1Ik ben een narcis uit Saron, een lelie in het dal.
2Als ik naar mijn allerliefste kijk te midden van andere meisjes, zie ik een blanke lelie tussen distelstruiken.
3Als ik mijn liefste zie zitten tussen de andere jonge mannen, zie ik een appelboom tussen gewone loofbomen. Ik verlang ernaar in zijn schaduw te zitten en zijn vruchten te proeven.
4Hij heeft mij naar het wijnhuis gebracht en ik koesterde mij in zijn liefde.
5Geef mij rozijnenkoekjes om aan te sterken en appels om nieuwe energie te krijgen, want door de liefde ontbreekt mij elke kracht.
6Met mijn hoofd lig ik op zijn linkerarm. Zijn rechterarm is om mij heen.
7Meisjes van Jeruzalem, let op wat ik jullie met nadruk zeg. Kijk daarbij naar de gazellen en hinden op het veld. Zij kunnen jullie een les leren. Loop niet vooruit op de liefde, overhaast niets. Laat de liefde zichzelf openbaren als de tijd daarvoor gekomen is.
8Luister! Daar komt mijn liefste. Hij springt door de bergen en komt huppelend over de heuvels aan.
9Mijn liefste loopt als een gazel of een hertenjong. Kijk, nu staat hij achter de muur van ons huis en kijkt door de ramen.
10Hij spreekt tegen mij: sta nu op, mijn allerliefste. Jij bent voor mij de mooiste. Kom, ga met me mee.
11Kijk maar, de winter is voorbij en ook de regentijd is over.
12De bloemen ontluiken op de velden. Nu is de tijd om te zingen aangebroken. Overal hoor je het koeren van de tortelduiven.
13De eerste vijgen rijpen aan de bomen en de bloeiende druivenstruiken geuren. Sta op, mijn allerliefste. Je bent zo mooi, kom met me mee.
14Jij bent mijn duifje, verborgen in de rotsspleten. Laat me je gezicht zien en je stem horen. Je stem klinkt zo zoet en je gezicht is zo lief.
15Vang de jonge vossen die onze wijngaarden ruïneren. De druiven bloeien nu immers?
16Mijn liefste en ik zijn van elkaar. Hij weidt zijn kudde in de bloeiende velden.
17Hij gaat wanneer de avondwind opsteekt en de schaduwen langer worden. Kom dan naar mij toe en doe als de gazel, mijn liefste. Of als een jong hert dat rondspringt in de bergen.
Она
1Ја сам шафран са Сарона
и љиљан из долина.
Он
2Какав је љиљан међу трњем,
таква је вољена моја међу девојкама.
Она
3Као стабло јабуке међу шумским дрвећем,
такав је вољени мој међу момцима.
За хладом његовим чезнем, да седнем,
да плодом његовим осладим непце своје.
4Унео ме је у кућу вина,
љубав је његова застава нада мном.
5Крепите ме сувим грожђем,
јабукама ме освежите,
јер сам од љубави клонула.
6Левица му је под главом мојом,
а десницом ме грли.
7Ћерке јерусалимске, заклињем вас
ланадима и кошутама пољским,
не будите и не дижите моју љубав
док јој се не прохте.
8Чуј гласа вољеног мога!
Ево, долази,
поскакује по брдима
и горе прескаче.
9Као газела и као срндаћ мој је вољени.
Гле, ено га стоји иза нашег зида,
провирује са прозора,
кроз решетке гледа.
10А мој вољени ми одговори, рече ми:
„Устани, вољена моја,
дођи, најлепша моја!
11Ево, зима је прошла
и киша умину, прође.
12Земља је процветала,
стиже време орезивања2,12 Или: певања, што је одлика игре једнакозвучних речи.,
по нашој се земљи
чује цвркут грлице.
13Плодови рани пупе на смоквином стаблу,
виногради цвату и мирисом одишу.
Устани и дођи,
о, вољена моја, дођи!“
Он
14Голубице моја у раселини стене,
заклоњена у врлети.
Дај ми да ти видим лице!
Дај ми гласа да ти чујем,
јер је глас твој меден
и лице је твоје љупко.
15Лисице нам похватајте,
лисичиће што сатиру винограде,
јер наш је виноград у цвату.
Она
16Мој је драги мој и ја сам његова,
међу љиљанима он пасе.
17Врати се док дан не мине
и сенке не ишчиле.
Као срна буди, о, вољени мој,
као срндаћ на брдима што нас деле.
