Bautiźaj Juanmi Jesusmanta huillangapaj ñaupashpa shamushca
(Mat 3:1-12; Luc 3:1-9, 15-17; Juan 1:19-28)
1Diospaj Churi Jesucristomanta alli huillaica, cashnami callarin:
2Dios ima nishcata huillaj Isaías quillcashcami, chashnataj pajtashca. Paimi cashna huillashca:
«Riqui, Ñucaca Can purina ñanta allichichunmi,
Ñuca huillajtaca ñaupachishpa cachani.
3Shitashca pambapica:
‘Mandaj Diospaj ñanta allichichij.
Pai purichunca, ama quingushpalla chaqui ñancunatapish ruraichij’ nishpami caparicun» nishcami.
4Chashna huillashca shinallatajmi, Juanca shitashca pambapica, Diospajman cutirijpi, juchacunata anchuchichun bautiźashpandij huillashpa purirca. 5Pai huillacujpica Judea llajtamanta, Jerusalenmanta tucui gentecunami paipajman shamurcacuna. Paicuna juchacunata huillajpimi, Juanca Jordán yacupi bautiźarca.
6Paica, camello millma churanata churashca, cara chumbihuan chumbillishcami purij carca. Micunatapish langostacunata, abeja mishquillatami micuj carca. 7Paimi cashna huillaj carca: «Ñucapaj qʼuipa Shamucujca, ñucata yalli tucuita rurai tucujmi, ñucaca Paipaj pargate huatashcata cumurishpa pascaipajllapish mana canichu. 8Ñucaca, cancunataca yacullahuanmari bautiźarcani, ashtahuanpish Paica jucha illaj Espirituhuanmi bautiźanga» nircami.
Jesustami Juan bautiźashca
(Mat 3:13-17; Luc 3:21-22)
9Chai punllacunapitajmi, Galileapi caj Nazaret pueblomanta Jesús shamujpi, Juanca Jordán yacupi bautiźarca. 10Yacumanta Jesús llujshicushpami, jahua pacha pascarijpi Diospaj Espíritu, paloma shina Paipaj jahuaman uriyacujta ricurca. 11Jahua pachallamantatajmi: «Canmi Ñuca cʼuyashca Churi cangui, Canllami Ñucataca cushichingui» nishpa rimashca uyarirca.
Jesustami diablo pandachisha nishca
(Mat 4:1-11; Luc 4:1-13)
12Ña bautiźashca qʼuipami, Diospaj Espirituca, shitashca pambaman Jesusta pusharca. 13Chai shitashca pambapi chuscu chunga punllacunata cajpimi, Satanasca Jesusta pandachisha nirca. Pʼiña animalcunapaj chaupipi cajpipish, angelcunami Jesustaca servircacuna.
Jesusca Galileapimi huillai callarishca
(Mat 4:12-17; Luc 4:14-15)
14Juan preźu tiyacujpimi, Jesusca Taita Dios mandacun alli huillaita huillangapaj Galileaman rirca. 15Paica: «Ñamari punlla pajtamushca. Taita Dios mandanaca, caillapimari. ¡Diospajman cutirichij, alli huillaitapish crichij!» nircami.
Jesusca quimsatami Paipaj punta yachacujcuna cachun cayashca
(Mat 4:18-22; Luc 5:1-11)
16Jesusca, Galilea cucha patata puricushpami Simonta, paipaj huauqui Andrestapish ricurca. Paicunaca chalhuajcuna cashpami, linchihuan cuchapi chalhuacurcacuna. 17Paicunatami Jesusca: «Ñucata catichij Cancunataca chalhuata japij shinallataj, gentecunata pushamujcuna cachun yachachishami» nirca.
18Shina nijpica linchicunata saquishcahuan, Paita catishpa rircallacunami.
19Jesusca chaimanta ashahuan rishpaca, Zebedeopaj churi Jacobota, paipaj huauqui Juantapishmi ricurca. Paicunaca barcopimi, linchicunata llachapacurca. 20Paicunatapish ricushcahuanmi, Jesusca cayarca. Pai cayajpica, paicunapish yaya Zebedeota, trabajajcunandij barcopi saquishpami catishpa rircacuna.
Mapa espíritu japishca runatami Jesús alliyachishca
(Luc 4:31-37)
21Chaimantaca, Capernaummanmi chayarcacuna. Chaipica Jesusca, sábado punlla pacarincami, tandanacuna huasiman yaicushpa, yachachij carca. 22Mandashcata yachachijcuna shinallaca, mana yachachircachu; ashtahuanpish Pai quiquintaj mandashpami yachachirca. Chaimantami uyajcunaca, achcata mancharircacuna. 23Chai tandanacuna huasipica, mapa espíritu japishca runami, ñapish cashna caparirca:
24—Riqui, Nazaretmanta Jesús, ¿ñucanchijtaca imatataj nij shamunguiari? ¿Chingachingapajchu shamungui, imatagari? Cantaca, Diospajlla Jucha Illaj cashcata rijsinimari— nircami.
25Chashna nijpi Jesusca:
—¡Upallai, cai runamanta llujshi!— nishpami, rimashpa jarcarca.
26Chashna nijpi mapa espirituca, chai runata chaspishpa pambaman shitashpami, ‘¡Ai!’ nirishpa, caparirishpa llujshirca. 27Chaipica tucuicunami:
«¿Caica imatajchu, imamí? ¿Ima mushuj yachanatachu yachachin, imamí? Pai rimajpica, mapa espiritucunapish caźunllamari» nishpami, paicunapura rimanacurcacuna.
28Chashna rurashcataca, tucui Galilea llajta muyundijcamami huashan huashan ñapish yachaj chayarcacuna.
Shuj ungushca huambratami Jesús alliyachishca
(Mat 8:14-17; Luc 4:38-41)
29Tandanacuna huasimanta llujshishpaca, Jesusca Jacobondij, Juandijmi, Simonpaj, Andrespaj huasiman shamurca. 30Chai huasipica, Simonpaj suegrami fiebrehuan ungushca siricurca. Chaitaca, Jesús chayancami huillarcacuna. 31Jesusca ungushcapajman cʼuchuyashpami, maquimanta japishpa jatarichirca. Fiebre anchurincami, paicunaman carai callarirca.
32Ña inti huashicushpa guiñiyacujpica, tucui ungushcacunatapish, supai japishcacunatapishmi Jesuspajman pushamurcacuna. 33Chai pueblopi tucui causajcunami huasi pungumanca, huaica tandanacumurcacuna. 34Chaipimi Jesusca, ima ungüihuan cajcunatapish achcacunata alliyachirca. Supai japishcacunamantapish, supaicunata llujshichircami. Pai pi cashcata yachajpimi, supaicunataca mana rimajta saquirca.
Jesusca chulunllapimi Diosta mañashca
(Luc 4:42-44)
35Jesusca amsapiraj jatarishpami, chaimanta llujshirca. Shitashca pambaman chashna utcata rishpami, chaipi Diosta mañarca. 36Chaimantami Simonpish, paihuan cajcunapish Jesusta mashcagrircacuna. 37Ña japishpaca:
—Tucuicunamari Quiquintaca mashcacun— nircacunami.
38Shina nijpi Jesusca:
—Caishuj llajtacunamanpish jacuchij. Chaicunapipish huillanamari cani, Ñucaca chaipajmari shamurcani— nircami.
39Shina nishpami, tucui Galilea llajtata purishpa, tandanacuna huasicunapi huillarca. Supaicunatapish llujshichishpami cacharca.
Leprahuan ungushcatami Jesús alliyachishca
(Mat 8:1-4; Luc 5:12-16)
40Leprahuan ungushca shuj runa shamushpami, Jesuspaj ñaupajpi cungurishpaca:
—Ñucata alliyachisha ninguipishchari, alliyachihuai— nirca.
41Shina nijpi Jesusca paita llaquishpami, maquita chutashpa tuparishpaca:
—Ari, lepra canmanta anchuchun ninimi— nirca.
42Jesús chashna ninca, lepraca chingarircallami. 43Paicunata ‘Minchacama’ nicushpami, ama piman huillachun, cashna mandarca:
44—Riqui, pajta piman imata huillanguiman. Curamantajcarinpish ricuchigri. Can alliyashcata paicuna ricuchunca, Diosman cuchun Moisés mandashcata cugri— nircami.
45Ashtahuanpish chai runaca, chaimanta llujshishcahuanmi, ima shina tucushcataca, tucuicunaman huillashpa yachaj chayachirca. Chaimantami Jesusca, mai pueblomanpish tucuicuna ricucujpica, ña mana yaicui tucurca. Canlla pacallacunapimi, saquirij carca. Shina cajpipish, Paipajmanca maimantapish achcacuna shamurcallacunami.
Јован Крститељ припрема пут за Исуса
1Овако почиње Радосна вест о Исусу Христу, Божијем Сину. 2У Књизи пророка Исаије записано је овако:
„Ево, шаљем посланика свога испред твога лица,
који ће ти пут приправити.“
3„Глас једног пустињом одзвања:
’Пут Господњи приправите;
друмове за њега поравнајте.’“
4И тако се појавио Јован крстећи у пустињи и проповедајући покајање и крштење ради опроштења греха. 5Људи из целе Јудеје и сви из Јерусалима долазили су к њему, а он их је крштавао у реци Јордану, при чему су они исповедали своје грехе. 6Јован је био одевен у одећу од камиље длаке, а око струка је имао кожни појас. Хранио се скакавцима и дивљим медом. 7Јован је најављивао: „После мене долази неко ко је моћнији од мене, пред ким нисам достојан да се сагнем и одрешим ремење на његовој обући. 8Ја вас крштавам водом, а он ће вас крстити Светим Духом.“
Исусово крштење и искушење
9Тих дана је Исус дошао из Назарета у Галилеји и Јован га је крстио у Јордану. 10Док је Исус излазио из воде, угледао је отворено небо и Духа како се у виду голуба спушта на њега. 11Уто се зачује глас са неба: „Ти си Син мој вољени, ти си ми сва радост!“
Сатана куша Исуса у пустињи
12А Дух одмах одведе Исуса у пустињу. 13Тамо је провео четрдесет дана, и био кушан од Сатане. Био је окружен дивљим животињама и анђели су му служили.
Исусова служба у Галилеји
Исус проповеда у Галилеји
14А пошто је Јован био утамничен, Исус је дошао у Галилеју и проповедао Радосну вест Божију. 15Говорио је: „Наступило је право време! Приближило се Царство Божије! Покајте се и верујте у Радосну вест!“
Четири рибара следе Исуса
16Када је Исус једном пролазио покрај Галилејског језера, видео је два рибара; браћу Симона и Андрију, како бацају рибарску мрежу у језеро. 17Исус им рече: „Пођите за мном и ја ћу вас учинити рибарима људи.“ 18Они су одмах оставили мреже и кренули за њим.
19Пошавши мало даље, видео је браћу Јакова и Јована, Заведејеве синове. Били су у својој лађици и крпили мреже. 20Исус их је одмах позвао и они оставише свога оца Заведеја у лађици са најамницима и кренуше за њим.
Исус научава са великим ауторитетом
21Исус је са својим ученицима дошао у Кафарнаум. Одмах у суботу је ушао у синагогу и почео да поучава. 22Људи су били задивљени његовим учењем, јер их је учио као неко ко има власт, а не као зналци Светога писма.
23У синагоги је био неки човек опседнут нечистим духом. Он крикну: 24„Шта ти имаш са нама, Исусе Назарећанине?! Ја знам ко си ти: свети Божији посланик!“
25Исус му припрети и заповеди: „Ућути и изађи из човека!“ 26Нечисти дух спопаде човека силним трзајима и уз врисак га напусти.
27Задивљени тиме, људи су почели да говоре једни другима: „Шта је ово? Је ли то неко ново учење, будући да има власт да заповеда нечистим духовима, те му се они покоравају?“ 28Глас о Исусу се брзо проширио по целом подручју Галилеје.
Исус исцељује Симонову ташту и многе друге
29Када су изашли из синагоге, отишли су у Симонову и Андријину кућу, заједно са Јаковом и Јованом. 30Симонова ташта је лежала сва у грозници. Чим су стигли, рекли су Исусу за њу. 31Исус јој приђе, узе је за руку и придиже. Грозница је престала, те је она почела да их послужује.
32Увече, по заласку сунца, народ је доносио пред Исуса све који су били болесни и оне који су били опседнути злим духовима. 33Сав град се сјатио пред врата те куће. 34Исус је исцелио много болесних од свакојаких болести и истерао многе зле духове. Злим духовима је бранио да говоре, јер су они знали ко је он.
Исус проповеда по Галилеји
35Следећег јутра, док још није свануло, Исус је устао, изашао изван града, те отишао на једно пусто место, да се моли. 36Али Симон и они који су били са њим кренули су да га траже. 37Када су га нашли, рекли су му: „Сви те траже!“
38Али он им је одговорио: „Пођимо и у друга места у околини, да и њима проповедам, јер сам зато дошао.“ 39И тако је прошао целом Галилејом: проповедао је по тамошњим синагогама и изгонио зле духове.
Исус исцељује губавца
40Једном приликом, пришао му је неки губавац и клекнуо пред њим молећи га: „Ако хоћеш, можеш да ме очистиш.“
41Исус се сажали над човеком, испружи руку, дотакну га и рече му: „Хоћу, буди чист!“ 42Губа је истог трена нестала са њега и човек је био чист од губе.
43Исус га тада отпусти уз строгу напомену: 44„Гледај да ником не говориш о овоме, него иди и покажи се свештенику, па затим принеси жртву за очишћење коју је прописао Мојсије, да се пред њима потврди да си здрав.“ 45Али овај чим оде, поче свима говорити и разглашавати о ономе што му се догодило, тако да Исус није више могао да уђе непримећен у место. Зато је боравио на пустим местима, а народ је са свих страна хрлио к њему.
