Silot kag Kaluwasan
1Nagsiling ang Ginoo, “Nagpakilala ako sa mga tawo nga wala nagpamangkot parte sa akon. Nakita nila ako bisan wala sila nagpangita sa akon. Ginpahayag ko ang akon kaugalingon bisan wala sila nagpanawag sa akon.
2“Sige ang akon paabot nga magbalik sa akon ang akon katawhan nga mga matig-a sing ulo, nga wala nagasunod sa maayo nga pagginawi, kundi ang ila lang hunahuna ang ila ginasunod. 3Ginapaakig nila ako; ginapakita gid nila sa akon atubangan ang ila wala untat nga pagsimba sa ila mga dios-dios paagi sa paghalad sa mga katamnan kag pagsunog sang insenso sa atop sang ila mga balay. 4Kon gab-i nagapungko sila sa mga lulubngan kag sa mga tago nga lugar agod magpakig-estorya sa mga kalag sang mga patay. Nagakaon pa sila sang karne sang baboy kag sang iban pa nga pagkaon nga ginadumilian sa ila nga kaunon. 5Nagasiling sila sa iban, ‘Indi ka magpalapit sa akon kay basi kon mahigkuan mo ako. Mas balaan ako sang sa imo!’ Ini nga mga tawo nagapaugot sa akon permi. Ang akon kaakig sa ila pareho sa kalayo nga nagadabadaba sa bilog nga adlaw.”
6-7Nagsiling pa ang Ginoo, “Pamati! Nasulat na ang akon sentensya kontra sa akon katawhan. Indi lang ako maghipos, kundi magtimalos ako. Balusan ko gid sila sing nagakadapat sa ila mga sala kag sa mga sala sang ila mga katigulangan. Kay nagsunog sila sang insenso kag nagpasipala sa akon sa mga bukid. Gani balusan ko gid sila sing nagakadapat sa ila mga ginhimo.” 8Nagsiling pa gid ang Ginoo, “Wala ginapierdi ang pinungpong sang mga ubas nga may malain nga mga bunga kay ang maayo nga mga bunga mapuslan pa. Amo man sina ang himuon ko sa akon katawhan, indi ko sila paglaglagon tanan; luwason ko ang mga nagaalagad sa akon. 9May ibilin ako nga mga buhi sa mga kaliwat ni Jacob pati na sa tribo ni Juda, kag sila ang magapanubli sang akon duta nga may madamo nga mga bukid. Sila nga akon mga pinili kag mga alagad magaestar sa sini nga duta. 10Pakamaayuhon ko sila nga nagadangop sa akon. Ang kapatagan sang Sharon kag sang Acor mangin palahalban sang ila mga kasapatan.
11“Pero silutan ko kamo nga nagasikway sa akon kag wala nagasapak sa akon balaan nga bukid kundi nagahalad sa mga dios-dios nga ginapatihan ninyo nga nagahatag sa inyo sang suwerte kag maayo nga kapalaran. 12Ang inyo kapalaran amo ang kamatayon, kag magakalaubos kamo patay. Kay sang nagpanawag ako wala kamo nagsabat; sang naghambal ako wala kamo nagpamati. Naghimo kamo sang kalautan sa akon atubangan; kag kon ano ang indi ko nagustuhan, amo ang inyo ginahimo. 13Gani ako, ang Ginoong Dios, nagasiling nga ang akon mga alagad magakaon kag magainom, pero kamo iya gutumon kag uhawon. Magakalipay sila, pero kamo iya pakahuy-an. 14Magakanta sila sa kalipay, pero kamo iya magahibi sa kasubo kag kalain sang buot. 15Sila nga akon mga pinili magagamit sang inyo ngalan sa pagpakamalaot, kag ako, ang Ginoong Dios, magapatay sa inyo. Pero sila nga akon mga alagad pagahatagan ko sang bag-o nga ngalan. 16Ang bisan sin-o sa duta sang Israel nga magbendisyon ukon magsumpa, magahimo sini sa akon ngalan—ang Dios nga masaligan.65:16 Dios nga masaligan: ukon, Dios nga nagasugid sang matuod. Kay kalimtan ko na ang nagligad nga mga kalisod; dulaon ko na ini sa akon panulok.
17“Pamati! Mahimo ako sang bag-o nga langit kag bag-o nga duta. Ang daan nga langit kag duta malimtan na. 18Gani magkalipay kamo kag magkinasadya sa wala sing katapusan sa akon himuon. Kay himuon ko ang Jerusalem nga kalipayan sang mga tawo, kag ang iya katawhan magahatag man sing kalipay. 19Magakalipay ako sa Jerusalem kag sa iya katawhan. Indi na mabatian ang mga paghinibi didto ukon ang pagpangayo sang bulig. 20Wala na didto sang mapatay nga lapsag pa ukon bataon pa. Ang mapatay nga 100 ka tuig ang iya edad kabigon nga bataon pa, kag ang mapatay nga wala makaabot sa 100 kabigon nga ginsilutan ko. 21Sa sina nga tion magapatindog ang akon katawhan sang ila balay kag estaran nila ini. Magatanom sila sang mga ubas kag kaunon nila ang mga bunga sini. 22Indi na ang ila mga kaaway ang makapulos sang ila mga balay kag mga tanom. Kay subong nga nagakabuhi sing malawig ang kahoy, magakabuhi man sing malawig ang akon katawhan, kag makapulos gid sila sa ila mga ginpangabudlayan. 23Indi sila magpangabudlay sa wala sing pulos, ukon magbata sang mga bata nga dimalason sa ulihi. Kay sila nga katawhan kag ang ila mga kaliwat ginpakamaayo ko. 24Sa wala pa sila makapangayo ukon samtang nagapangayo pa lang sila, sabton ko na sila. 25Magakaon ang mabangis nga mga ido65:25 mabangis nga mga ido: sa English, wolves. upod sa mga karnero. Ang mga leon magaharab sang dagami pareho sa mga baka. Kag ang mga man-og indi na magpangagat. Wala na sing may magpanghalit ukon magpangguba sa akon balaan nga bukid. Ako, ang Ginoo, ang nagasiling sini.”
Против идола, а за Јерусалим
1„Потражили су ме који нису питали,
нашли су ме који нису искали.
Рекао сам: ’Ево ме! Ево ме!’
пуку који моје име призивао није.
2Руке своје пружао сам ваздан
према народу одметничком,
који путем неваљаним хода
по својим замислима;
3народу који ме у лице
изазива стално,
жртве приносе по вртовима
и каде на опекама,
4бораве по гробовима,
ноћ проводе по скривеним местима,
једу месо свињско
и дробе гадости у зделе своје;
5који говоре: ’Себе се држи!
Не приступај мени, јер сам од тебе светији.’
Ови су дим у носу мом,
ватра што поваздан гори.
6Ево, записано је преда мном,
нећу ућутати док не намирим,
а намирићу у недра њихова.
7Кривице ваше и кривице отаца ваших,
заједно су – говори Господ –
јер они каде по горама
и руже ме по узвишицама.
И некадашње дело њихово
одмерићу у недра њихова.“
8Говори Господ:
„Као кад се стиче сок у грозду,
па се каже: ’Не затири га.
У њему је благослов’,
тако ћу учинити ради својих слугу:
нећу све то затрти.
9И извешћу из Јакова потомство,
и из Јуде мојих гора поседника,
и то ће изабраници моји баштинити,
и слуге моје тамо ће се настанити.
10И Сарон ће постати за овце пландиште,
и долина Ахор65,10 Долина Ахор – Долина пропасти, позната из догађаја око Јерихона и Аја. за говеда почивалиште –
народу мојем који мене тражи.
11А ви, који сте Господа оставили,
који сте свету гору моју заборавили,
који Гаду65,11 Божанство среће. трпезу постављате,
и који наливе изливате на олтар Менију65,11 Божанство судбине. –
12за вас одредио сам мач
и да се сви савијете ради клања.
Зато што сам звао и одговорили нисте,
што сам говорио и слушали нисте.
Него сте чинили оно што ја сматрам да је зло,
изабрали сте оно што ми није угодно.“
13Зато говори Господар Господ:
„Ево, слуге моје ће јести,
а ви ћете гладовати.
Ево, слуге моје ће пити,
а ви ћете жедни бити.
Ево, слуге моје ће се радовати,
а ви ћете се стидети.
14Ево, слуге моје ће се веселити
због добра у срцу,
а ви ћете викати
због бола у срцу,
и туговаћете због сломљеног духа.
15И оставићете име своје
да њим куну моји изабраници:
и нека те усмрти Господар Господ!
А слуге ћу своје другим именом назвати.
16Широм земље ко се буде благосиљао,
нека се благосиља Богом верним.
И ко се буде заклињао широм земље,
нека се заклиње Богом верним.
Наиме, пређашње невоље ће бити заборављене,
и зато ће бити од очију мојих сакривене.
Нова небеса и нова земља
17Јер, гле, ја стварам
небеса нова и земљу нову,
и пређашње се помињати неће,
и на ум вам то падати неће.
18Стога веселите се и кличите
од колена до колена за оно што стварам.
А ево, ја стварам од Јерусалима клицање
и од народа његова весеље.
19И клицаће у Јерусалиму,
и веселиће се у мом народу;
и више у њему чути се неће
глас који оплакује и глас који вапи.
20Тамо више неће бити
одојчета краткога живота,
ни старца који не би навршио дане своје,
јер ће младић као стогодишњак умирати,
и стогодишњи грешник
проклетим ће се сматрати.
21И куће ће градити и настањивати,
и винограде садити и род њихов јести.
22Неће једни градити, а други настањивати;
неће једни садити, а други јести.
Него ће као трајање дрвета
бити трајање народа мојега,
а дела својих руку
користиће изабраници моји.
23Неће се мучити напразно,
нити ће рађати за ужас,
јер они ће бити потомство благословених од Господа
и изданци њихови с њима.
24И биће пре него што ће призвати,
а ја ћу им одговорити;
још док буду говорили,
ја ћу их услишити.
25Вук и јагње заједно ће се напасати,
и лав ће слично волу сламу јести,
а змији ће прашина бити за храну.
Они зло чинити неће, и потирати неће
нигде на светој гори мојој
– говори Господ.“
