Der große Versöhnungstag
(Kapitel 16)
Gott befreit das Volk von seiner Schuld
1Nach dem Tod der beiden Söhne Aarons, die dem Herrn eigenmächtig ein Räucheropfer dargebracht hatten, 2sprach der Herr zu Mose:
»Sag deinem Bruder Aaron, dass er nur zu festgesetzten Zeiten das Allerheiligste im heiligen Zelt betreten und sich dort vor die Deckplatte der Bundeslade stellen darf. Hält er sich nicht daran, muss er sterben! Denn ich, der Herr, erscheine in einer Wolke über der Deckplatte. 3Aaron darf nur ins Allerheiligste gehen, wenn er sich genau an folgende Anweisungen hält:
Er soll einen jungen Stier für das Sündopfer und einen Schafbock für das Brandopfer darbringen. 4Vorher wäscht er sich und zieht die heiligen Priesterkleider an: das Gewand, die Hose, den Gürtel und den Turban, alles aus Leinen. 5Die Israeliten sollen ihm zwei Ziegenböcke für das Sündopfer und einen Schafbock für das Brandopfer geben. 6Erst bringt er den jungen Stier als Sündopfer für sich selbst und für seine Familie dar, 7dann führt er die beiden Ziegenböcke an den Eingang des heiligen Zeltes, in meine Gegenwart. 8Durch das Los wird entschieden, welcher der beiden für mich, den Herrn, und welcher für Asasel16,8 Die Deutung des hebräischen Begriffs ist umstritten. Vermutlich handelt es sich um den Namen eines Wüstendämons. Vgl. »Dämon« in den Sacherklärungen. bestimmt ist. 9Den Ziegenbock, der mir gehört, bringt Aaron als Sündopfer dar. 10Der andere Bock, der durch das Los dem Asasel zugefallen ist, wird zum Heiligtum gebracht. Von dort aus soll er in die Wüste zu Asasel geschickt werden, damit das Volk mit mir versöhnt wird.
11Zuvor aber muss Aaron den jungen Stier als Sündopfer darbringen, damit er und seine Familie von aller Schuld befreit werden. Wenn er das Tier geschlachtet hat, 12nimmt er eine Räucherpfanne voll glühender Kohlen vom Altar im heiligen Zelt und zwei Handvoll zerstoßene, wohlriechende Weihrauchmischung. Dies alles bringt er hinter den inneren Vorhang des Zeltes ins Allerheiligste. 13Dort, in meiner Gegenwart, legt er die Weihrauchmischung auf die glühenden Kohlen. Der aufsteigende Rauch verhüllt die Deckplatte auf der Bundeslade, so dass Aaron sie nicht sieht und nicht sterben muss. 14Er taucht einen Finger in das Blut des jungen Stieres und sprengt etwas davon auf die Vorderseite der Deckplatte sowie siebenmal vor der Deckplatte auf den Boden. 15Dann schlachtet er den Ziegenbock für das Sündopfer des Volkes, bringt das Blut ins Allerheiligste und sprengt es auf die Deckplatte und davor auf den Boden, wie er es mit dem Blut des jungen Stieres getan hat. 16So befreit er das Allerheiligste von aller Unreinheit und von aller Schuld, die das Volk Israel auf sich geladen hat. Auch das Äußere des heiligen Zeltes reinigt er auf diese Weise; denn es steht mitten im Lager, das die Israeliten durch ihre Sünden immer wieder unrein machen.
17Kein Mensch darf sich im heiligen Zelt aufhalten, wenn Aaron hineingeht, um sich, seine Familie und die ganze Gemeinschaft der Israeliten mit mir, dem Herrn, zu versöhnen. 18Anschließend verlässt Aaron das Allerheiligste, geht zum Altar des Heiligtums und befreit ihn von aller Schuld, die auf ihm lastet. Dazu streicht er etwas vom Blut des jungen Stieres und des Ziegenbocks an die Hörner des Altars. 19Mit dem Finger sprengt er siebenmal Blut an den Altar und reinigt ihn so von den Sünden der Israeliten, damit er wieder heilig ist.
20Wenn Aaron das Allerheiligste und das Heiligtum sowie den Altar gereinigt hat, holt er den zweiten Ziegenbock, 21legt die Hände auf seinen Kopf und bekennt alle Vergehen und alle Schuld des Volkes. So lädt er die Sünden der Israeliten auf den Kopf des Ziegenbocks und lässt ihn durch einen Mann, den er dazu bestimmt hat, in die Wüste treiben. 22Der Ziegenbock trägt alle Schuld mit sich hinaus in die Wüste.
23Aaron geht nun wieder zum heiligen Zelt, zieht seine Leinengewänder aus, in denen er das Heiligtum betrat, und lässt sie dort zurück. 24Er wäscht sich, zieht die Amtskleidung des Hohenpriesters an, geht hinaus und bringt das Brandopfer für sich und für das Volk dar. So wird ganz Israel wieder mit mir, dem Herrn, versöhnt. 25Auch die Fettstücke der Sündopfertiere verbrennt er auf dem Altar.
26Der Mann, der den Ziegenbock für Asasel fortgetrieben hat, darf erst wieder ins Lager zurückkehren, wenn er sich und seine Kleider gewaschen hat.
27Den jungen Stier und den Ziegenbock, die als Sündopfer dargebracht wurden und deren Blut versprengt wurde, um das Heiligtum von aller Unreinheit zu befreien, soll man hinaus vor das Lager bringen. Dort müssen sie vollständig verbrannt werden, mit Fell, Fleisch und Eingeweiden. 28Jeder, der daran beteiligt ist, darf erst wieder ins Lager zurückkehren, wenn er sich und seine Kleider gewaschen hat.
29Dies alles soll am 10. Tag des 7. Monats geschehen.
Zusätzlich gelten für diesen Tag noch folgende Ordnungen, die ihr stets einhalten müsst: Ihr sollt fasten und euch vor mir beugen. Ihr dürft keinerlei Arbeit verrichten, weder ihr noch die Ausländer, die bei euch wohnen. 30Denn an diesem Tag werdet ihr mit mir, dem Herrn, versöhnt und von aller Schuld befreit, die auf euch lastet. 31Der ganze Tag muss ein besonderer Ruhetag16,31 Wörtlich: Sabbat. sein, an dem ihr fasten und in Demut vor mich treten sollt. Haltet euch für alle Zeiten daran!
32Der Hohepriester, der als Nachfolger seines Vaters gesalbt und in sein Amt eingesetzt worden ist, soll diesen Versöhnungstag leiten. Dazu zieht er die heiligen Priestergewänder aus Leinen an. 33Er befreit das Allerheiligste, das ganze heilige Zelt und den Altar von aller Schuld, ebenso die anderen Priester und die ganze Gemeinschaft der Israeliten. 34Diese Ordnung soll bei euch für alle Zeiten gelten. Einmal im Jahr sollen alle Israeliten von ihren Sünden befreit werden.«
Aaron führte alles so aus, wie der Herr es Mose befohlen hatte.
Дан откупљења
1Господ је говорио Мојсију и Арону након смрти два Аронова сина, када су ступили пред Господа и погинули. 2Господ је рекао Мојсију: „Реци своме брату Арону да не долази у Светињу иза завесе у свако доба, испред поклопца над Ковчегом, да не би умро, јер ја се појављујем у облаку над поклопцем.
3Нека Арон овако дође у светињу: са јунцем из крда за жртву за грех, и овном за жртву свеспалницу. 4Нека обуче на себе свету ланену кошуљу и ланене гаће на своје тело; нека се опаше ланеним појасом, а на главу нека стави ланени турбан. То је света одора. Нека се окупа у води, па нека се обуче. 5Нека од заједнице Израиљаца узме два јарца за жртву за грех, и једног овна за жртву свеспалницу.
6Арон нека принесе јунца за жртву за грех ради себе, да изврши обред откупљења за себе и свој дом. 7Затим нека узме два јарца и постави их пред Господа, на улаз од Шатора од састанка. 8Нека Арон баци коцку за та два јарца, једну коцку за Господа, а другу за Азазела16,8 Не постоји јединствено мишљење о томе ко је, или шта је Азазел. Многи тумачи верују да се име Азазел односи на пустињског злог духа. Други верују да ово име означава литицу или планину где се јарац приносио. Трећи су мишљења да израз Азазел означава потпуно уништење. NIV преводи испашталица што се односи на јарца којим се уклања грех. Основна идеја је јасна: грех Израиља је одстрањен.. 9Потом нека Арон доведе јарца коцком одређеног за Господа, и принесе га као жртву за грех. 10А јарац, који је коцком одређен за Азазела, нека се жив постави пред Господа, да се њиме изврши обред откупљења, и да се пошаље Азазелу у пустињу.
11Тада нека Арон доведе јунца, жртву за грех ради себе, и изврши обред откупљења за себе и за свој дом. Нека закоље јунца, жртву за грех ради себе. 12Нека, затим, узме кадионицу пуну ужареног угља са жртвеника пред Господом, и две пуне шаке ситно истуцаног мириснога када, па нека донесе иза завесе. 13Онда нека стави кад на огањ пред Господом, тако да облак од када заклони поклопац над Сведочанством, да не би умро. 14Након тога нека узме нешто јунчеве крви и својим прстом пошкропи предњу, источну страну поклопца, а нешто од крви нека пошкропи својим прстом испред поклопца седам пута.
15Затим нека закоље јарца, жртву за грех за народ. Онда нека донесе његову крв иза завесе, па нека уради с његовом крвљу као што је урадио с крвљу јунца; нека је пошкропи на поклопац и испред поклопца. 16Тако ће извршити обред откупљења за Светињу због нечистоће Израиљаца, због њихових преступа и свих њихових греха. Нека исто уради и са Шатором од састанка, који пребива с њима усред њихове нечистоће. 17Ниједан човек не сме бити у Шатору од састанка од часа када он уђе да изврши обред откупљења у Светињи до часа када изађе. Кад изврши обред откупљења за себе и за сав збор Израиљаца, 18нека изађе према жртвенику који је пред Господом, и нека изврши обред откупљења за њега. Нека узме нешто јунчеве и јарчеве крви, па нека њоме намаже рогове жртвеника са свих страна. 19Онда нека га пошкропи својим прстом седам пута. Тако ће га очистити од свих нечистоћа Израиљаца, и посветити га.
20Кад заврши обред откупљења за Светињу, Шатор од састанка и жртвеник, нека доведе живог јарца. 21Нека Арон положи обе руке на главу живога јарца и над њим исповеди све кривице Израиљаца, све њихове преступе, и све њихове грехе. И пошто их све положи на главу јарца, нека га пошаље у пустињу с једним човеком који је одређен за то. 22Тако ће јарац понети на себи све њихове кривице у пусти крај.
Кад пошаље јарца у пустињу, 23нека Арон уђе у Шатор од састанка, скине са себе ланену одору коју је обукао приликом уласка у Светињу, и остави је тамо. 24Потом нека окупа своје тело у води на светом месту, и обуче своју одећу. Након тога нека изађе и принесе жртву свеспалницу за себе, за народ, и изврши обред откупљења за себе и за народ. 25Сало жртве за грех нека спали на жртвенику.
26Онај који шаље јарца Азазелу, нека опере своју одећу и окупа своје тело у води. Након тога нека уђе у табор. 27А јунац, жртва за грех, и јарац, жртва за грех, чија је крв унешена у Светињу за обред откупљења, нека се изнесу изван табора да се спале: њихова кожа, месо и балега. 28Онај који их спаљује, нека опере своју одећу и нека се окупа у води. После тога нека уђе у табор.
29Нека ово буде за вас трајна уредба: седмога месеца, десетог дана, постите16,29 Дословно: понизите своје душе, или како је Даничић превео, мучите душе своје. и не радите никаквог посла, како домаћи, тако и странац који борави међу вама. 30Јер на овај дан биће извршен обред откупљења за вас, да вас очисти од свих ваших греха, па ћете бити чисти пред Господом. 31За вас је то субота потпуног одмора када ћете постити. Ово је трајна уредба. 32Нека свештеник, који буде помазан и посвећен за свештеничку службу уместо свога оца, изврши обред откупљења. Нека обуче свету ланену одору, 33па нека изврши обред откупљења за свето Светилиште, за Шатор од састанка и жртвеник. Потом нека изврши обред откупљења за свештенике, и за сав сабрани народ.
34Нека ово буде трајна уредба за вас: обред откупљења за Израиљце обављаће се једанпут годишње за све њихове грехе.“
Мојсије је учинио онако како му је Господ рекао.
