1And I, brethren, could not speak unto you as unto spiritual, but as unto carnal, even as unto babes in Christ. 2I have fed you with milk, and not with meat: for hitherto ye were not able to bear it, neither yet now are ye able.
3For ye are yet carnal: for whereas there is among you envying, and strife, and divisions, are ye not carnal, and walk as men? 4For while one saith, I am of Paul; and another, I am of Apollos; are ye not carnal? 5Who then is Paul, and who is Apollos, but ministers by whom ye believed, even as the Lord gave to every man? 6I have planted, Apollos watered; but God gave the increase. 7So then neither is he that planteth any thing, neither he that watereth; but God that giveth the increase. 8Now he that planteth and he that watereth are one: and every man shall receive his own reward according to his own labour. 9For we are labourers together with God: ye are God’s husbandry, ye are God’s building. 10According to the grace of God which is given unto me, as a wise masterbuilder, I have laid the foundation, and another buildeth thereon. But let every man take heed how he buildeth thereupon. 11For other foundation can no man lay than that is laid, which is Jesus Christ. 12Now if any man build upon this foundation gold, silver, precious stones, wood, hay, stubble; 13Every man’s work shall be made manifest: for the day shall declare it, because it shall be revealed by fire; and the fire shall try every man’s work of what sort it is. 14If any man’s work abide which he hath built thereupon, he shall receive a reward. 15If any man’s work shall be burned, he shall suffer loss: but he himself shall be saved; yet so as by fire. 16Know ye not that ye are the temple of God, and that the Spirit of God dwelleth in you? 17If any man defile the temple of God, him shall God destroy; for the temple of God is holy, which temple ye are.
18Let no man deceive himself. If any man among you seemeth to be wise in this world, let him become a fool, that he may be wise. 19For the wisdom of this world is foolishness with God. For it is written, He taketh the wise in their own craftiness. 20And again, The Lord knoweth the thoughts of the wise, that they are vain. 21Therefore let no man glory in men. For all things are yours; 22Whether Paul, or Apollos, or Cephas, or the world, or life, or death, or things present, or things to come; all are yours; 23And ye are Christ’s; and Christ is God’s.
1А ја, браћо, нисам могао да вам говорим као духовнима, него као телеснима, као нејакима у Христу. 2Напојио сам вас млеком, не чврстом храном, јер још нисте били спремни за такву храну. Ви ни сад нисте спремни, 3јер сте још увек телесни. Заиста, док има зависти и свађа међу вама, зар нисте телесни, будући да се понашате као људи у свету? 4Јер, кад један каже: „Ја сам за Павла“, а други: „А ја за Аполоса“, зар се не понашате као људи у свету? 5На крају, шта је Аполос? Шта је Павле? Они су само служитељи преко којих сте поверовали, примерено служби коју је Господ поверио свакоме. 6Ја сам посадио семе, Аполос га је залио, а Бог је дао да израсте. 7Према томе, није ни до онога који сади, ни до онога који залива, већ до Бога који даје да расте. 8Зато нема разлике између оног који сади и оног који залива; свако ће примити плату по свом труду. 9Ми смо, наиме, Божији сарадници, а ви сте Божија њива, Божија грађевина.
10По милости коју ми је дао Бог, ја сам као мудри градитељ поставио темељ, а други зида. Само нека свако пази како зида. 11Јер нико не може поставити други темељ, осим темеља који је већ постављен, а то је Исус Христос. 12А ако неко на том темељу назиђује златом, сребром, драгим камењем, дрветом, сеном, сламом, 13врсноћа свачијег дела ће се открити на Судњи дан, јер ће бити прокушано огњем. 14Ако оно што је неко назидао остане, тај ће примити награду. 15А ако нечије дело изгори, тај ће претрпети штету. Ипак, биће спасен, али као кроз огањ.
16Зар не знате да сте храм Божији и да Дух Божији пребива у вама? 17А ако неко уништава Божији храм, Бог ће га уништити. Јер је Божији храм свет, а тај храм сте ви.
18Не заваравајте се! Ако неко од вас мисли да је мудар по мерилима овога света, нека постане луд да би постао мудар. 19Јер је мудрост овога света лудост за Бога. Написано је, наиме:
„Бог надмудрује мудре њиховим лукавством.“
20И поново:
„Господ зна да су мисли мудрих безвредне.“
21Зато нека се нико не хвали људима, јер све припада вама; 22био то Павле, Аполос или Кифа, било свет, живот, или смрт, било садашњост или будућност. Све припада вама! 23А ви припадате Христу, а Христос Богу.
