1Hoor je de wijsheid niet roepen en klinkt de stem van het verstand niet overal?
2Vanaf verhogingen, langs de wegen en op kruisingen, waar zij staat,
3bij de poort, aan de ingang van de stad, en aan elke deur roept zij:
4‘Ik roep u, mannen, en richt mij tot alle mensenkinderen.
5Kom tot bezinning, onverstandigen, stel uw hart open, onwijzen!
6Luister, ik heb een belangrijke boodschap voor u, ik spreek over eerlijke zaken.
7Mijn mond spreekt alleen maar waarheid, ik verafschuw leugens.
8Uit alles wat ik zeg, spreekt oprechtheid en niets gemeens of verkeerds.
9Het is overduidelijk voor verstandige mensen en mensen die inzicht hebben, zullen mij goed begrijpen.
10Mijn lessen geven u meer dan zilver, deze kennis is kostbaarder dan puur goud.
11Edelstenen vallen in het niet bij de wijsheid, zelfs uw stoutste dromen vallen daarbij in het niet.
12Ik, de wijsheid, ga gepaard met een helder verstand en ik maak mij kennis en bedachtzaamheid eigen.
13Eerbiedig ontzag voor de Here houdt in dat u het kwaad, de trots, de hoogmoed, de goddeloosheid en leugens haat.
14Raad en blijvende wijsheid zijn het mijne, ik ben het verstand en bezit alle kracht.
15Door mij regeren koningen en bepalen bestuurders wat rechtvaardig is.
16Door mij heersen de heersers, de edelen en alle rechters op aarde.
17Ik heb lief wie mij liefhebben en wie mij ijverig zoeken, zullen mij ook vinden.
18Ik ga samen met rijkdom en aanzien, duurzaam bezit en gerechtigheid.
19Wat ik voortbreng, is beter dan zuiver goud, dan het allerpuurste goud en wat ik opbreng, is beter dan het zuiverste zilver.
20Ik laat iemand wandelen op de weg van de gerechtigheid, midden op de goede wegen.
21Zij die mij liefhebben, erven een onvervreemdbaar bezit en ik vul hun schatkamers.
22Ik was het bezit van de Here, toen Hij begon te werken, vanaf het prilste begin.
23Ik ben gemaakt in het begin van de tijd, ik was er al voor de aarde bestond.
24Ik was er al vóór de diepe wateren er waren, de bronnen, met hun overvloed aan water.
25Voordat de bergen werden neergezet en heuvels zich verhieven, ben ik geboren.
26Hij had de aarde en de velden nog niet gemaakt, nog geen zandkorreltje.
27Maar toen Hij de hemelen schiep, was ik erbij en ook toen Hij de diepe wateren maakte.
28Toen Hij de wolken hun plaats gaf en de diepe waterbronnen aan banden legde.
29Toen Hij de zee inperkte, zodat de wateren Hem gehoorzaamden, en Hij de aarde grondvestte.
30Ik was als een zuigeling bij Hem, dag in, dag uit spelend onder zijn oog.
31Spelend in zijn wereld, op zijn aarde, mijn vreugde delend met de mensenkinderen.
32Nu dan, kinderen, luister naar mij! Want gelukkig zijn zij die doen wat ik voorschrijf.
33Luister naar mijn lessen en word wijs, onttrek u niet aan mijn onderwijs.
34Gelukkig is hij die naar mij luistert, die voortdurend in mijn buurt is en mij niet uit het oog wil verliezen.
35Want wie mij vindt, vindt het leven en oogst de goedkeuring van de Here.
36Maar wie tegen mij zondigt, brengt schade toe aan zijn ziel, allen die God en zijn wijsheid haten, hebben de dood lief.’
Мудрост позива
1Зар то мудрост не позива,
не диже ли разборитост глас свој?
2Ено је на узвишицама, покрај пута,
на раскршћима се поставила;
3на капијама, на улазима у град,
на улазним вратима она виче:
4„Људи, вас дозивам
и глас дижем целом човечанству!
5Разборитости се научите, лаковерни људи,
уразумите срце, неразумни.
6Слушајте, јер ја објављујем драгоцене ствари,
честите ће бити изреке усана мојих.
7Баш истину казиваћу
јер је злоба мрска уснама мојим.
8Праведне су све речи мојих уста
и нема у њима изопачености и непоштења.
9Све су оне јасне разборитом
и исправне онима што знање стичу.
10Прихватите поуку моју, а не сребро,
изаберите знање пре него суво злато.
11Јер је мудрост од драгуља боља
и сва јој уживања ни принети нису.
12Ја, мудрост, с разборитошћу живим,
проналазим знање и домишљатост.
13Богобојазност значи мрзети зло,
јер ја мрзим бахати понос,
пут злобе и уста покварена.
14У мени је савет, поуздана мудрост.
У мени је умност, ја имам снагу.
15Цареви владају уз моју помоћ
и владари деле правду.
16Главари, кнезови и све праведне судије
владају уз моју помоћ.
17Ја волим све који воле мене,
налазе ме сви који ме помно траже.
18Част, иметак, трајно благостање
и праведност су са мном.
19Од злата, од сувога злата је род мој бољи,
и добит моја боља од пробраног сребра.
20Ја ходам путем праведности
и посред стаза правде,
21да онима који ме воле дам наследство
и њихове ризнице напуним.
22Мене је имао Господ на почетку његовог пута,
још пре дела својих древних.
23Постављена сам од давнина,
од искона, пре постања земље.
24Рођена сам кад бездана још није било,
када није било ни извора обилних вода.
25Пре планина постављених
и пре брда рођена сам,
26док још земљу он створио није,
ни поља, ни прво тло света.
27Када је створио небеса, ја сам била тамо,
када је оцртавао хоризонт над лицем бездана;
28када је горе учвршћивао облаке
и када су набујали извори бездана;
29када је мору поставио његове обале,
како вода не би прелазила његову заповест,
и када је означио темеље земљине.
30Била сам уз њега као градитељка,
била сам му радост свакодневна,
веселила се пред њим стално;
31веселила се по свету, по његовој земљи
и радовала се са потомцима људи.
32Зато ме, децо, послушајте.
О, како су благословени они који се држе мојих путева!
33Послушајте поуку моју,
радите мудро и не одбацујте је.
34Како је благословен човек који ме слуша,
који свакодневно бдије на мојим вратима
и пази на доврацима врата мојих!
35Јер ко мене нађе, нашао је живот
и добио наклоност Господњу.
36Али ко мене не нађе, себи самом шкоди,
а сви који ме мрзе воле смрт.“
