Tarpuj runahuan chʼimbapurashpa yuyachishca parlomi
(Mat 13:1-15, 18-23; Mar 4:1-20)
1Chai qʼuipami, Jesusca Paipaj chunga ishqui yachacujcunandij tucui pueblocunatapish, muyundij llajtacunatapish, Dios mandacun alli huillaita huillashpa puricurca. 2Shinallataj millai espiritucunata Jesús llujshichishca huarmicunapish, ungüicunamanta alliyachishca huarmicunapish caicunami Paihuan puricurcacuna: Canchis supaicunata llujshichishca, Magdalamanta María, 3Herodespaj huasipi mandaj Chuzapaj huarmi Juana, Susana, shujtaj achca huarmicunapishmi, imalla charishcacunahuan Jesusta servircacuna.
4Jesusca, tucui pueblocunamanta Paipajman shamushpa tandanacuj achca gentecunamanmi, yuyachij cai parlocunahuan cashna yachachirca: 5«Tarpuj runami muyuta tarpunaman llujshirca. Muyuta pai shitacujpica, huaquin muyuca ñanpimi urmarca. Ñanpi urmashca muyucunaca maijanca sarurircami, maijantaca jahuata purij pajarocunami pallarca. 6Cutin maijan muyuca, rumilla allpapi urmashpami, utca huiñarca. Utca huiñashpapish, nuyushca allpa illajpi chaquirircallami. 7Cutin maijan muyuca, casha chaupipimi urmarca. Chai muyu huiñajpica, cashapish tandalla huiñashpa llapishpa huañuchircallami. 8Cutin maijan muyuca, alli allpapimi urmarca. Chaica alli huiñashpami, cada muyumanta patsajta pʼucurca» nircami.
Chaicunata nishca qʼuipaca, Jesusca caparishpami: «Uyangapaj rinrinta charijca, uyaichigari» nirca.
9Chashna niipica, Jesuspaj yachacujcunami:
—Yuyachij cai parloca, ¿imatataj nisha nin?— nishpa tapurcacuna.
10Chaimantami cashna nirca: «Cancunamanca jahua pacha Diosmi, Pai mandacun ima shina cashcata ricuchishca. Ashtahuanpish caishujcunamanca ricushpapish mana ricushca shinallataj saquirichun, mashnata uyashpapish ama yuyaita japichunmi yuyachij parlocunallahuan huillani.
11Cai yuyachij parloca, caitami nisha nin: Muyuca Diospaj Shimimi. 12Ñanpi urmaj muyuca, uyajcunami. Paicuna uyashca huasha ama quishpirichunmi, diablo shamushpaca, uyashcata ama crichun cungachin. 13Rumilla allpapi urmaj muyuca, Diospaj Shimita cushijlla chasquijcunami. Chashna chasquishpapish uchilla sapiyuj yura shina cashpami, ashacama caticushpapish, llaquicuna shamujpica saquirinllacuna. 14Casha chaupipi urmaj muyuca, alli huillaita uyajcunami. Uyashpa rishca huashaca, imata pajtana yuyaicuna, achcata charijyana munaicunapish, cai causaillapi aichata cushichinapish atijpica, ima granota mana pʼucuj shinallatajmi saquirincuna. 15Ashtahuanpish alli allpapi urmaj muyucunaca, Diospaj Shimita alli shunguhuan, caźusha nishpataj uyashpa huaquichijcunami. Paicunaca ima shamujpipish manataj saquirishpami, alli granota pʼucuncuna.
Lamparahuan chʼimbapurashpa yuyachishca parlomi
(Mar 4:21-25)
16Maijanpish lamparata japichishpaca, mana manga ucupi, mana cashpaca cahuitu ucupi churangapajlla japichinchu. Ashtahuanpish huasiman yaicujcuna achijllapi cachunmi, lámpara tiyanapi churan. 17Chaipica ima mana pacalla saquirinchu, tucui imapish tucuicuna ricunallami tucun. 18Chashna cajpica ima yuyaihuan uyacushcata yuyarichij. Piman cashpapish charijmanmari ashtahuan cunga, maijanpish mana charijtaca pai ‘Charinimi’ yuyashcallatapish quichungamari» nircami.
Mamahuan huauquicunahuanmi Jesusta mashcagrishcacuna
(Mat 12:46-50; Mar 3:31-35)
19Jesús chashna nicujpimi mamapish, huauquicunapish Paipajman chayamurcacuna. Ashtahuanpish chai tucui gentecuna junda cashcamantami, Jesuspajmanca mana yaicui tucurcacuna. 20Chaimantami Jesusmanca:
—Quiquinpaj mama, huauquicunamari Quiquinta ricushuntaj nishpa, canllapi shuyacun— nishpa huillarcacuna.
21Ashtahuanpish Jesusca:
—Diospaj Shimita uyashpa caźujcunami, Ñuca mama, Ñuca huauquicunatajca— nircami.
Jesusca yacuta huaira cuyuchicujpimi jarcashca
(Mat 8:23-27; Mar 4:35-41)
22Shuj punllami Jesusca Paipaj yachacujcunandij barcoman yaicushpaca:
—Cai cucha chʼimbanijman jacuchij— nishpa rircacuna.
23Barcopi ricushpami, Jesusca dormirirca. Pai dormicujpimi, cuchapi acapana huaira jatarishpaca, yacuta caiman chaiman cuyuchijpi, barcopi yacu jundashpa ñalla yacu millpugrirca. 24Chaimantami yachacujcuna Jesuspajman cʼuchuyashpaca:
—¡Yachachij, Yachachij, yacu millpugrinca!— nishpa rijchachircacuna.
Jesús rijcharishpa huairatapish, caiman chaiman shitacuj yacutapish jarcashpa sinchita rimajpica, casijlla tucurcallami. 25Chaimantami Jesusca:
—Ñucata crinamari canguichij. ¿Ima nishpataj mana cringuichij?— nirca.
Paicunaca chujchushpa mancharishpami, caishuj chaishuj: «¿Cai runaca imatajchu, imamí? Yacupish, huairapish Pai mandajpica caźunllamari» nishpa cushicurcacuna.
Jesusca Gadareno runamantami supaicunata llujshichishca
(Mat 8:28-34; Mar 5:1-20)
26Galilea cucha chʼimbanijman chayashpaca, cucha patallapitaj caj gadarenocunapaj llajtamanmi yaicurcacuna. 27Barcomanta allpaman Jesús uriyajpica, chai pueblomanta shuj runami Jesuspajman cʼuchuyamurca. Chai runaca achca huatacunata supaicuna paipi causacushcamantami, lluchulla shamurca. Causanatapish, panteoncunallapimi causaj carca. 28Chai runa Jesusta ricushpaca, jatunta caparirishpami, Paipaj ñaupajpi pambacama cumurirca. Chaimantaca:
—Jahua pacha Diospaj Churi Jesús, ¿ñucataca imatataj ninaman shamungui? Amataj llaquichihuaichu— nishpami sinchita caparirirca.
29Jesús chai espirituta ‘Llujshi’ nicujpimi, chashna caparirirca. Chai mapa espirituca, chai runapica ñami unaita causacushca carca. Paitaca cadenacunahuan huatashpa, fierrocunahuan canichishpami churajcuna carca. Chashna churajpipish, cadenacunata pʼitishpa, chai espiritullataj mai shitashca pambaman apajllami carca. 30Jesús chai runata:
—¿Ima shutitaj cangui?— nishpa tapujpi:
—Ñucaca, huaranga huaranga shutimi cani— nircami.
Achca supaicuna japishca cashpami, chashnaca nirca. 31Chai supaicunaca, paicunata jatun jutcuman ama cachachunmi mañarcacuna. 32Chaininijlla urcupimi, jatun canlla cuchicuna micucurca. Chaimantami chai cuchicunapi yaicungapaj mañajpi, Jesusca chaiman richun saquirca. 33Supaicunaca, chai runamanta llujshishpaca cuchicunapimi yaicurca. Chaimantami chai tucui cuchi canllaca, cʼaca quinrita singushpa, cuchaman huashicushpa huañurca. 34Chaita ricushpami, cuchi michijcunaca mancharishpa pueblocunamanpish, ladolla aillu llajtacunamanpish callparcacuna. Chaicunapimi tucuita huillarcacuna. 35Gentecunaca imalla tucushcata ricunaman llujshishpaca, Jesuspajmanmi shamurcacuna. Paipajman chayamushpaca, supaicunata Pai llujshichishca runataca, Paipaj ñaupajpi alli tiyacujtami ricurcacuna. Ña churanata churarishca, alli yuyaihuan tiyacujta ricushpami, mancharircacuna. 36Supaicunata chai runamanta ima shina llujshichijta quiquin ñahuihuantaj ricujcunami, shamujcunamanca, tucuita parlarcacuna. 37Chaita uyashpaca, tucui muyundij llajtacunapi causaj gadarenocunami achcata mancharcacuna. Chaimantami, Jesustaca ‘Cai llajtamanta ripailla’ nircacuna. Chashna nijpica Jesusca, cutin barcopi yaicushpa rircallami. 38Supaicunata llujshichishca runaca, Jesustaca Paihuan pushachunmi mañarca. Ashtahuanpish Jesusca ‘Minchacama’ nishpami, cashna nishpa saquirca:
39—Taita Dios canpi imalla jatun allicunata rurashcata huillanaman, cambaj huasiman tigrailla— nircami.
Chashna nijpi chai runaca, paipi imalla jatun allicunata Jesús rurashcatami, tucui pueblopi huillaihuan rirca.
Jairopaj ushushitaca causachishca, yahuar cacharirishca huarmitaca alliyachishcami
(Mat 9:18-26; Mar 5:21-43)
40Jesús ña cutin tigramujpica, Paita shuyacushcamantami tucui gentecuna achcata cushicushpa chasquircacuna. 41Pai chaipi cajpimi, tandanacuna huasipi pushaj Jairo shuti runa shamurca. Paica, Jesuspaj ñaupajpi pambacama cumurishpami, ‘Ñuca huasiman jacupai’ nirca. 42Paica, chunga ishqui huatayuj shujlla ushushitami charirca. Chai huambrataj ancha ungushca ña huañunalla cajpimi, chashna mañarca. Paipaj huasiman ricujpica, gentecunaca mana jahuallatami llapirinacui catircacuna.
43Chaicunapurapica, chunga ishqui huatata yahuar cachariricuj ungushca huarmipishmi caticurca. Paica jambijcunaman jambichicushpallami, tucui imalla charishcacunata tucuchishca carca. Shina cajpipish pi mana alliyachi tucushcachu carca. 44Chai huarmi, huashata shamushpa, Jesuspaj churana chupapi tuparijpica, cachariricuj yahuarca chaipi jarcarircallami.
45Chashna tucujpica, Jesusmi:
—¿Pitaj Ñucata tuparinchu, imamí?— nishpa tapurca.
Chashna tapujpimi:
—Pi mana tuparinchijchu— nircacuna.
Chaimantami Pedropish, paihuan cajcunapish:
—¿Yachachij, cai tucui gentecuna llapirashpa catishcata ricushca jahuachu: “¿Pitaj tuparin?” nishpa tapungui, imamí?— nirca.
46Shina nijpipish, Jesusca:
—Alliyachi tucuna Ñucamanta llujshijtamari yachani, pitajshimari Ñucapi tuparirca— nircami.
47Chai huarmica, alliyashpa upalla saquirinallatami yuyarca. Chashna yuyashca cashpapish Jesusllataj huillajpimi, shamushcahuan Jesuspaj ñaupajpi chujchushpa pambacama cumurirca. Chai qʼuipami, imamanta Paipaj churanapi tuparishcatapish, tuparishcahuan alliyashcatapish tucuicunapaj ñaupajpi, callarishpa huillarca. 48Chaita huillajpimi, Jesusca:
—Huahua, canca crishcamantami alliyashcangui, cunanca ama manchashpa rilla— nirca.
49Jesús chashna rimacujpirajmi, tandanacuna huasipi mandaj Jairopaj huasimanta shuj shamushpaca:
—Ñamari cambaj ushushica huañun. Yachachijtaca, ña ama ashtahuan pʼiñachicuichu— nirca.
50Chaita uyashpami, Jesusca:
—Ama manchaichu, crishpa catilla, alliyangallami— nirca.
51Jairopaj huasiman chayashpaca, Jesusca Pedrota, Jacobota, Juanta, huambrapaj yaya mamandijta pushashpami yaicurca. Pi shujtaj mana yaicuchun saquircachu. 52Tucuicuna chai huambramanta anchata llaquirishpa, caparirishpa huacacujpimi Jesusca:
—Ama huacaichijchu. Huambraca mana huañushcachu, dormicunllamari— nirca.
53Chashna nijpica, ña huañushcataj cashcata alli yachashcamantami, Paitaca yanganchishpa asircacuna. 54Ashtahuanpish Jesusca, chai huañushcata maquimanta japishpaca, sinchitami:
—¡Huambra, jatari!— nirca.
55Chashna nijpica chai huañushca huambraca, ñapish paipaj espíritu tigrajpi jatarircallami. Chaimantami Jesusca, ‘Micunata huambraman caraichijlla’ nishpa mandarca. 56Chaita ricushpaca yaya mamaca, upayajtami mancharircacuna. Ashtahuanpish Jesusca, paicunataca:
—Caitaca, ama piman huillanguichijchu— nishpami mandarca.
Исусове следбенице
1После овога, Исус је обишао градове и села објављујући и проповедајући Радосну вест о Царству Божијем. С њим су била и Дванаесторица, 2и неке жене које су биле излечене од злих духова и болести: Марија Магдалена, из које је изашло седам злих духова, 3Јована, жена Хузе, Иродовог управитеља двора, Сузана, и многе друге које су им помагале од своје имовине.
Прича о сејачу
4Народ је и даље долазио Исусу из свакога града. Када се окупило мноштво света, Исус им исприча причу: 5„Изађе сејач да сеје своје семе. И како је сејао, нека зрна су пала крај пута, те га људи изгазе и птице га позобају. 6Друго је пало на камен. Оно је никло, али се осушило, јер није имало влаге. 7Треће је пало међу трње. Али трње је израсло заједно са њим и угушило га. 8Четврто је пало на добру земљу. Оно је никло и родило стоструко.“
Исус је завршио речима: „Ко има уши, нека слуша!“
Зашто Исус говори у причама
9Његови ученици су га питали за значење приче. 10Он им рече: „Вама је дано да сазнате тајне Царства Божијег, а осталима се говори у причама, да
’гледајући не виде
и слушајући не разумеју.’
11А ево шта прича значи: семе је Божија реч. 12Семе које је пало крај пута – то су они који су реч чули, али долази ђаво и односи реч из њиховог срца, да не би поверовали и били спасени. 13Семе које је пало на камен – то су они који чим чују реч, с радошћу је примају. Али пошто реч није ухватила корена у њима, неко време верују, па кад наступи час искушења, они отпадају. 14Семе које је пало међу трње – то су они који слушају реч, али их бриге, богатство и животна задовољства постепено гуше, те не доносе зрео род. 15А семе које је пало на добро тле – то су они који слушају реч и задржавају је у добром и племенитом срцу, те постојано доносе род.
Прича о лампи
16Нико не пали светиљку да би је покрио посудом, нити да би је ставио под кревет, него је ставља на свећњак да би они који улазе видели светлост. 17Јер нема тога што је тајно, а да се неће открити, нити има чега што је прикривено, а да се неће сазнати и обелоданити. 18Зато, пазите како слушате, јер онај ко има, њему ће се додати, а од онога који нема, узеће се и оно што мисли да има.“
Исусова мајка и браћа
19Дошли су и Исусова мајка и браћа да га виде, али нису могли да дођу до њега од много народа. 20Јавили су му: „Ту напољу су твоја мајка и твоја браћа и хоће да те виде.“ 21Исус им одговори: „Моја мајка и моја браћа су они који слушају Божију реч и извршују је.“
Исус смирује буру
22Једног дана је Исус ушао у бродић са својим ученицима и рекао им: „Хајдемо на другу страну језера!“ Они оду. 23Док су пловили, Исус заспа. Подиже се бура на језеру, тако да се чамац пунио водом, те су били у опасности.
24Његови ученици му приђу и пробуде га, говорећи: „Учитељу, учитељу, пропадамо!“ Исус се подиже, па заповеди ветру и таласима, те се они смирише и настаде тишина. 25Онда им рече: „Где вам је вера?“
А они су, уплашени и зачуђени, говорили један другом: „Ко је овај што заповеда ветровима и води, те му се покоравају?“
Исус исцељује опседнутог
26Допловили су до гедаринске области, који се налази насупрот Галилеји. 27Када се искрцао на суво, срео га је неки човек из града, који је био опседнут злим духовима. Он се дуго није облачио и није живео у кући, него по гробовима. 28Када је видео Исуса, повикао је, пао пред њега, и рекао веома гласно: „Шта хоћеш од мене, Исусе, Сине најузвишенијег Бога? Молим те, немој да ме мучиш!“ 29Исус је, наиме, заповедио нечистом духу да изађе из човека, јер га је одавно обузео. Њега су морали да везују ланцима и оковима и да га чувају, али би он покидао окове, и зли дух га је терао на пуста места.
30Исус га упита: „Како ти је име?“ Он одговори: „Легија!“, јер је много злих духова ушло у њега. 31Они су преклињали Исуса да им не заповеди да оду у бездан.
32А ту у близини, на једној падини, пасло је велико крдо свиња. Зли духови замоле Исуса да им дозволи да иду у свиње. Исус им је то дозволио. 33Тада су зли духови изашли из човека, ушли у свиње, па се крдо сјурило низ обронак у језеро и подавило се.
34Кад су свињари видели шта се догодило, разбежали су и јавили то људима у граду и по селима. 35Људи изађу да виде шта се десило. Кад су дошли к Исусу, нашли су човека који је био опседнут злим духовима, како седи до Исусових ногу, одевен и при здравој памети. То их је уплашило. 36Очевици су испричали другима како је Исус исцелио опседнутог. 37Становници из читавог гедаринског краја су га молили да оде, јер су се веома уплашили. Исус уђе у бродић и врати се.
38А човек, из кога су изашли зли духови, замолио га је да остане са њим, али га је Исус отпремио, рекавши: 39„Врати се својој кући и испричај шта ти је Бог учинио.“ Он оде, те је по целом граду говорио шта му је Исус учинио.
Исус враћа Јаирову ћерку у живот
40Када се Исус вратио на другу обалу језера, народ га је срдачно дочекао, јер су га сви очекивали. 41Дође и неки човек који се звао Јаир, старешина синагоге. Он клекну пред Исуса и замоли га да дође у његов дом. 42Он је, наиме, имао ћерку јединицу од дванаест година, која је била на самрти.
Док је Исус ишао, народ се гурао око њега. 43Ту је била и нека жена која је дванаест година боловала од крварења. Она је сав свој иметак потрошила на лекаре, али ниједан није могао да је излечи. 44Она му приђе с леђа и дотаче руб његове одеће. Крварење одмах престаде.
45Исус упита: „Ко ме је дотакао?“
Како су сви порицали, Петар одговори: „Учитељу, то се народ око тебе гура!“
46Али Исус рече: „Неко ме је дотакао, јер сам осетио да је сила изашла из мене.“
47Видевши да није остала непримећена, жена иступи дрхтећи, те паде ничице пред њега, и рече пред свим народом зашто га је дотакла и како је одмах оздравила. 48Исус јој онда рече: „Ћерко, твоја те је вера исцелила; иди с миром.“
49Док је он још говорио, неко дође из куће Јаира, старешине синагоге, и рече Јаиру: „Твоја ћерка је умрла, не мучи више учитеља.“
50Исус је то чуо, па је рекао Јаиру: „Не бој се, само веруј, и биће исцељена.“ 51Када је дошао у кућу, никоме није дозволио да уђе унутра с њим, осим Петра, Јована, Јакова и девојчициних родитеља. 52Сви су плакали и нарицали за њом. Исус рече: „Не плачите, није умрла, него спава.“
53Сви су му се смејали, јер су знали да је умрла. 54Исус узе њену руку и повика: „Девојчице, устани!“ 55Њен дух се врати, те она одмах устаде, а Исус заповеди да јој дају нешто да једе. 56Њени родитељи су били запањени, али им Исус заповеди да ником не говоре шта се догодило.
