበላልቅ።
10ቀንና ሌሊት ቅጥሯ ላይ ወጥተው ይዞሯታል፤
ተንኰልና መከራ በውስጧ አለ።
11ጥፋት በመካከሏ ይገኛል፤
ግፍና አታላይነትም ከጎዳናዋ አይጠፋም።
12የሚዘልፈኝ ጠላት አይደለምና፤
ቢሆንማ ኖሮ በታገሥሁት ነበር፤
የሚጠላኝ፣ ራሱንም ቀና ቀና ያደረገብኝ ባላንጣ አይደለም፤
ቢሆንማ ከእርሱ በተሸሸግሁ ነበር።
13ነገር ግን አድራጊው አንተ ነህ፤ እኩያዬ፣ ባልንጀራዬና ወዳጄ፤
14በእግዚአብሔርም ቤት አብረን በሕዝብ መካከል ተመላለስን፤
ደስ የሚል ፍቅር በአንድነት ነበረን።
15ሞት ሳይታሰብ ድንገት ይምጣባቸው፤
በሕይወት ሳሉ ወደ ሲኦል55፥15 ዕብራይስጡ ሲኦል ይላል፤ አንዳንድ የእንግሊዝኛ ቅጆች ግን መቃብር ይላሉ። ይውረዱ፤
ክፋት በመካከላቸው ዐድራለችና።
16እኔ ግን ወደ እግዚአብሔር እጣራለሁ፤
እግዚአብሔርም ያድነኛል።
17በማታ፣ በጧትና በቀትር፣
እጮኻለሁ፤ እቃትታለሁም፤
እርሱም ድምፄን ይሰማል።
18በተቃውሞ የተነሡብኝ ብዙዎች ናቸውና፣
ከተቃጣብኝ ጦርነት፣
ነፍሴን በሰላም ይቤዣታል።
19አካሄዳቸውን አልቀየሩምና፣
እግዚአብሔርንም አልፈሩትምና፣
ከጥንት ጀምሮ በዙፋኑ ላይ ያለ አምላክ፣ ሴላ
ሰምቶ ያዋርዳቸዋል።
20ባልንጀራዬ የምለው ሰው እጁን
በወዳጆቹ ላይ ሰነዘረ፤
ቃል ኪዳኑንም አፈረሰ።
21አፉ ከቅቤ ይልቅ የለዘበ ነው፤
በልቡ ግን ጦርነት አለ፤
ቃሉ ከዘይት ይልቅ የለሰለሰ ነው፤
ይሁን እንጂ የተመዘዘ ሰይፍ ነው።
22የከበደህን ነገር በእግዚአብሔር ላይ ጣል፤
እርሱ ደግፎ ይይዝሃል፤
የጻድቁንም መናወጥ ከቶ አይፈቅድም።
23አንተ ግን፣ እግዚአብሔር ሆይ፤ ክፉዎችን ወደ ጥፋት ጕድጓድ
ታወርዳቸዋለህ፤
ደም የተጠሙ ሰዎችና አታላዮች፣
የዘመናቸውን እኩሌታ አይኖሩም።
እኔ ግን በአንተ እታመናለሁ።
Псалам 55
Хоровођи, уз жичане инструменте. Давидова поучна песма.
1Послушај, Боже, молитву моју;
од моје се молбе не сакривај.
2Добро ме почуј и услиши ме.
Неспокојан сам и сметен у жалопојци својој;
3од гласа противника,
због притиска зликовца,
јер навалише на мене невољу
и у гневу замрзеше ме.
4У мени је срце моје устрептало
и смртни ужас на мене је пао.
5Страх и стрепња дошли су на мене,
језа ме је опхрвала.
6Говорим: „Ко ће ми дати крила голубице?
Ја бих да одлетим и скрасим се.
7Баш далеко ја бих одлетео,
скрасио се у пустињи. Села
8Похитаћу у склониште своје,
због ветра што ковитла и због олује.“
9Смети их, Господе,
језик им расцепи;
јер видим насиље
и сукоб у граду.
10Дан и ноћ зидине му обилазе,
у њему су злоба и страдање.
11У њему је разарање,
с тргова му не нестају тлачење и превара.
12Јер није непријатељ тај који ме вређа –
ја бих то претрпео;
ни онај што ме мрзи није тај који ми чини шта велико –
од њега бих се ја сакрио;
13већ ти – човек мени раван –
пријатељ мој блиски који ме познаје;
14са ким сам се радо саветовао,
у Дом Божији ишао у мноштву.
15Смрт нека их заскочи;
у Свет мртвих нека живи оду,
јер је зло тамо где бораве,
у њима самима.
16Ја ћу Бога да зазовем
и Господ ће да ме спасе.
17Јадаћу се, уздисаћу увече, ујутро и у подне;
и он мој глас чуће.
18Откупиће у миру душу моју
из боја против мене,
јер је много оних
што ми се противе.
19Чуће Бог,
понизиће их онај што столује од давнина; Села
оне што се не мењају
и који се Бога не боје.
20Своју руку диже на оне с којима је у миру,
свој савез раскида.
21Уста су му мека као масло,
а рат му је у срцу;
речи су му од уља мекше,
а ипак су мачеви исукани.
22На Господа товар свој пребаци
и он ће те подржати;
праведнику неће дати
никад да се затетура.
23А ти ћеш их, Боже, оборити у ждрело, у јаму;
крволоци и варалице ни половину својих дана доживети неће.
А ја се у тебе уздам.
