Ang Dayaon nga Tinugyanan
1Nagsugid si Jesus sang isa ka paanggid sa iya mga sumulunod. Siling niya, “May isa ka manggaranon nga may suluguon nga gintugyanan niya sang iya mga pagkabutang. Karon may nagsugid sa manggaranon nga ang iya mga pagkabutang ginausikan lang sang iya tinugyanan nga suluguon. 2Gani ginpatawag niya siya kag ginhambalan, ‘Ano ining nabatian ko nga ginausikan mo lang ang akon pagkabutang? Maayo pa magsumahay kita parte sa akon pagkabutang kay halin subong pahalinon ko na ikaw.’ 3Tungod nga ginapahalin na siya sang iya agalon, nagsiling siya sa iya kaugalingon, ‘Ano bala ang akon himuon? Indi ako makasarang sang mabug-at nga obra pareho sang pagkutkot sang buho, kag nahuya man ako nga magpakilimos. 4Ah, nahibaluan ko na kon ano ang akon himuon agod nga bisan pahalinon ako sang akon agalon may makadtuan ako nga mga tawo nga magabaton sa akon sa ila mga balay.’ 5Ang iya ginhimo, isa-isa niya nga ginpatawag ang mga may utang sa iya agalon. Nagpamangkot siya sa nahauna, ‘Pila ang imo utang sa akon agalon?’ 6Nagsabat siya, ‘100 ka lata nga lana sang olibo.’ Nagsiling ang tinugyanan sa iya, ‘Sige, ari ang lista sang imo utang, pungko kag isulat 50.’ 7Pagkatapos nagpamangkot siya sa ikaduha, ‘Pila ang imo utang sa akon agalon?’ Nagsabat siya, ‘100 ka sako nga trigo.16:7 trigo: sa English, wheat.’ ‘Sige, ari ang lista sang imo utang, isulat nga 80 lang ka sako.’ 8Pagkahibalo sang agalon sang iya ginhimo, gindayaw niya ang dayaon nga tinugyanan tungod nga maayo siya magpadihot. Kay ang mga tawo nga kalibutanon mas maayo magpadihot sa ila isigkatawo sang sa mga tawo nga ginpasanagan na sang Dios.
9“Gani sugiran ko kamo, bisan matuod nga ang manggad ginagamit sa pagpangdaya, gamita ninyo ini sa pagpakig-amigo, agod pag-abot sang adlaw nga wala na ini nga manggad, batunon nila16:9 nila: ukon, mga anghel. kamo didto sa puluy-an nga wala na sing katapusan. 10Ang tawo nga masaligan sa gagmay nga mga butang masaligan man sa dalagko nga mga butang. Kag ang tawo nga nagadaya sa gagmay nga mga butang, nagadaya man sa dalagko nga mga butang. 11-12Gani kon indi kamo masaligan sa manggad sa kalibutan nga indi gid inyo, sin-o ang magatugyan sa inyo sang matuod gid nga manggad nga napreparar para sa inyo?
13“Wala sing suluguon nga makaalagad sa duha ka agalon. Kay magasikway siya sa isa kag magahigugma sa isa; magadampig siya sa isa kag magapakalain sa isa. Indi man kamo makaalagad sing dungan sa Dios kag sa manggad.”
Ang Iban pa gid nga mga Butang nga Gintudlo ni Jesus
(Mat. 11:12-13; 5:31-32; Mar. 10:11-12)
14Pagkabati sadto sang mga Pariseo, ginyaguta nila si Jesus kay dalok gid sila sa kuwarta. 15Nagsiling si Jesus sa ila, “Ginapakita-kita lang ninyo sa mga tawo nga maayo kamo. Pero nahibaluan sang Dios kon ano gid ang sa inyo tagipusuon. Kay ang mga butang nga ginapasulabi sang tawo ginakahigkuan sang Dios.
16“Sa wala pa mag-abot si Juan nga manugbautiso, ang Kasuguan ni Moises kag ang mga sinulatan sang mga propeta amo ang ginasunod sang mga tawo. Halin sang pag-abot ni Juan ginatudlo na ang Maayong Balita parte sa paghari sang Dios, kag madamo gid ang nagapamilit nga magpasakop. 17Pero wala ini nagakahulugan nga nadula na ang Kasuguan. Mahapos pa nga madula ang langit kag ang duta sang sa mangin wala sing pulos bisan ang pinakagamay nga bahin sang Kasuguan.
18“Gani kon bulagan sang lalaki ang iya asawa kag magpangasawa sang iban, nagapanginbabayi siya. Kag ang magpangasawa sa babayi nga ginbulagan nagapanginbabayi man.”
Si Lazarus kag ang Manggaranon
19Nagpadayon pa gid si Jesus sa paghambal, “Sang una may isa ka manggaranon nga ang iya bayo malahalon gid kag nagapagusto siya sa manamit nga mga pagkaon adlaw-adlaw. 20May isa man ka tawo nga imol nga ang iya ngalan si Lazarus. Ang iya lawas puno sang katol. Ginadala siya didto sa puwertahan sang balay sang manggaranon. 21Gusto niya nga makakaon kuntani bisan sang mga pagkaon na lang nga nagakalahulog sa lamisa sang manggaranon. Ginapalapitan siya sang mga ido kag ginadilapan ang iya mga katol. 22Sang ulihi napatay si Lazarus kag gindala siya sang mga anghel didto sa tupad gid ni Abraham. Ang manggaranon napatay man kag ginlubong. 23Kag sang nagaantos siya sing puwerte gid sa impyerno16:23 impyerno: ukon, lugar sang mga patay. Sa Griego, Hades. nakita niya sa malayo si Abraham kag didto sa iya tupad si Lazarus. 24Gani nagsinggit ang manggaranon kay Abraham, ‘Amay Abraham, kaluoyi man ako! Sugua si Lazarus nga itum-oy niya sa tubig bisan ang iya na lang tudlo kag patuluan ang akon dila agod mabugnawan, kay puwerte gid ang akon pag-antos sa sini nga kalayo.’ 25Pero ginsabat siya ni Abraham, ‘Anak, sang nagakabuhi ka pa sa kalibutan maayo gid ang imo kahimtangan, kag si Lazarus iya nag-antos. Pero subong ginalipay siya diri kag ikaw nagaantos. 26Luwas pa sina, ang imo ginapangayo indi gid mahimo, tungod may dako nga kadadalman nga nagaulot sa aton, nga ang bisan sin-o diri sa amon nga gusto magsaylo dira indi gid makatabok, kag wala man sang may makatabok nga halin dira sa inyo pakadto diri sa amon.’ 27Dayon nagsiling ang manggaranon, ‘Amay Abraham, kon amo gali sina, nagapangabay ako sa imo nga kon mahimo ipadala mo si Lazarus sa balay sang akon amay, 28kay may lima pa ako ka utod nga lalaki, kag paandaman niya sila agod indi sila makakadto sa sini nga lugar nga puro lang pag-antos.’ 29Pero nagsabat si Abraham, ‘Ato man didto sa ila ang mga ginsulat ni Moises kag sang mga propeta. Dapat pamatian nila ina.’ 30Nagsabat ang manggaranon, ‘Pero amay Abraham, indi sila magpati. Pero kon may napatay nga magkadto didto sa ila, magahinulsol sila sa ila mga sala.’ 31Pero nagsiling si Abraham, ‘Kon indi gani sila magpati sa mga ginsulat ni Moises kag sang mga propeta, ti indi man sila magpati bisan pa may mabanhaw nga patay!’ ”
Прича о сналажљивом управитељу
1Исус рече својим ученицима: „Неки богат човек имао управитеља кога су оптужили да му расипа имање. 2Зато га је позвао и рекао му: ’Шта то чујем о теби? Поднеси извештај о свом управљању, јер не можеш више да будеш мој управитељ.’
3Управитељ рече у себи: ’Мој господар узима од мене управу. Шта да радим? За копање немам снаге, а стидим се да просим. 4Знам шта ћу да урадим, да би ме, кад изгубим службу, људи примили у своје куће.’
5Онда је позвао к себи дужнике свога господара, једног по једног. Питао је првог: ’Колико дугујеш моме господару?’
6Он одговори: ’Стотину бачвица уља.’ Онда му рече:
’Узми своју признаницу и брзо напиши педесет.’
7Онда упита другог: ’А колико ти дугујеш?’
Дужник рече: ’Стотину џакова пшенице.’
Он му рече: ’Узми своју признаницу и напиши осамдесет.’
8Господар похвали непоштеног управитеља што је био сналажљив. Јер се људи овога света боље сналазе са својим родом, него народ светлости са својим. 9Ја вам кажем: земаљско богатство је неправедно; али ви га употребите да стекнете себи пријатеље. Када оно нестане, бићете примљени у вечне станове.
10Ко је веран у најмањем, биће веран и у највећем, а ко је непоштен у најмањем, биће непоштен и у великом. 11Дакле, ако нисте били поуздани у земаљском богатству које је неправедно, ко ће вам поверити право богатство? 12И ако се нисте показали поузданима у оном што није ваше, како ће вам Бог дати оно што је ваше? 13Ниједан слуга не може служити два господара. Јер, или ће једнога мрзети, а другога волети; или ће једноме бити привржен, а другога презирати. Не можете служити Богу и богатству!“
14Кад су фарисеји чули све ово, подсмевали су му се, јер су волели новац. 15Исус им рече: „Ви се пред људима правите да сте праведни, али Бог познаје ваша срца. Јер што се међу људима сматра за изузетно, то је Богу гадно.
Мојсијев Закон и Царство Божије
16Закон и Пророци су се навештавали до доласка Јована Крститеља. Од тада се проповеда Радосна вест о Царству Божијем и свако наваљује да уђе у њега. 17Али је лакше да небо и земља ишчезну, него да се и једна цртица у Закону испусти.
18Свако ко се разведе од своје жене и ожени се другом, чини прељубу. Исто тако и онај који се ожени разведеном чини прељубу.
Прича о богаташу и сиромашном Лазару
19Био једном неки богаташ. Облачио се у одећу од скерлета и финог лана, и раскошно се гостио сваки дан. 20Пред његовим вратима је лежао један сиромах који се звао Лазар, сав у чиревима, 21жељан да се наједе мрвица које су падале са богаташевог стола. Пси су долазили и лизали његове ране.
22Када је сиромах умро, анђели га однеше к Аврахаму. И богаташ је умро и био сахрањен. 23Док се мучио у Свету мртвих, подигао је поглед и издалека видео Аврахама и Лазара са њим. 24Онда повика: ’Оче Аврахаме, смилуј ми се и пошаљи Лазара да умочи само врх свога прста у воду и расхлади ми језик, јер се веома мучим у овој ватри!’
25Аврахам му одговори: ’Синко, сети се да си током свога животног века примао добре ствари, док је Лазар примао лоше. Сада се он овде теши, а ти се мучиш. 26Осим тога, између нас и вас постављена је велика провалија, тако да они који би хтели одавде к вама не могу да пређу, нити ико оданде може да пређе к нама.’
27Богаташ настави: ’Онда те молим, оче, да пошаљеш Лазара у дом мога оца, 28где имам петоро браће. Нека иде и упозори их да не би дошли на ово место мучења.’
29Аврахам рече: ’Они имају Мојсија и Пророке, па нека их слушају!’
30Али богаташ рече: ’Не, оче Аврахаме, они ће се покајати ако неко дође из мртвих.’
31Аврахам му рече: ’Ако не слушају Мојсија и Пророке, неће их убедити ни ако неко устане из мртвих.’“
