Gesetze und Vorschriften für Gottes Volk
(Kapitel 17–20)
Alle Opfer gehören dem Herrn
1Der Herr befahl Mose: 2»Gib die folgenden Anweisungen an Aaron, seine Söhne und das ganze Volk weiter:
3-4Jeder Israelit, der mir, dem Herrn, ein Rind, ein Schaf oder eine Ziege als Gabe darbringen möchte, soll das Tier am Eingang des heiligen Zeltes schlachten. Wer es stattdessen irgendwo innerhalb oder außerhalb des Lagers tut, der ist nicht besser als ein Mörder und lädt große Schuld auf sich. Er hat unerlaubt Blut vergossen und darum sein Leben verwirkt. Er muss aus dem Volk ausgeschlossen werden. 5Diese Weisung dient dazu, dass die Israeliten ihre Opfertiere, die sie bis jetzt auf freiem Feld geschlachtet haben, von nun an mir, dem Herrn, darbringen. Sie sollen die Tiere zu meiner Ehre am Eingang des heiligen Zeltes dem Priester übergeben und sie dann als Friedensopfer für mich schlachten. 6Der Priester sprengt das Blut an den Brandopferaltar vor dem Eingang des heiligen Zeltes und verbrennt anschließend die Fettstücke auf dem Altar. Solch ein wohlriechendes Opfer gefällt mir, dem Herrn. 7Kein Israelit soll mir die Treue brechen, indem er weiterhin den Dämonen17,7 Das hebräische Wort spielt auf böse Geister an, die man sich in der Gestalt von Ziegenböcken vorstellte. sein Schlachtopfer darbringt! Diese Ordnung gilt für alle Zeiten.
8-9Jeder Israelit und auch jeder Fremde, der bei euch wohnt, muss aus dem Volk ausgeschlossen werden und sterben, wenn er seine Brand- oder Schlachtopfer nicht zum Eingang des heiligen Zeltes führt, um sie dort mir, dem Herrn, zu weihen.«
Verbot von Blutgenuss
10»Wenn ein Israelit oder ein Fremder unter euch Fleisch verzehrt, das nicht völlig ausgeblutet ist, werde ich, der Herr, mich gegen ihn wenden! Ich selbst verstoße ihn aus seinem Volk und töte ihn. 11Denn im Blut ist das Leben, und ich habe angeordnet, dass es auf dem Altar dargebracht wird, um euch von eurer Schuld zu befreien. Weil im Blut das Leben ist, darum werdet ihr durch das Blut mit mir, dem Herrn, versöhnt. 12Niemand darf es also verzehren, weder ein Israelit noch ein Ausländer, der bei euch lebt!
13Wer auf der Jagd ein Stück Wild oder einen Vogel erlegt – ein Tier, das man essen darf –, der soll es ausbluten lassen und das Blut mit Erde bedecken. 14Denn im Blut ist das Leben eines jeden Tieres. Deshalb habe ich euch verboten, Blut zu verzehren. Alles Leben ist im Blut, und wer davon isst, muss getötet werden!
15Jeder, der Fleisch von einem verendeten oder gerissenen Tier isst, wird dadurch unrein. Er soll sich und seine Kleider waschen und bis zum Abend warten; dann ist er wieder rein. 16Wer sich nicht daran hält, muss die Folgen seiner Schuld tragen!«
Забрана крви у исхрани
1Господ рече Мојсију: 2„Говори Арону, његовим синовима, и свим Израиљцима. Реци им: ’Ово је Господ заповедио: 3Сваки човек из дома Израиљева који закоље вола, овцу, или козу у табору, или изван табора, 4а не доведе их на улаз од Шатора од састанка да их принесе као принос Господу пред његовим Пребивалиштем, биће крив за проливену крв: пролио је крв; нека се такав човек истреби из свог народа. 5То је зато да би Израиљци своје жртве, које би приносили у пољу, доносили пред Господа на улаз Шатора од састанка, к свештенику, и приносили их као жртве мира Господу. 6Нека свештеник запљусне крвљу Господњи жртвеник код улаза у Шатор од састанка, и спали сало на угодан мирис Господу. 7Тако неће више своје жртве приносити јарцима17,7 Односно злим духовима у обличју јараца (јев. сајир). са којима блудниче. Нека ово буде трајна уредба за њихове нараштаје.’
8Још им реците: ’Сваки човек из дома Израиљева, или странац што борави међу вама, који приноси жртву свеспалницу, или другу жртву, 9а не донесе је на улаз Шатора од састанка да је принесе Господу, нека се истреби из свог народа.
10Ако било који човек из дома Израиљева, или било који странац што борави међу вама, буде јео крв, ја ћу окренути своје лице против таквога што једе крв, и истребити га из његовог народа. 11Јер је живот живог бића у његовој крви, а ја сам вам је дао да на жртвенику вршите обред откупљења за своје животе, јер крв је оно што врши откуп за живот. 12Зато сам рекао Израиљцима: нико од вас не сме јести крв, па ни странац који борави међу вама.
13Сваки човек, био он Израиљац, или странац што борави међу вама, који улови зверку или птицу што се може јести, нека исцеди њену крв и затрпа је земљом. 14Јер је живот сваког живог бића његова крв, а ја сам рекао Израиљцима: не једите крви ниједнога живог бића, јер је живот сваког живог бића његова крв. Ко год је буде јео, нека буде истребљен.
15Ако неко поједе месо угинуле, или растргане животиње, био домаћи или странац, нека опере своју одећу, окупа се у води, и буде нечист до вечери. 16Ако се не оперу и не окупају своје тело, сносиће одговорност за своју кривицу.’“
