1Mijn zoon, denk aan wat ik heb gezegd en houd mijn geboden voor ogen bij alles wat je doet.
2Gehoorzaamheid aan mijn geboden zal je het leven geven, dus moet mijn wet alles voor je betekenen.
3Leg die wet nooit opzij, maar berg haar diep in je hart.
4Beschouw de wijsheid als je zuster en het verstand als een goede vriend.
5Dan kunnen zij je beschermen tegen die vrouw die niet van jou is, die vreemdelinge die jou met lieve woordjes tracht te paaien.
6Ik keek uit mijn raam, door mijn tralievenster,
7en zag, terwijl ik mijn ogen langs de onverstandigen liet gaan, een jongen die erg dom bezig was.
8Hij liep over straat, naderde haar woning en liep er naartoe.
9Het schemerde, het was bijna nacht.
10Een vrouw kwam hem tegemoet, gekleed zoals bij haar beroep paste, doortrapt en op haar hoede.
11Zij was ongezeglijk en losbandig en verbleef maar zelden in haar eigen huis.
12Soms liep ze door de stad, soms hing ze op een straathoek rond.
13Zij vloog hem om de hals, kuste hem en zei met een stalen gezicht:
14‘Ik had beloofd dankoffers te brengen en vandaag ben ik mijn belofte nagekomen.
15Daarom was ik op zoek naar jou en, gelukkig, ik heb je gevonden!
16Ik heb de mooiste zachte tapijten op mijn bed gelegd, een prachtig bewerkt bed heb ik, met het fijnste Egyptische linnen.
17En daar overheen heb ik mirre, aloë en kaneel gesprenkeld.
18Dus laten we elkaar beminnen, het hoofd op hol jagen, de hele nacht en met plezier de liefde bedrijven.
19Mijn man is niet thuis en komt voorlopig ook niet terug.
20Hij heeft flink wat geld meegenomen en zei mij dat het nog wel even duurde voor hij weer thuiskwam.’
21Voor haar stortvloed van woorden ging hij door de knieën, haar vleiend gepraat miste zijn uitwerking niet.
22Hij liep haar achterna, als een koe naar het slachthuis, als een misdadiger op weg naar het schavot,
23als een vogel die snel op de strik afvliegt, zonder te beseffen dat dat hem het leven kost, totdat de pijn hem als een mes door het lichaam gaat.
24Wel, kinderen, luister naar mij!
25Laat je hart niet afdwalen naar haar levenswijze, zet geen voet op de weg die zij volgt.
26Want zij heeft al heel wat gewonden neergeslagen en de lijst van haar slachtoffers is lang.
27Haar huis leidt rechtstreeks naar de dood.
Упозорење против прељубнице
1Сине мој, држи се мојих речи
и заповести мојих, у себи их чувај.
2Моје заповести чувај и живећеш,
поуку моју ко зеницу свога ока.
3Вежи их око прстију својих,
упиши их на плочу срца!
4Мудрости кажи „Сестро моја!“
и „рођеном“ проницљивост зови;
5да те чувају од жене туђинке,
од прељубнице слаткоречиве.
6Елем, на прозору куће своје,
кроз решетке гледао сам,
7посматрао сам лаковерне
и међу младићима запазио безумнога момка.
8Пролазио је улицом, поред њеног угла
и ишао према њеној кући,
9поткрај дана, кад је сумрак,
усред ноћи и помрчине.
10И гле, пресрете га жена у одећи блуднице
и превејаног срца;
11нападна, јогунаста,
ноге је у кући не држе;
12сад је на улици, сад је на тргу,
на сваком угла вреба у заседи.
13И зграби га, пољуби га без стида на лицу
и рече му:
14„Имам кући месо жртава мира,
јер сам данас испунила завете своје.
15Зато сам изашла да те сретнем,
баш тебе да тражим.
И нашла сам те.
16Свој сам кревет украсила засторима,
шареним ланом из Египта;
17смирном, алојом и циметом
лежај сам намирисала.
18Дођи! До јутра се опијајмо љубављу својом.
Хајде да се науживамо у љубави!
19Јер муж није у кући својој,
на далеки пут је отишао;
20са собом је понео кесу с новцем
и неће доћи кући до дана пуног месеца.“
21Тако га је намамила својом уверљивом причом,
наговорила га својим заводљивим уснама.
22И он је одмах кренуо за њом,
као во на клање ишао је
и као безумник окован за казну;
23док му стрела не прободе јетру,
као птица што у замку срља
он и не зна да ту главу губи.
24Зато ме послушајте, синови,
и пазите на оно што вам говорим!
25Нека ти срце не застрани на путеве њене
и не лутај по њеним стазама.
26Јер многе смртно рањене је оборила
и нема броја људима које је побила.
27Кућа је њена на путевима за Свет мртвих,
а они силазе у одаје смрти.
