Ang Pangabay ni Ruth kay Boaz
1Isa ka adlaw, nagsiling si Noemi kay Ruth, “Anak, gusto ko nga makapamana ka na para sa imo kaayuhan. 2Nadumduman mo bala si Boaz nga aton paryente, nga ang iya mga suluguon nga babayi nakaupod mo sa pag-obra? Abi mo, karon sa gab-i magapahangin siya sang barley. 3Gani magpaligo ka, magpahamot, kag isuksok ang matahom mo nga bayo. Magkadto ka dayon sa linasan, pero indi ka magpakita sa iya hasta makatapos siya kaon kag inom. 4Kon matulog na gani siya, bantayan mo kon diin siya mahigda. Kag kon matulugan na siya, kadtui siya kag alsaha ang habol sa iya tiilan kag didto ka magtulog.3:4 alsaha… magtulog: Siguro bilang pagpakita nga nagapangayo siya sang proteksyon kay Boaz. Dayon hambalan ka niya kon ano ang imo himuon.” 5Nagsabat si Ruth, “Himuon ko ang tanan mo nga ginsiling.” 6Gani nagdulhog siya sa linasan agod himuon ang tanan nga ginsiling sang iya ugangan sa iya.
7Sang nakatapos na si Boaz kaon kag inom, maayo gid ang iya pamatyag. Naghigda siya sa kilid sang tinumpok nga mga uyas agod magtulog. Hinay-hinay nga nagpalapit si Ruth sa iya kag gin-alsa ang habol sa iya tiilan kag naghigda didto. 8Sang mga tungang gab-i na, nakabugtaw si Boaz, kag sang paghiwod3:8 paghiwod: ukon, pagliso. niya natingala siya nga may babayi nga nagahigda sa iya tiilan. 9Nagpamangkot si Boaz, “Sin-o ka?” Nagsabat siya, “Ako si Ruth. Malapit mo ako nga paryente nga dapat mo atipanon. Karon, tabuni ako sang imo bayo sa pagpakita nga pangasaw-on kag atipanon mo ako.” 10Nagsiling si Boaz, “Day, kabay pa nga pakamaayuhon ka sang Ginoo. Ang pag-unong nga ginpakita mo subong sa imo pamilya mas sobra pa sa ginpakita mo sadto.3:10 Ang pag-unong nga ginpakita niya sadto sa iya pamilya amo ang pag-upod niya sa iya ugangan pabalik sa Juda. Kag ang pag-unong nga ginapakita niya subong amo ang pagpasulabi niya nga makapamana sang paryente sang iya napatay nga bana. Kay wala ka naglagas sa bataon nga lalaki, manggaranon man siya ukon imol. 11Gani indi ka magkabalaka ’day, kay himuon ko ang tanan nga ginpangabay mo. Kay nahibaluan sang tanan ko nga mga kasimanwa nga maayo ka nga babayi. 12Matuod nga malapit mo ako nga paryente nga may responsibilidad sa pag-atipan sa imo, pero may ara pa nga tawo nga mas malapit mo pa gid nga paryente sang sa akon. 13Pabilin ka diri sa bilog nga gab-i, kag buwas sa aga tan-awon ta kon batunon niya ang iya responsibilidad sa imo. Kon magsugot siya, ti maayo; pero kon indi gani, ginasumpa ko sa buhi nga Ginoo nga batunon ko ang responsibilidad ko sa imo. Sige, diri ka lang tulog hasta mag-aga.”
14Gani nagtulog si Ruth sa tiilan dampi ni Boaz hasta mag-aga, pero madulumdulom pa nagbangon si Ruth agod nga indi siya makilala, kay indi gusto ni Boaz nga may makahibalo nga nagkadto si Ruth sa iya didto sa linasan. 15Nagsiling si Boaz kay Ruth, “Dal-a diri sa akon ang ginasuksok mo nga kunop kag humlada.” Ginhumlad ini ni Ruth, kag ginbubuan dayon ni Boaz sang mga anom ka kilo3:15 mga anom ka kilo: Indi klaro sa Hebreo kon pila gid. nga barley kag ginpapas-an kay Ruth. Kag nagbalik si Ruth3:15 si Ruth: ukon, si Boaz. sa banwa.
16Pag-abot ni Ruth sa iya ugangan, ginpamangkot siya, “Kamusta, anak?” Ginsugiran siya dayon ni Ruth sang tanan nga ginhimo ni Boaz. 17Kag nagsiling pa gid si Ruth, “Indi gusto ni Boaz nga magpauli ako sa imo nga wala sing dala, gani ginhatagan niya ako sining mga anom ka kilo nga barley.” 18Nagsiling si Noemi, “Hulat ka lang, anak, hasta mahibaluan mo kon ano gid ang matabo, kay indi gid mag-untat si Boaz hasta nga mapatigayon niya subong nga adlaw ang ginpangabay mo sa iya.”
Рута и Воз на гумну
1Нојемина рече својој снахи Рути: „Како би било, ћерко моја, да ти потражим дом, где ће ти бити добро? 2Ту је наш рођак, Воз, с чијим девојкама си радила. Ево, он ће ове ноћи вејати јечам на гумну. 3Ти се умиј, намириши се, обуци свечану хаљину, па иди к њему на гумно. Међутим, не дај да те примети, док не заврши да једе и пије. 4Кад он оде на починак, гледај где је легао, па и ти лези тамо. Онда подигни покривач с његових ногу и лези тамо, а он ће ти рећи шта да радиш.“ 5Рута јој одговори: „Урадићу све што кажеш.“
6Тако је отишла на гумно и учинила како јој је свекрва наредила. 7Воз је јео и пио, па је весела срца отишао да легне поред стога. Тада се она прикрала, подигла покривач с његових ногу и легла.
8Око поноћи човек се трже; окренувши се угледао је жену код својих ногу. 9Он упита: „Ко си ти?“
„То сам ја, Рута, твоја слушкиња – одговори она. Рашири своје крило нада мном, јер си ми рођак-старатељ.“
10Тада он рече: „Нека те Господ благослови, ћерко моја! Ово твоје добро дело боље је него оно прво, јер ниси тражила младиће, били они сиромашни или богати. 11А сад, ћерко моја, немој се бојати. Учинићу за тебе све што тражиш, јер сви моји суграђани знају да си честита жена. 12Јесте, ја сам заиста твој старатељ, али постоји још један рођак-старатељ, који је ближи сродник од мене. 13Преноћи овде, а ујутро, ако он жели да буде старатељ, добро, нека буде старатељ. Али ако не жели да ти буде старатељ, ја ћу ти бити старатељ, тако ми живог Господа! Спавај до јутра.“
14Тако је она спавала до јутра код његових ногу. Устала је рано док још човек човека није могао препознати, јер је Воз рекао: „Да се не сазна да је жена долазила на гумно.“
15Онда јој је рекао: „Додај ми огртач који је на теби, и добро га држи.“ Она је држала огртач, а он јој је одмерио шест мерица јечма. Затим јој је напртио, па је отишла у град.
16Кад је стигла, њена свекрва јој рече: „Како је прошло, ћерко моја?“ Тада јој је Рута испричала све што је човек учинио за њу. 17Затим је додала: „Дао ми је још и ових шест мерица јечма, и рекао ми: ’Не враћај се празних руку својој свекрви.’“
18Нојемина рече: „Остани овде, ћерко моја, док не видиш шта ће од тога испасти. Воз се неће смирити док још данас не приведе ствар крају.“
