የድስቱ ምሳሌ
1በዘጠነኛው ዓመት፣ በዐሥረኛው ወር፣ በዐሥረኛው ቀን የእግዚአብሔር ቃል እንዲህ ሲል ወደ እኔ መጣ፤ 2“የሰው ልጅ ሆይ፤ ይህን ቀን፣ የዛሬውን ዕለት፣ ለይተህ መዝግብ፤ የባቢሎን ንጉሥ ኢየሩሳሌምን በዚህ ቀን ከብቧታልና። 3ለዚህ ዐመፀኛ ቤት እንዲህ ብለህ ተምሳሌት ተናገር፤ ‘ልዑል እግዚአብሔር እንዲህ ይላል፤
“ ‘ብረት ድስት በእሳት ላይ ጣድ፤
ከጣድህም በኋላ ውሃ ጨምርበት።
4ሙዳ፣ ሙዳ ሥጋ፣
ምርጥ ምርጡን ቍርጥ ሁሉ፣ ጭንና ወርቹን ጨምርበት፤
የተመረጡ ዐጥንቶችንም ሙላበት።
5ከመንጋው ሙክቱን ውሰድ፤
ዐጥንቱን ለማብሰል ብዙ ማገዶ ከሥሩ ጨምር፤
ሙክክ እስከሚል ቀቅለው፤
ዐጥንቱም ይብሰል።
6“ ‘ጌታ እግዚአብሔር እንዲህ ይላልና፤
“ ‘ለዛገችው ብረት ድስት
ዝገቷም ለማይለቅ፣
ደም ላፈሰሰችው ከተማ ወዮላት!
መለያ ዕጣ ሳትጥል
አንድ በአንድ አውጥተህ ባዶ አድርገው።
7“ ‘የሰው ደም በመካከሏ አለ፤
በገላጣ ዐለት ላይ አደረገችው እንጂ፣
ዐፈር ሊሸፍነው በሚችል፣
በመሬት ላይ አላፈሰሰችውም።
8ቍጣዬ እንዲነድድና ለመበቀል እንዲያመቸኝ፣
ይሸፈንም ዘንድ እንዳይችል፣
ደሟን በገላጣ ዐለት ላይ አፈሰስሁ።
9“ ‘ስለዚህ ጌታ እግዚአብሔር እንዲህ ይላል፤
“ ‘ደም ላፈሰሰችው ከተማ ወዮላት!
እኔም ደግሞ የምትቃጠልበትን ማገዶ እቈልላለሁ።
10ማገዶውን ከምርበት፤
እሳቱን አንድድ፤
ቅመም ጨምረህበት፣
ሥጋውን በሚገባ ቀቅል፤
ዐጥንቱም ይረር።
11ጕድፉ እንዲቀልጥ፣
ዝገቱም በእሳት እንዲበላ፣
ባዶው ድስት እስኪሞቅ፣
መደቡም እስኪግል ከሰል ላይ ጣደው።
12ብዙ ጕልበት ቢፈስስበትም፣
የዝገቱ ክምር፣
በእሳት እንኳ፣ ሊለቅ አልቻለም።
13“ ‘የረከስሽው በብልግናሽ ነው፤ ቍጣዬ በአንቺ ላይ እስኪፈጸም ድረስ ከእንግዲህ ንጹሕ አትሆኚም፤ ከርኩሰትሽ ላነጻሽ ፈልጌ፣ መንጻት አልወደድሽምና።
14“ ‘እኔ እግዚአብሔር ተናግሬአለሁ፤ የምሠራበትም ጊዜ ደርሷል፤ ወደ ኋላ አልልም፤ አልራራም፤ አላመነታምም። እንደ መንገድሽና እንደ ተግባርሽ ይፈረድብሻል፤ ይላል ጌታ እግዚአብሔር።’ ”
የሕዝቅኤል ሚስት መሞት
15የእግዚአብሔር ቃል እንዲህ ሲል ወደ እኔ መጣ፤ 16“የሰው ልጅ ሆይ፤ የዐይንህ ማረፊያ የሆነውን ነገር በመቅሠፍት እወስድብሃለሁ፤ አንተ ግን ዋይታ አታሰማ፤ አታልቅስ፤ እንባህንም አታፍስስ፤ 17ድምፅህን ዝቅ አድርገህ በሐዘን አንጐራጕር እንጂ ለሞተው አታልቅስ። ጥምጥምህን ከራስህ አታውርድ፤ ጫማህንም አታውልቅ፤ አፍህ ድረስ አትሸፋፈን፤ የዕዝን እንጀራም አትብላ።”
18እኔም በማለዳ ለሕዝቡ ተናገርሁ፤ ሚስቴም ማታውኑ ሞተች፤ በማግስቱም ጧት እንደ ታዘዝሁ አደረግሁ።
19ሕዝቡም፣ “ይህን ስታደርግ ለእኛ የምታስተላልፈው መልእክት ምን እንደ ሆነ አትነግረንምን?” አሉኝ።
20እኔም እንዲህ አልኋቸው፤ “የእግዚአብሔር ቃል እንዲህ ሲል ወደ እኔ መጣ፤ 21ለእስራኤል ቤት እንዲህ በል፤ ‘ጌታ እግዚአብሔር እንዲህ ይላል፤ “የኀይላችሁን ትምክሕት፣ የዐይናችሁ ማረፊያና የልባችሁ ደስታ የሆነውን መቅደሴን አረክሳለሁ። ትታችኋቸው የሄዳችሁ ወንድና ሴት ልጆቻችሁ በሰይፍ ይወድቃሉ። 22እኔ እንዳደረግሁም ታደርጋላችሁ፤ አፋችሁ ድረስ አትሸፋፈኑም፤ የዕዝን እንጀራም አትበሉም፤ 23ጥምጥማችሁን ከራሳችሁ አታወርዱም፤ ጫማችሁንም አታወልቁም። በኀጢአታችሁ ትመነምናላችሁ፤ እርስ በርስ ታቃስታላችሁ እንጂ ሐዘን አትቀመጡም፤ አታለቅሱምም። 24ሕዝቅኤል ምልክት ይሆናችኋል፤ እርሱ እንዳደረገው ታደርጋላችሁ፤ ይህ በሚሆንበት ጊዜ፣ እኔ ጌታ እግዚአብሔር እንደ ሆንሁ ታውቃላችሁ።” ’
25“አንተም የሰው ልጅ ሆይ፤ ኀይላቸውን፣ ደስታቸውንና፣ ክብራቸውን፣ የዐይናቸው ማረፊያና የልባቸው ደስታ የሆኑትን ወንድና ሴት ልጆቻቸውን ጭምር በምወስድባቸው ቀን፣ 26በዚያን ቀን፣ ያመለጠ ሰው ይህን ወሬ ሊነግርህ ወደ አንተ ይመጣል፤ 27በዚያን ቀን አፍህ ተከፍቶ ከእርሱ ጋር ትነጋገራለህ፤ ከዚያም በኋላ እንደ ድዳ አትሆንም፤ ምልክትም ትሆናቸዋለህ፤ እኔም እግዚአብሔር እንደ ሆንሁ ያውቃሉ።”
Котао с кључалом водом
1Дође ми реч Господња девете године, у десетом месецу, десетог дана: 2„Сине човечији, забележи овај дан, управо овај дан, јер је цар вавилонски на овај исти дан опсео Јерусалим. 3Испричај причу одметничком дому. Реци им: ’Говори Господ Бог:
Пристави котао; пристави га
и налиј воду у њега.
4Стави у њега комаде меса,
све најбоље комаде, бут и плећку,
и напуни га најбољим костима.
5Узми најбоље грло ситне стоке
и наслажи кости24,5 Кости, према јеврејском и Септуагинти. испод њега.
Нека добро узаври,
тако да се и кости скувају у њему.
6Зато говори Господ Бог:
Тешко крвничком граду,
котлу који је загорео,
а чија загорелина није уклоњена!
Испразни га комад по комад;
за њега се неће бацати жреб.
7Јер његова је крв још у њему:
ставио ју је на голу стену;
није је пролио на земљу
да је покрије прашина.
8И ја ћу оставити његову крв
на голој стени, непокривену,
да плане гнев и да се изврши освета.
9Зато говори Господ Бог:
Тешко крвничком граду,
јер ћу наложити велики огањ!
10Стави много дрва,
подложи ватру,
скувај месо,
умешај зачине;
нека кости загоре.
11Затим га стави празног
на ужарени угаљ да се загреје,
тако да се бронза усија,
па да загорелина у њему сагори.
12Мукотрпан је то посао!
Загорелина се не скида с њега
чак ни огњем.
13Развратност је у твојој нечистоти! Зато што сам те чистио, а ти се ниси дала очистити од своје нечистоте, нећеш се више очистити од своје нечистоте, док не искалим свој гнев на теби.
14Ја, Господ то сам рекао; то долази и то ћу учинити. Нећу одустати, нећу се сажалити, нећу се смиловати. Бићеш кажњена због својих путева и својих дела – говори Господ Бог.’“
Језекиљу умире жена
15Дође ми опет реч Господња: 16„Сине човечији, узећу од тебе жељу твојих очију једним ударцем. А ти не тугуј, не плачи, нити рони сузе. 17Уздиши тихо, не наричи за мртвима, обмотај турбан око своје главе, обуј сандале на ноге, не покривај своју браду, и не једи што ти спреме људи.“
18То сам ујутро рекао народу, а увече ми је умрла жена. Ујутро сам учинио као што ми је било заповеђено.
19Људи ми рекоше: „Зар нам нећеш рећи шта за нас значи све то што радиш?“
20Ја им рекох: „Дошла ми је реч Господња: 21’Реци дому Израиљевом: говори Господ Бог: ево, оскрнавићу своје Светилиште, понос ваше снаге, уживање ваших очију, оно што вам душа жели, а ваши синови и ћерке које сте оставили, попадаће од мача. 22Тада ћете учинити као што сам ја учинио; нећете покривати браду и нећете јести што вам спреме људи. 23Турбани ће вам бити на глави а сандале на ногама. И нећете туговати, ни плакати, него ћете иструнути због својих кривица и уздисати један пред другим. 24Језекиљ ће вам бити знак; што је он радио, радићете и ви. А кад се то догоди, знаћете да сам ја Господ Бог.
25А ти, сине човечији, онога дана када им одузмем понос њихове снаге, уживање њихових очију и оно што им душа жели, њихове синове и ћерке, 26тог дана ће доћи бегунац да ти донесе вест. 27Тог дана ће ти се отворити уста пред тим бегунцем, па ћеш проговорити и нећеш више бити нем; ти ћеш им бити знак. Тада ће знати да сам ја Господ.’“
