የሊባኖስ ዝግባ
1በዐሥራ አንደኛው ዓመት፣ በሦስተኛው ወር፣ በመጀመሪያው ቀን የእግዚአብሔር ቃል እንዲህ ሲል ወደ እኔ መጣ፤ 2“የሰው ልጅ ሆይ፤ ለግብፅ ንጉሥ ለፈርዖንና ስፍር ቍጥር ለሌለው ሕዝቡ እንዲህ በል፤
“ ‘በክብር ከአንተ ጋር ማን ሊወዳደር ይችላል?
3ለጫካው ጥላ የሆኑ የሚያማምሩ ቅርንጫፎች የነበሩትን፣
እጅግ መለሎ ሆኖ፣
ጫፉ ሰማይ የደረሰውን፣
የሊባኖስን ዝግባ አሦርን ተመልከት።
4ውሆች አበቀሉት፤
ጥልቅ ምንጮች አሳደጉት፤
ጅረቶቻቸው ፈሰሱ፤
የሥሮቹንም ዙሪያ ሁሉ አረሰረሱ፤
በመስኩ ላይ ወዳሉት ዛፎች ሁሉ፣
መስኖዎቻቸውን ለቀቁት።
5ስለዚህ በደን ካሉት ዛፎች ሁሉ፣
እጅግ ከፍ አለ፤
ቅርንጫፎቹ በዙ፤
ቀንበጦቹ ረዘሙ፤
ከውሃውም ብዛት የተነሣ ተስፋፉ።
6የሰማይ ወፎች ሁሉ፣
በቅርንጫፎቹ ላይ ጐጇቸውን ሠሩ፤
የምድር አራዊት ሁሉ፣
ከቅርንጫፎቹ ሥር ግልገሎቻቸውን ወለዱ።
ታላላቅ መንግሥታትም ሁሉ፣
ከጥላው ሥር ኖሩ።
7ከተንሰራፉት ቅርንጫፎቹ ጋር፣
ውበቱ ግሩም ነበር፤
ብዙ ውሃ ወዳለበት፣
ሥሮቹ ጠልቀው ነበርና።
8በእግዚአብሔር ገነት ያሉ ዝግባዎች፣
ሊወዳደሩት አልቻሉም፤
የጥድ ዛፎች፣
የእርሱን ቅርንጫፎች አይተካከሉትም፤
የአስታ ዛፎችም፣
ከእርሱ ቅርንጫፎች ጋር አይወዳደሩም፤
በእግዚአብሔር ገነት ያለ ማናቸውም ዛፍ፣
በውበት አይደርስበትም።
9በብዙ ቅርንጫፎች፣
ውብ አድርጌ ሠራሁት፤
በእግዚአብሔርም የአትክልት ቦታ፣
በገነት ያሉትን ዛፎች የሚያስቀና አደረግሁት።
10“ ‘ስለዚህ ጌታ እግዚአብሔር እንዲህ ይላል፤ “ጥቅጥቅ ባለው ቅጠል ላይ ጫፉን ከፍ በማድረግ ራሱን በማንጠራራቱ፣ በርዝማኔውም በመኵራራቱ፣ 11እንደ ክፋቱ መጠን የሥራውን ይከፍለው ዘንድ፣ ለአሕዛብ ገዥ አሳልፌ ሰጠሁት። አውጥቼ ጥዬዋለሁ፤ 12ከአሕዛብ ወገን እጅግ ጨካኝ የሆኑትም ባዕዳን ሰዎች ቈራርጠው ጣሉት። ቀንበጦቹ በተራራዎቹና በሸለቆዎቹ ሁሉ ላይ ወድቀዋል፤ ቅርንጫፎቹም በውሃ መውረጃዎቹ ሁሉ ላይ ተሰባብረው ወድቀዋል፤ የምድሪቱ ሰዎች ሁሉ ከጥላው ሥር በመውጣት ትተውት ሄደዋል። 13የሰማይ ወፎች ሁሉ በወደቀው ዛፍ ላይ ሰፈሩ፤ የምድር አራዊት ሁሉ በወደቀው ዛፍ ቅርንጫፎች ላይ ሰፈሩ። 14ስለዚህ በውሃ አጠገብ ያለ ማንኛውም ዛፍ፣ ጫፎቹን ችምችም ካለው ቅጠል በላይ ከፍ በማድረግ፣ ከእንግዲህ ራሱን በትዕቢት አያንጠራራም። ከእንግዲህ ውሃ በሚገባ ያገኘ ማንኛውም ዛፍ ወደዚህ ዐይነቱ ከፍታ አይደርስም። ሁሉም ከምድር በታች ወደ ጕድጓድ ከሚወርድ ሟች ጋር አብሮ እንዲሞት ተወስኖበታልና።”
15“ ‘ጌታ እግዚአብሔር እንዲህ ይላል፤ “ወደ መቃብር31፥15 ዕብራይስጡ ሲኦል ይላል፤ እንዲሁም በ16 እና 17 በወረደበት ቀን ጥልቅ ምንጮችን ስለ እርሱ በሐዘን ሸፈንኋቸው፤ ወንዞቹን ገታሁ፤ ታላላቅ ፈሳሾችም ተቋረጡ። በእርሱም ምክንያት ሊባኖስን ጨለማ አለበስሁ፤ የደን ዛፎችም ሁሉ ደረቁ። 16ወደ ጕድጓድ ከሚሄዱት ጋር ወደ መቃብር ባወረድሁት ጊዜ ሲወድቅ በተሰማው ድምፅ አሕዛብ ደነገጡ። ከዚያም የዔድን ዛፎች ሁሉ፣ ምርጥና ልዩ የሆኑት የሊባኖስ ዛፎች፣ ውሃ የጠገቡትም ዛፎች ሁሉ ከምድር በታች ሆነው ተጽናኑ። 17ከአሕዛብ መካከል ከእርሱ ጋር ያበሩ፣ በጥላው ሥር የኖሩ፣ በሰይፍ ከሞቱት ጋር ለመቀላቀል ወደ መቃብር ወርደዋል።”
18“ ‘በዔድን ካሉት ዛፎች በውበትና በትልቅነት የሚወዳደርህ የትኛው ነው? ይሁን እንጂ አንተም እንደዚሁ ከዔድን ዛፎች ጋር ከመሬት በታች ትወርዳለህ፤ በሰይፍ ከተገደሉት፣ ካልተገረዙትም መካከል ትጋደማለህ።
“ ‘እንግዲህ ፈርዖንና ስፍር ቍጥር የሌለው ሕዝቡ የሚደርስባቸው ይህ ነው፤ ይላል ጌታ እግዚአብሔር።’ ”
Фараон, поносни кедар
1У једанаестој години, трећег месеца, првог дана у месецу, дође ми реч Господња: 2„Сине човечији, реци фараону, египатском цару, и његовом мноштву:
’Коме ли си сличан по својој величини?
3Погледај Асирију!
Она је била као кедар на Ливану:
дивних грана, сеновите крошње.
Растом је био веома висок,
међу облаке врх му се винуо.
4Воде су му дале да порасте,
дубинске су га воде уздигле.
Око стабла су му текле реке,
потоке је своје одаслао
да напаја све пољско дрвеће.
5Стога је висином надвисио све пољско дрвеће,
многе су му гране израсле,
у дужину су му огранци отишли,
од обилних се вода разгранали.
6У његовим гранама
гнездиле су се све птице небеске,
испод његових грана
рађале се све пољске звери,
а у његовом хладу
седели сви велики народи.
7Диван је био у својој величини
и дужини својих грана,
јер му је корен био крај обилних вода.
8Кедрови у Божијем врту
нису могли да се мере с њим,
чемпреси нису били равни његовим гранама,
платани нису могли да се пореде с његовим гранама;
ниједно дрво у Божијем врту
није му било равно по лепоти.
9Подарио сам му лепоту –
многе гране –
па су му завидела
сва дрвета едемска у Божијем врту.
10Зато говори Господ Бог: зато што се уздигао својим растом, и дигао свој врх међу облаке, и понео се у срцу због своје висине, 11предаћу га у руке најсилнијем међу народима, да поступа с њим према његовој опакости. Зато сам га протерао. 12Посекли су га странци, најокрутнији међу народима, и оставили га. Све су му гране попадале по горама и по свим долинама, огранци му леже сломљени по свим клисурама земље. Сви су народи земаљски отишли из његовог хлада и напустили га. 13На његовом обореном стаблу гнезде се све птице небеске, а међу његовим гранама бораве све звери пољске. 14То је због тога да се ниједно дрво крај воде не поноси својом висином, и не диже свој врх међу облаке, и да ниједно наводњавано дрво својом висином не досегне до њих. Јер сви су они на смрт осуђени, бачени у најниже крајеве земље међу синове људске, с онима што силазе у раку.
15Говори Господ Бог: онога дана кад је кедар сишао у Свет мртвих31,15 У изворном тексту Шеол, или подземље, где пребивају душе умрлих., уприличих туговање; ради њега сам бездан покрио и реке његове зауставио, те стадоше силне воде. Због њега сам Ливан у жалост завио, због њега се све пољско дрвеће осушило. 16Од праска његовог пада сам потресао све народе када сам га сурвао у Свет мртвих, с онима што силазе у раку. Тада се све дрвеће едемско, најпробраније и најбоље на Ливану, све што воду прима, утешило у најдубљим деловима под земљом. 17У Свет мртвих сиђоше и они што су пали од мача, мишица његова, и они који су седели под његовим хладом.
18Ето коме си сличан по слави и величини! С едемским си дрвећем сурван у најниже крајеве под земљом. Стога ћеш лећи међу необрезане, међу оне који падоше од мача.
То је фараон и све његово мноштво – говори Господ Бог.’“
