Mga Kabangdanan sang Pagpakasala
(Mat. 18:6-7, 21-22; Mar. 9:42)
1Nagsiling si Jesus sa iya mga sumulunod, “Indi mahimo nga indi mag-abot ang mga butang nga mangin kabangdanan sang pagpakasala sang tawo. Pero kaluluoy ang tawo nga mangin kabangdanan sang pagpakasala sang iya isigkatawo. 2Mas maayo pa sa iya nga higtan ang iya liog sang galingan nga bato kag itagbong siya sa dagat sang sa mangin kabangdanan siya nga magpakasala ang isa sining mga kubos.17:2 mga kubos: posible ang buot silingon, mga imol; ukon, mga bag-o pa lang sa pagtuo; ukon, mga kabataan. 3Gani mag-andam kamo!
“Kon makasala ang imo utod sa imo, sawaya siya. Kag kon maghinulsol siya, patawara siya. 4Kon sa sulod sang isa ka adlaw makapito siya makasala sa imo, kag kada makasala siya nagapangayo siya sing patawad, patawara siya.”
Ang Pagtuo
5Nagsiling ang mga apostoles sa iya, “Ginoo, dugangi ang amon pagtuo!” 6Nagsabat ang Ginoo sa ila, “Kon may pagtuo kamo nga pareho lang kagamay sa binhi sang mustasa, sarang kamo makasiling sa sini nga kahoy, ‘Gabuta ang imo kaugalingon kag magsaylo sa dagat!’ Kag mapati ini sa inyo.”
Ang Katungdanan sang Suluguon
7Nagsiling pa gid si Jesus sa ila, “Halimbawa, may suluguon ka nga nagaarado ukon nagabantay sang imo mga sapat, kag bag-o lang siya makapauli halin sa iya obra. Bilang agalon magasiling bala ikaw sa iya, ‘Dali kaon na’? 8Siyempre indi, kundi magasiling ka, ‘Abi, himusi ako sang akon panihapon kag magserbi ka sa akon. Pagkatapos ikaw naman ang magkaon.’ 9Wala ginapasalamati ang suluguon tungod kay ginahimo lang niya ang iya katungdanan. 10Gani kamo man, sa tapos nga inyo mahimo ang ginapahimo sa inyo, hunahunaon ninyo nga kamo mga suluguon lang nga nagatuman sang inyo katungdanan.”
Gin-ayo ni Jesus ang Napulo ka Tawo nga May Delikado nga Balatian sa Panit
11Sang nagapanglakaton si Jesus pakadto sa Jerusalem, nag-agi siya sa dulunan sang Samaria kag Galilea. 12Sang nagapasulod siya sa isa ka baryo, ginsugata siya sang napulo ka tawo nga may delikado nga balatian sa panit.17:12 delikado nga balatian sa panit: Tan-awa ang footnote sa 4:27. Nagtindog lang sila sa ulo-unhan,17:12 Wala sila nagpalapit kay Jesus kay bawal sa ila ang magpalapit sa mga tawo, kay basi madagtaan nila ang mga tawo sang ila pagkahigko. 13kag nagasinggit, “Jesus, Manunudlo!17:13 Manunudlo: sa literal, Agalon. Maluoy ka sa amon!” 14Pagkakita ni Jesus sa ila, nagsiling siya, “Kadto kamo sa mga pari kag magpatan-aw sa ila.”17:14 magpatan-aw sa ila agod makita sang mga pari nga nadula na ang ila balatian kag makabig na sila nga matinlo sa ila relihiyon.
Sang nagalakat pa lang sila, naglimpyo na ang ila panit. 15Pagkakita sang isa sa ila nga naayo na siya, nagbalik siya kay Jesus nga nagasinggit sang pagdayaw sa Dios. 16Nagluhod siya kag nagpasalamat kay Jesus. Ato nga tawo Samariahanon. 17Dayon nagsiling si Jesus, “Indi bala nga napulo ang nag-alayo? Diin na ang siyam? 18Ngaa wala nagbalik ang iban agod magpasalamat sa Dios luwas sa sining tawo nga indi Judio?” 19Kag nagsiling si Jesus sa iya, “Tindog ka kag magpauli. Ang imo pagtuo nagluwas17:19 nagluwas: ang buot silingon sini sa Griego, nagluwas kag/ukon nag-ayo. sa imo.”
Ang Parte sa Paghari sang Dios
(Mat. 24:23-28, 37-41)
20May mga Pariseo nga nagpamangkot kay Jesus kon san-o magaabot ang paghari sang Dios. Nagsiling si Jesus sa ila, “Sa pagsugod sang paghari sang Dios wala sing tanda nga makita. 21Gani wala sing may makasiling, ‘Diri nagahari ang Dios!’ ukon, ‘Didto siya nagahari!’ kay ang paghari sang Dios ara mismo sa inyo.”
22Dayon nagsiling si Jesus sa iya mga sumulunod, “Magaabot ang tion nga magahandom kamo nga kuntani makita ninyo ako nga Anak sang Tawo bisan isa lang ka adlaw, pero indi pa ina matabo. 23May mga tawo nga magasiling sa inyo, ‘Didto siya!’ ukon ‘Ari siya!’ Indi kamo magpati sa ila ukon magpangita sa akon. 24Kay ako nga Anak sang Tawo magabalik pareho sang kilat nga nagakirab sa palibot.17:24 Ang buot silingon ni Jesus, kon magbalik siya, makita gid sang tanan. 25Pero madamo anay nga mga pag-antos ang akon dapat pagaagihan. Pagasikwayon ako sang mga tawo sa sini nga henerasyon.
26“Kon ano ang ginhimo sang mga tawo sang tiyempo ni Noe amo man ang himuon sang mga tawo sa tiyempo nga mag-abot na ako nga Anak sang Tawo. 27Sang tiyempo ni Noe, ang mga tawo wala na sing iban pa nga ginapinsar kundi magpangalipay. Sige lang ang ila kaon, inom, kag inasawahay hasta sa adlaw nga nagsulod si Noe sa barko. Dayon nag-abot ang grabe gid nga baha kag nalumos sila tanan. 28Ang himuon sang mga tawo mangin pareho man sang ginhimo sang mga tawo sang tiyempo ni Lot. Ang mga tawo sadto sige lang kaon, inom, pamakal, pamaligya, pananom, kag patindog sang ila mga balay. 29Pero sang adlaw nga si Lot nakaguwa na sa Sodom, nag-ulan didto sang kalayo kag asupre. Kag nagkalamatay sila tanan. 30Amo man ina ang matabo kon ako nga Anak sang Tawo mag-abot na. 31Sa sina nga adlaw, ang tawo nga matabuan nga ara sa guwa sang iya balay indi na magsulod pa sa pagkuha sang iya mga pagkabutang. Kag ang didto sa talamnan indi na magpauli pa sa iya balay. 32Dumduma ninyo ang natabo sa asawa ni Lot. 33Ang bisan sin-o nga nagatinguha nga indi madula ang iya kabuhi madula pa gani. Pero ang bisan sin-o nga nagasikway sang iya kabuhi tungod sa iya pagsunod sa akon makabaton sang kabuhi nga wala sing katapusan. 34Ang matuod, sa sina nga gab-i, kon matabuan nga may duha ka tawo nga nagahulid nga nagakatulog, ang isa kuhaon kag ang isa ibilin. 35Kon may duha ka babayi nga nagagaling, ang isa kuhaon kag ang isa ibilin. [36Kag kon may duha ka tawo nga nagaobra sa uma, ang isa kuhaon kag ang isa ibilin.]” 37Dayon nagpamangkot ang iya mga sumulunod, “Ginoo, diin bala ini matabo?” Ginsabat niya sila sa paanggid, “Kon diin may patay nga lawas, didto man nagatilipon ang mga uwak.”
Грех и опроштење
1Исус рече својим ученицима: „Искушења која наводе на грех морају да дођу, али тешко ономе који је узрок тим искушењима. 2Томе би било боље да му обесе о врат воденични камен и да га баце у море, него да наведе на грех једног од ових малених. 3Зато пазите на себе.
Ако твој брат згреши, опомени га и ако се покаје, опрости му. 4Ако седам пута на дан згреши против тебе и седам пута дневно дође к теби и каже ти: ’Кајем се’, ти му опрости.“
5Апостоли рекоше Господу: „Увећај нам веру!“
6Господ рече: „Ако бисте имали вере као зрно горушице, могли бисте да кажете овом дуду: ’Ишчупај се из корена и посади у море!’ и он би вас послушао.
Дужност слуге
7Рецимо да неко од вас има слугу који оре или чува стадо. Када се он врати са њиве, ко ће му од вас рећи: ’Дођи одмах и седи па једи!’ 8Напротив! Рећи ће му: ’Спреми ми вечеру, пресвуци се и послужуј ме док једем и пијем, а после тога ћеш ти да једеш и да пијеш.’ 9Треба ли господар да захвали слузи што је извршио наређење? 10Тако и ви говорите кад учините што вам је било наређено: ’Ми смо само бескорисне слуге; учинили смо само оно што смо били дужни да учинимо.’“
Исус исцељује десет губаваца
11Путујући према Јерусалиму, Исус је пролазио границом Самарије и Галилеје. 12Док је улазио у једно село, пошло му је у сусрет десет губавих људи. Стали су подаље 13и повикали: „Исусе! Учитељу! Смилуј се на нас!“
14Када их Исус виде, рече им: „Идите и покажите се свештеницима!“ Били су излечени још док су ишли.
15Један од њих, када је приметио да је излечен, вратио се славећи Бога из свег гласа. 16Пао је ничице пред Исусове ноге захваљујући му. Тај човек је био Самарјанин.
17Исус рече: „Било је десет исцељених; где су остала деветорица? 18Зар се нико од њих није вратио да захвали Богу, осим овога странца?“ 19Исус му рече: „Устани и иди; твоја вера те је оздравила.“
Долазак Царства Божијег
20Једном су га фарисеји питали када ће доћи Царство Божије. Он им је одговорио: „Царство Божије не долази на такав начин да се може опазити. 21Нико не може рећи: ’Ево, ту је!’ или: ’Ено, тамо је!’, јер је Царство Божије међу вама.“
22А ученицима рече: „Доћи ће времена када ћете пожелети да видите само један дан Сина Човечијег, али га нећете видети. 23И биће оних који ће вам говорити: ’Ено га тамо!’ и: ’Ево га овде!’ Не идите тамо и не поводите се за њима. 24Кад Син Човечији дође у свој дан, то ће бити као кад муња севне, па осветли небо с једног краја на други. 25Али он прво треба да пропати и да га овај нараштај одбаци.
26Кад дођу дани да се Син Човечији врати, то ће бити као у Нојево време: 27јело се и пило, женило се и удавало, до дана када је Ноје ушао у пловило. Онда је дошао потоп и сви су се подавили.
28Слично је било и у Лотово време: јело се и пило, продавало и куповало, садило и градило. 29А на дан кад је Лот изашао из Содоме, с неба је почео да сипа огањ и сумпор и све их побио.
30Тако ће бити и у дан кад се објави Син Човечији. 31У те дане, ко је на крову нека не силази да узме ствари из куће. И ко се нађе у пољу нека се не враћа натраг. 32Сетите се Лотове жене! 33Ко хоће да сачува свој живот, изгубиће га; а ко га изгуби, остаће у животу. 34Кажем вам: те ноћи ће двојица бити у постељи; један ће бити узет, а други ће остати. 35Две жене ће заједно млети; једна ће бити узета, а друга ће остати. 36Двојица ће бити у пољу; један ће бити узет, други ће остати.“
37Тада га упиташе: „А где ће то бити, Господе?“ Он им одговори: „Где буде лешине, тамо ће се и лешинари окупљати.“
