Si David kag si Jonatan
1Karon, nagpalagyo si David halin sa Nayot sa Rama kag nagkadto kay Jonatan kag nagpamangkot, “Ano bala ang sala nga nahimo ko sa imo amay nga gusto niya ako nga patyon?” 2Nagsabat si Jonatan, “Indi ka mapatay! Wala nagahimo sang bisan ano ang akon amay nga wala niya ginapahibalo sa akon, bisan indi ina importante. Kon nagtinguha gid man siya sa pagpatay sa imo, ginpahibalo niya kuntani ako. Gani indi ina matuod!” 3Pero nagsiling si David, “Nahibaluan sang imo amay nga maayo ka sa akon, gani ginpakamaayo niya nga indi ka pagpahibaluon sang iya plano nga pagpatay sa akon kay basi maglain gid ang imo buot. Pero ginasiguro ko gid sa imo, kag sa presensya sang buhi nga Ginoo, nga ara ako sa peligro sang kamatayon.” 4Nagsiling si Jonatan, “Himuon ko ang bisan ano nga ipahimo mo sa akon.” 5Gani nagsiling si David, “Buwas Piesta sang Pag-umpisa sang Bulan, kag dapat ako magkaon upod sa imo amay. Pero tuguti ako nga maglakat kag magpanago sa uma hasta sa gab-i sang ikatatlo nga adlaw. 6Kon pangitaon ako sang imo amay sugiri siya nga naglisensya ako sa imo nga magpauli sa amon sa Betlehem agod makaupod ako sa bug-os ko nga pamilya sa ila nga paghalad, nga ginahimo nila kada tuig. 7Kon magsiling siya nga wala sing kaso, ti wala ako sing kulbaan. Pero kon magpangakig siya, sigurado gid nga may tuyo siya nga patyon ako. 8Nagapangabay ako nga himuon mo ini nga kaayo sa akon bilang pamatuod sang imo kasugtanan nga ginhimo sa akon sa presensya sang Ginoo. Pero kon nakasala gid man ako, ikaw na mismo ang magpatay sa akon. Ngaa itugyan mo pa ako sa imo amay?” 9Nagsabat si Jonatan, “Indi ina matabo! Kon sigurado ako nga ang akon amay may tuyo sa pagpatay sa imo ipahibalo ko gid ini sa imo.” 10Nagpamangkot si David, “Sin-o ang magsugid sa akon kon maakig ang imo amay?” 11Nagsiling si Jonatan, “Dali, malakat kita sa uma.” Gani naglakat sila.
12Nagsiling si Jonatan kay David, “Nagapromisa ako sa Ginoo, ang Dios sang Israel, nga sa amo sini nga oras buwas ukon sa sunod nga adlaw, makipag-estorya ako sa akon amay, kag kon maayo ang iya buot sa imo pahibaluon ko ikaw. 13Pero kon may tuyo ang akon amay sa pagpatay sa imo, kag indi ko ikaw pagpahibaluon agod makapalagyo ka, kabay pa nga silutan ako sang Ginoo sing puwerte gid. Karon, kabay pa nga updan ka sang Ginoo pareho sang iya pag-upod sadto sa akon amay. 14Kag kabay pa nga samtang buhi pa ako, ipakita mo ang imo paghigugma sa akon pareho sang paghigugma sang Ginoo sa aton. Kag kon patay na ako, 15ipadayon mo gihapon ang imo paghigugma sa akon pamilya, bisan patyon pa sang Ginoo ang tanan mo nga kaaway.”
16Gani naghimo si Jonatan sang kasugtanan sa panimalay ni David, kag nagsiling siya, “Kabay pa nga ipalaglag ka sang Ginoo sa imo mga kaaway kon indi mo pagtumanon ang akon pangabay.”20:16 Indi klaro ang buot silingon sang Hebreo sa sini nga bersikulo. 17Ginpasumpa liwat ni Jonatan si David sa pagpalangga sa iya, tungod kay palangga gid niya si David subong sang iya kaugalingon.
18Dayon nagsiling si Jonatan kay David, “Buwas Piesta sang Pag-umpisa sang Bulan, kag mahibaluan gid nga wala ka didto kay bakante ang imo pulungkuan. 19Sa isa ka buwas, kon maggab-i na magkadto ka sa imo anay ginpanaguan sa uma. Didto ka maghulat sa may bato sang Ezel. 20Dayon magapana ako sang tatlo ka beses sa kilid sang sini nga bato nga daw may ginapana ako. 21Padalaganon ko dayon ang isa ka bata kag ipapangita sa iya ang mga pana. Kon magsiling ako sa iya nga ara ang mga pana sa tupad niya, kag kuhaon niya ini kag dal-on sa akon, magguwa ka. Kay ginasiguro ko gid sa imo, sa presensya sang buhi nga Ginoo, nga wala ka sing kahadlukan nga katalagman. 22Pero kon magsiling ako sa bata nga ang mga pana sa unhan pa niya, nagakahulugan ina nga kinahanglan magpalagyo ka kay ginapapalagyo ka sang Ginoo. 23Kag kon parte sa aton ginsumpaan dumduma nga ang Ginoo amo ang aton saksi hasta san-o.”
24Gani nagpanago si David sa uma. Kag sang nag-abot ang adlaw sang Piesta sang Pag-umpisa sang Bulan, nagpungko si Haring Saul agod magkaon. 25Didto siya nagpungko sa iya kinaandan nga pulungkuan malapit sa dingding. Si Jonatan nagapungko sa iya atubangan, kag si Abner sa iya tupad. Pero ang pulungkuan ni David bakante. 26Wala sing may ginsiling si Saul parte kay David sadto nga adlaw kay naghunahuna siya nga basi may nahimo si David nga nakapahigko sa iya, gani indi siya takos sa pagpartisipar sa piesta.
27Pero sang madason nga adlaw, ang ikaduha nga adlaw sang bulan, bakante gihapon ang pulungkuan ni David. Gani nagpamangkot si Saul kay Jonatan, “Ngaa wala magkadto diri si David nga anak ni Jesse sa pagkaon kahapon hasta subong?” 28Nagsabat si Jonatan, “Naglisensya si David sa akon nga mapauli siya sa Betlehem. 29Kay nagsiling ang iya utod nga mag-upod gid siya sa ila pamilya sa paghalad, kag gusto niya makita ang iya mga paryente. Amo ina nga indi ninyo siya kaupod sa pagkaon.” 30Naakig gid si Saul kay Jonatan. Siling niya, “Dungol kag ritubado ka gid nga bata! Nahibaluan ko nga ginaapinan mo si David. Ginapakahuy-an mo lang ang imo kaugalingon kag ang imo iloy. 31Samtang nagakabuhi si David, indi ka gid mangin hari. Karon, kuhaa siya kag dal-a diri sa akon, kay dapat siya mapatay.” 32Nagpamangkot si Jonatan, “Ngaa bala dapat siya mapatay? Ano bala ang iya nahimo?” 33Pero ginbangkaw siya sang iya amay agod patyon. Gani nahibaluan niya nga desidido gid ang iya amay sa pagpatay kay David. 34Naghalin si Jonatan sa lamisa sa puwerte nga kaakig, kag wala siya nagkaon sadto nga adlaw, tungod naglain gid ang iya buot sa makahuluya nga pagtratar sang iya amay kay David.
35Pagkaaga, nagkadto si Jonatan sa uma sa pagpakigkita kay David. May upod siya nga bata nga lalaki. 36Nagsiling siya sa bata, “Dalagan ka kag pangitaa ang mga pana nga akon ipana.” Gani sang nagadalagan ang bata nagpana si Jonatan sa unhan niya. 37-38Sang pag-abot sang bata sa gintup-an sang pana, nagsinggit si Jonatan, “Ara pa sa unhan mo ang pana. Dasiga, kuhaa dayon!” Ginpulot sang bata ang pana kag nagbalik kay Jonatan nga iya agalon. 39Wala gid sing inalung-ong ang bata kon ano ang kahulugan sadto. Si Jonatan lang gid kag si David ang nakahibalo. 40Dayon ginhatag ni Jonatan ang iya mga pana sa bata kag ginsilingan, “Dal-a ini pabalik sa banwa.”
41Sang makalakat na ang bata, nagguwa si David sa bato nga iya ginapanaguan, kag nagluhod20:41 nagluhod: ukon, nagluhod nga ang iya guya nagaduot sa duta. siya kay Jonatan sing tatlo ka beses bilang pagtahod sa iya. Dayon naghaksanay20:41 naghaksanay: sa Hebreo, naghalok sa isa kag isa. sila kag naghilibion; si David gid ang puwerte maghibi. 42Dayon nagsiling si Jonatan kay David, “Sige, maayo lang nga paglakat. Kag kabay pa nga buligan kita sang Ginoo nga indi maguba ang aton ginsumpaan sa iya bilang mag-abyan hasta sa aton mga kaliwat.” Dayon naglakat si David, kag si Jonatan iya nagbalik sa banwa.
Јонатанова оданост
1Давид је побегао из Најота код Раме па је дошао к Јонатану и рекао му: „Шта сам урадио? Шта је моја кривица? Чиме сам се огрешио о твога оца да ми ради о глави?“
2Јонатан му одговори: „Далеко било! Нећеш ти умрети! Мој отац не чини ништа, ни велико ни мало, а да ми то не повери. Зашто би мој отац крио то од мене? То не може бити.“
3Давид се још заклео: „Твој отац добро зна да сам стекао твоју наклоност, па мисли: ’Јонатан не сме сазнати за ово, да се не би ожалостио.’ Заиста, живога ми Господа, и живота ми твога, од смрти ме дели само један корак.“
4Јонатан рече Давиду: „Шта хоћеш да учиним за тебе?“
5Давид одговори Јонатану: „Сутра је младина, а ја морам да седнем с царем за трпезу. Ти ме пусти, а ја ћу се сакрити у пољу до треће вечери. 6Ако твој отац примети да сам одсутан, ти реци: ’Давид ме је усрдно молио да га пустим да отрчи до Витлејема, свога града, јер се тамо приноси годишња жртва за целу породицу.’ 7Ако он каже: ’У реду’ онда је твој слуга безбедан. А ако плане гневом, знај да је решио да ми науди. 8Стога буди милостив своме слузи, јер си ступио с њим у савез Господњи. А ако сам скривио нешто убиј ме сам. Зашто би ме водио к своме оцу?“
9Јонатан рече на то: „Далеко било! Кад бих заиста знао да је мој отац решио да ти науди, зар ти не бих то јавио?“
10Давид рече Јонатану: „Ко ће ми јавити ако твој отац одговори оштро?“
11Јонатан одговори Давиду: „Хајде, изађимо у поље.“ Њих двојица изађу у поље.
12Тада Јонатан рече Давиду: „Господ, Бог Израиљев, нека ми буде сведок! Прекосутра у ово време, искушаћу свога оца. Ако одговор буде повољан по Давида, а ја ти тада не пошаљем поруку да ти то обзнаним, 13нека Господ плати Јонатану и још више. Ако ли је мој отац наумио да ти науди, и то ми открије, ја ћу те пустити да одеш у миру. Нека Господ буде с тобом као што је био с мојим оцем. 14Ако још будем био жив, ти ћеш ми исказати Господњу милост, како не бих погинуо. 15А ти немој никада ускратити милости моме дому, чак и кад Господ истреби Давидове непријатеље с лица земље.“
16Тако је Јонатан склопио савез с домом Давидовим, говорећи: „Нека Господ тражи рачун од Давидових непријатеља.“ 17Јонатан је, затим, изнова заклео Давида својом љубављу, јер га је волео као свој живот.
18Јонатан рече Давиду: „Сутра је млади месец. Приметиће се да те нема, јер ће твоје место бити празно. 19Ти сиђи прекосутра и иди на оно место где си се сакрио кад се ствар догодила, и остани код камена Езела. 20Ја ћу одапети три стреле покрај камена, као да гађам мету. 21Ево, ја ћу послати момка к теби да нађе стреле. Ако кажем момку: ’Ено, стреле су онде крај тебе, донеси их!’, ти онда дођи, јер си безбедан; нема опасности, тако био жив Господ! 22А ако кажем момку: ’Ено, стреле су тамо подаље од тебе’, ти иди, јер те Господ шаље. 23Што се тиче овога што смо се ја и ти договорили, знај: Господ је сведок између мене и тебе довека.“
24Тако се Давид сакрио у пољу. Дошао је млади месец и цар је сео за сто да једе. 25Кад је цар, по свом обичају, сео на место до зида, Јонатан је устао, а Авенир је сео до Саула. Давидово место је било празно. 26Саул није ништа рекао тог дана, мислећи: „Нешто му се догодило. Мора да је нечист; свакако је нечист.“ 27Међутим, Давидово место је било празно и наредног дана након младог месеца. Саул упита свога сина Јонатана: „Зашто син Јесејев није дошао на обед ни јуче ни данас?“
28Јонатан одговори Саулу: „Давид ме је усрдно молио да га пустим да оде до Витлејема. 29Рекао је: ’Пусти ме, молим те, јер наша породица приноси жртву у граду. Брат ми је то лично наложио. Сад, ако сам стекао твоју наклоност, дозволи ми да скокнем и видим своју браћу.’ Зато није дошао за царев сто.“
30Саул на то плану гневом на Јонатана и рече: „Изроде и бунтовниче! Зар ја не знам да си стао на страну Јесејевог сина, на своју срамоту, и на срамоту мајке која те је родила? 31Јер све док син Јесејев живи на земљи нећеш бити безбедан ни ти ни твоје царство. Зато пошаљи по њега, нека га доведу к мени, јер је заслужио смрт.“
32Јонатан одговори своме оцу Саулу: „Зашто мора да се погуби? Шта је учинио?“
33Тада Саул баци копље на Јонатана да га прободе. Јонатан је схватио да је његов отац решио да убије Давида. 34Јаростан, Јонатан устане од стола. Тог другог дана младог месеца није јео, јер му је било жао Давида што га је његов отац осрамотио.
35Ујутро је Јонатан изашао у поље на састанак с Давидом. С њим је био и један млади момак. 36Јонатан рече момку: „Потрчи и нађи стреле које ћу одапети!“ Момак потрча, а Јонатан одапе стрелу преко њега. 37Кад је момак дошао до места куда је одапео стрелу, Јонатан викну за момком говорећи: „Није ли стрела тамо подаље од тебе?“ 38„Пожури, не стој!“ – довикну Јонатан за њим. Јонатанов момак покупи стреле и врати се своме господару. 39Момак није знао ништа; само су Јонатан и Давид знали у чему је ствар. 40Тада је Јонатан дао момку своје оружје и рекао му: „Однеси ово у град.“
41Момак оде, а Давид изађе из свог скровишта на југу, паде ничице на земљу и поклони се три пута. Затим су се изљубили, па су плакали заједно, нарочито Давид.
42Тада Јонатан рече Давиду: „Иди у миру, јер смо се заклели један другоме у име Господње, рекавши: ’Господ нека буде сведок између мене и тебе, и између мог потомства и твог потомства довека.’“
Давид је затим устао и отишао, а Јонатан се вратио у град.
