Ang Pulong Sang Dios

Jeremias 1:1-19

1Amo ini ang mga mensahi ni Jeremias nga anak ni Hilkia. Si Hilkia isa sa mga pari sa Anatot nga ara sa duta ni Benjamin. 2Ginhatagan sang Ginoo sang mensahi si Jeremias sang ika-13 nga tuig sang paghari ni Josia sa Juda. Ining si Josia anak ni Amon. 3Padayon nga ginhatagan sang Ginoo sang mensahi si Jeremias hasta sang panahon sang paghari ni Jehoyakim nga anak ni Josia, hasta pa gid sang ika-11 nga tuig sang paghari ni Zedekia nga anak man ni Josia. Sang ikalima nga bulan sang sini nga tuig ginbihag ang katawhan sang Jerusalem.

Ang Pagtawag kay Jeremias

4Nagsiling ang Ginoo sa akon, 5“Sa wala ko pa ikaw maporma sa tiyan sang imo iloy ginpili1:5 ginpili: ukon, kilala. ko na ikaw. Sa wala ka pa matawo, ginseparar ko na ikaw. Ginpili ko ikaw bilang isa ka propeta sa mga nasyon.”

6Nagsabat ako, “O Ginoong Dios, indi ako maayo maghambal; bataon pa ako.” 7Pero nagsiling ang Ginoo sa akon, “Indi ka maghambal nga bataon ka pa. Kinahanglan nga maglakat ka bisan diin ko ikaw ipadala, kag maghambal ka sang bisan ano nga ipahambal ko sa imo. 8Indi ka magkahadlok sa mga tawo kay kaupod mo ako kag buligan ko ikaw. Ako, ang Ginoo, ang nagasiling sini.”

9Dayon gintandog sang Ginoo ang akon baba kag nagsiling, “Ginahatag ko sa imo subong ang akon mga pulong nga imo igahambal. 10Ginpili ko ikaw subong nga adlaw sa paghambal nga may awtoridad sa mga nasyon kag mga ginharian. Hambalan mo sila nga ang iban sa ila malaglag gid, kag ang iban sa ila magabangon kag magatindog liwat.”

11Dayon nagsiling ang Ginoo sa akon, “Jeremias, ano bala ang nakita mo?” Nagsabat ako, “Sanga sang kahoy nga almendro.” 12Nagsiling ang Ginoo, “Husto ang imo nakita, kag nagakahulugan ina nga nagabantay1:12 nagabantay: Ang Hebreo sini daw pareho sa pulong nga almendro. ako nga ang akon pulong matuman.” 13Nagpamangkot liwat ang Ginoo sa akon, “Ano pa ang nakita mo?” Nagsabat ako, “Isa ka kolon nga nagabukal, kag daw sa maula ini halin sa aminhan.” 14Dayon nagsiling ang Ginoo sa akon, “Tama, kay halin sa aminhan may katalagman nga magaabot sa tanan nga nagaestar sa sini nga duta. 15Pamati! Ipadala ko ang mga soldado sang mga ginharian halin sa aminhan sa pagsalakay sa Jerusalem. Ang ila mga hari magabutang sang ila mga trono sa mga puwertahan sang Jerusalem. Salakayon nila ang mga pader sa palibot sini kag ang iban pa nga mga banwa sang Juda. 16Silutan ko ang akon katawhan tungod sa ila kalautan. Ginsikway nila ako paagi sa paghalad sang insenso sa mga dios-dios. Huo, ginsimba nila ang mga dios-dios nga ila ginhimo. 17Karon, ipreparar ang imo kaugalingon. Maglakat ka kag ihambal sa ila ang tanan nga isugo ko sa imo. Indi ka magkahadlok sa ila. Kay kon mahadlok ka, pahadlukon ko pa gid ikaw sa ila atubangan. 18Pamati! Pabakuron ko ikaw subong nga adlaw pareho sang isa ka napaderan nga siyudad ukon salsalon nga haligi ukon saway nga pader. Wala sing mga hari, mga opisyal, mga pari, ukon katawhan sang Juda nga makadaog kontra sa imo. 19Kontrahon ka nila, pero indi ka nila madaog, tungod kay kaupod mo ako kag buligan ko ikaw. Ako, ang Ginoo, ang nagasiling sini.”

New Serbian Translation

Књига пророка Јеремије 1:1-19

1Речи Јеремије, Хелкијиног сина, једног од свештеника који су били у Анатоту у Венијаминовој земљи; 2коме је дошла реч Господња у време Јудиног цара Јосије, Амоновог сина, тринаесте године његовог царевања. 3А долазила је и у време Јудиног цара Јоакима, Јосијиног сина, до завршетка једанаесте године Јудиног цара Седекије, Јосијиног сина и све до петог месеца када је Јерусалим одведен у изгнанство.

Позив Јеремије

4Дошла ми је реч Господња говорећи:

5„И пре него сам те обликовао у утроби, познавао сам те;

и пре него си изашао из материце, посветио сам те;

поставио сам те за пророка народима.“

6Рекао сам: „Јао, Господе Боже! Ево, ја не знам да говорим јер сам премлад!“

7Господ ми је одговорио: „Не говори ’премлад сам’, јер ћеш ићи коме год те пошаљем и говорићеш све што ти заповедим. 8Не бој их се, јер ћу ја бити с тобом да те избављам – говори Господ.“

9Тада је Господ испружио руку и дотакао ми уста. И рекао ми је Господ: „Ево, ставио сам своје речи у уста твоја. 10Види, постављам те данас над народима и над царствима да чупаш и рушиш, да разараш и обараш, да градиш и садиш.“

11Опет ми је дошла реч Господња: „Шта видиш, Јеремија?“

Одговорио сам: „Видим грану бадемовог стабла.“

12А Господ ми је рекао: „Добро си видео, јер ја бдим над својом речи да је испуним.“1,12 Игра речи бадем (јев. шакед) и бдим (јев. шокед).

13Дошла ми је реч Господња други пут: „Шта видиш?“

Одговорио сам: „Видим ускључали лонац чији је отвор окренут од севера.“

14И Господ ми је рекао: „Са севера ће се сручити пропаст на све становнике земље. 15Јер, ево, ја позивам сва племена по северним царствима – говори Господ –

и они ће доћи. и поставиће сваки свој престо

на улаз врата Јерусалима,

и против свих зидова свуда унаоколо,

и против свих Јудиних градова.

16Објавићу им своје судове над свом њиховом опачином,

јер су ме оставили,

јер су кадили другим боговима

и клањали се својим рукотворинама.

17А ти, опаши своје бокове. Устани и говори им све ово што ти заповедам. Не страхуј од њих да те ја не престрашим пред њима. 18Ево, ја сам те данас учинио утврђеним градом, стубом гвозденим и зидовима бронзаним против све земље, против Јудиних царева, против њених главара, против њених свештеника и против народа земље. 19И они ће се борити против тебе али те надвладати неће, јер ћу ја да будем с тобом – говори Господ – да те избављам.“