Ang Mensahi Parte sa Moab
1Ini nga mensahi parte sa Moab:
Sa isa lang ka gab-i naguba ang mga banwa sang Ar kag Kir nga sakop sang Moab. 2Nagtaklad ang mga taga-Dibon sa ila templo kag sa ila mga simbahan sa mataas nga mga lugar agod maghibi didto. Ginahibian sang mga taga-Moab ang Nebo kag Medeba. Kada isa sa ila nagpakalbo kag nagpabarbas sang ila mga burangos sa pagpakita sang ila pagpangasubo. 3Nagasuksok sila sang sako samtang nagalakat sa karsada. Nagahinibi sila sing tudo sa atop sang ila mga balay kag sa mga plasa. 4Nagahinibi ang mga taga-Heshbon kag ang mga taga-Eleale, kag mabatian ini hasta sa Jahaz. Gani ang mga soldado sang Moab nagasinggit sa kahadlok.
5Nasubuan gid ako sa natabo sa Moab. Nagpalalagyo ang iya katawhan sa Zoar hasta sa Eglat Shelishiya. Nagahinibi sila nga nagataklad sa Luhit. Ang iban sa ila nagagurahab pakadto sa Horonaim tungod sa ila nga nadangatan. 6Nagmala ang sapa15:6 sapa: ukon, mga sapa. sang Nimrim kag nalaya ang mga hilamon. Wala na sing may nagatubo nga tanom. 7Gani gindala nila sa tabok sang ililigan sang tubig sang Arabim ang mga pagkabutang nga ila ginpangabudlayan kag ang ila mga natipon. 8Mabatian ang ila paghinibi sa dulunan sang Moab hasta sa Eglaim kag sa Beer Elim. 9Nagpula sa dugo ang tubig sang Dibon,15:9 Dibon: ukon, Dimon. pero may ipadala pa ako nga sobra pa gid sa sina: isa ka leon nga magatukob sa mga nagpalalagyo halin sa Moab kag sa mga nagkalabilin dira.
Тужбалица над Моавцима
1Пророштво против Моава:
„Обноћ је опустошен Ар;
срушен је Моав!
Обноћ је опустошен Кир;
срушен је Моав!
2У храм и Девон она се успиње
на узвишицу да плаче;
над Нававом и над Медевом
нариче народ моавски;
а све су главе оголеле
и све браде обријане;
3по улицама су врећама заогрнути,
на њиховим крововима и по трговима
сви они наричу
и плачући силазе.
4Есевон и Елеалија јаучу,
глас њихов се чује до Јасе.
Зато дрхћу ратници моавски,
у грчу је душа њихова.
5Зато јеца срце моје због Моаваца,
бегунци њихови беже
до Соара, Еглат-Селисије,
плачући се пењу на Луит;
путем оронајимским
разлеже се јаук над рушевинама.
6Јер су се исушиле воде нимримске,
трава је усахла,
биље пропало,
зеленила више нема.
7Зато ко је нешто уштедео и складишта њихова,
тај ће то носити на Поток врба.
8Јер јаук се разлеже до границе с Моавом,
нарицање му је до Еглајима,
нарицање му је до Вир-Елима.
9Та, пуне су крви воде димонске,
а ја ћу још додати Димону
једног лава на моавске бегунце
и на преостале у земљи.“
