Het Boek

Hooglied 1:1-17

1Het allermooiste lied van Salomo.

2Ik verlang ernaar dat hij mij kust. Zijn liefde is mij meer waard dan de heerlijkste wijn.

3Uw zalfolie geurt verrukkelijk, nog heerlijker is de klank van uw naam. Daarom houden de jonge meisjes van u.

4Voer mij met u mee, laten we ons haasten.

De koning nam mij mee naar zijn vertrekken.

Wij willen jubelen en blij zijn met u. Uw liefde gaat de vreugde van de wijn ver te boven. Het is terecht dat men zoveel van u houdt!

5Ik ben bruin en charmant om te zien. Meisjes van Jeruzalem, ik ben zo bruin als de tenten van Kedar en de gordijnen van Salomo.

6Let er maar niet op dat ik zo bruin ben, de zon heeft mij verbrand. Mijn broers hebben mij ruw behandeld, ik moest hun wijngaarden bewaken. Maar mijzelf heb ik niet goed bewaakt.

7Mijn liefste, zeg me waar je je kudden weidt en waar ʼs middags je schapen rust houden. Er is immers geen reden mij te sluieren, zoals wanneer ik bij de kudden van je vrienden kom?

8Jij bent de mooiste van alle vrouwen. Als je niet weet waar ik weid, volg dan gewoon het spoor van de kudde. Laat je geiten maar grazen bij de nachtverblijven van de herders.

9Allerliefste, ik vergelijk je met de mooiste merrie voor de wagen van de farao.

10Je wangen komen mooi uit tussen de sieraden die je draagt. En je hals rijst zo fraai op boven de halssieraden.

11Ik zal gouden sieraden voor je laten maken met zilveren ballen erin.

12Zolang de koning aan tafel zit, kun je de geur van mijn nardusparfum ruiken.

13Mijn liefste rust tussen mijn borsten als een bundel mirre.

14Mijn liefste lijkt in mijn ogen op een tros bloemen in de wijngaarden van Engedi.

15Wat vind ik je mooi, mijn allerliefste! Je bent zo mooi, je ogen zijn zo teer als duiven.

16Ik vind jou ook mooi, mijn liefste. Het is heerlijk om met jou samen te zijn. Wij liggen samen tussen het gebladerte.

17De ceders om ons heen zijn de balken van ons huis en de cipressen vormen een muur om ons heen.

New Serbian Translation

Песма над песмама 1:1-17

1Соломонова песма над песмама.

Она

2Пољупцем усана својих ме пољуби,

јер је твоја љубав боља од вина.

3Мирис је твоје помасти диван,

име је твоје као уље изливено

и зато те воле девојке.

4Поведи ме са собом, побегнимо!

Нек ме цар уведе у одаје своје.

Пријатељице

Радоваћемо се и уживаћемо у теби.

Славићемо твоју љубав више него вино.

Она

Добро је што те оне воле.

5Тамнопута сам али љупка,

ћерке јерусалимске,

као шатори кедарски,

као крила Соломонових шатора.

6Не гледајте ме што сам тамнопута,

јер ме је сунце опалило.

Моја су браћа љута на мене.

Поставили су ме да винограде чувам,

а ја свој сопствени виноград сачувала нисам.

7Кажи ми, ти кога душа моја воли,

где ти стадо пасе

и где ти у подне пландује?

Зашто да се велом покривам1,7 Са неким мањим изменама изворног текста, овај део стиха може да се преведе: Зашто да тумарам…

међу стадима пријатеља твојих?

Пријатељице

8Ако не знаш, о, најлепша међу женама,

иди по трагу стада

па напасај козлиће своје

крај пастирских коначишта.

Он

9О, вољена моја, ти си као моја ждребица

међу фараоновим упрегнутим ждрепцима!

10Лепи су ти образи окићени ланчићима,

а на врату ти огрлице.

11Сковаћемо ти наруквице златне

и украсити сребром.

Она

12Док је цар за столом својим,

мирисом својим мој нард одаје.

13Смотуљак смирне што ноћи међ’ грудима мојим,

то је мени мој вољени.

14Струк кане у цвату из винограда Ен-Гедија,

то је мени мој вољени.

Он

15Како ли си лепа, о, вољена моја!

Лепа си, а очи су ти голубице.

Она

16Како си згодан, о, вољени мој, и мио!

Ево, постеља је наша бујна трава.

Он

17Кедрови су греде куће наше,

а чемпреси рогови крова.