1Mũtumia mũũgĩ nĩ gwaka akaga nyũmba yake,
no mũtumia mũkĩĩgu nĩgũtharia atharagia nyũmba yake na moko make mwene.
2Mũndũ ũrĩa ũthiiaga na mĩthiĩre mĩrũngĩrĩru nĩwe mwĩtigĩri Jehova,
no ũrĩa mĩthiĩre yake ĩrĩ mĩhĩtanu nĩamũmenete.
314:3 Koh 10:12; Thim 12:6Mĩario ya mũndũ mũkĩĩgu nĩ rũthanju rwa kũmũhũũra,
no mĩromo ya arĩa oogĩ nĩĩmagitagĩra.
4Kũrĩa gũtarĩ ndegwa mĩharatĩ ĩkoragwo ĩrĩ mĩtheru,
no maciaro maingĩ moimanaga na hinya wa ndegwa.
514:5 Thim 12:17Mũira mwĩhokeku ndaheenanagia,
no mũira wa maheeni aaragia o maheeni.
6Mũnyũrũrania acaragia ũũgĩ na ndangĩwona,
no kũgĩa na ũmenyo nĩ ũhũthũ kũrĩ mũndũ ũrĩa ũkũũranaga maũndũ.
7Ikara kũraya na mũndũ mũkĩĩgu,
nĩgũkorwo ndũrĩ ũmenyo ũngĩona kuuma mĩromo-inĩ yake.
8Ũũgĩ wa arĩa abaarĩrĩri nĩũtũmaga mamenye ũhoro wa njĩra ciao,
no ũrimũ wa andũ arĩa akĩĩgu nĩũmahĩtithagia.
9Andũ arĩa akĩĩgu manyũrũragia horohio ya mehia,
no ũtugi wonekaga harĩ arĩa arũngĩrĩru.
10Ngoro o yothe nĩyũũĩ ũrũrũ wayo,
o na gĩkeno-inĩ kĩayo gũtirĩ mũndũ ũngĩnyiitanĩra nayo.
1114:11 Ayub 8:22; Thab 72:7Nyũmba ya mũndũ mwaganu nĩĩkanangwo,
no hema ya mũndũ mũrũngĩrĩru nĩĩkagaacĩra.
1214:12 Thim 16:25Kũrĩ njĩra mũndũ onaga ta yagĩrĩire,
no marigĩrĩrio mayo yerekagĩria mũndũ o gĩkuũ-inĩ.
1314:13 Koh 2:2O na hĩndĩ ya gũtheka ngoro no ĩkorwo ĩgĩtuura,
na gĩkeno no kĩrigĩrĩrie na kĩeha.
1414:14 Thim 1:31; 2Maũ 15:7Andũ arĩa matarĩ ehokeku nĩmakarĩhwo kũna nĩ ũndũ wa mĩthiĩre yao,
nake mũndũ mwega aheo kĩheo kũringana na mĩthiĩre yake.
15Mũndũ ũtarĩ ũũgĩ etĩkagia ũndũ o wothe,
no mũndũ mũbaarĩrĩri nĩacũũranagia ũhoro wa makinya make.
1614:16 Thaam 20:20; Thim 22:3Mũndũ mũũgĩ nĩetigagĩra Jehova na akeherera ũũru,
no mũndũ mũkĩĩgu ekaga maũndũ na kwĩgerera atekũmenyerera ũndũ.
1714:17 2Ath 5:12; Esit 5:9Mũndũ ũhiũhaga kũrakara ekaga maũndũ ma ũrimũ,
nake mũndũ mwara nĩamenagwo.
18Andũ arĩa matarĩ ũũgĩ magayaga ũrimũ,
no arĩa abaarĩrĩri mahumbagwo thũmbĩ ya ũmenyo.
19Andũ arĩa ooru nĩmakainamĩrĩra harĩ arĩa ega,
na arĩa aaganu mainamĩrĩre ihingo-inĩ cia arĩa athingu.
2014:20 Thim 19:4, 7Andũ arĩa athĩĩni mathũũragwo o na nĩ andũ a itũũra rĩao,
no itonga irĩ arata aingĩ.
21Mũndũ ũrĩa ũmenaga mũndũ wa itũũra rĩake nĩ kwĩhia ehagia,
no kũrathimwo nĩ ũrĩa ũiguagĩra athĩĩni tha.
2214:22 Thim 4:16-17Andũ arĩa mathugundaga ũũru githĩ ti njĩra mahĩtagia?
No arĩa mabangaga maũndũ mega monaga ũtugi na wĩhokeku.
23Wĩra wothe wa hinya ũrehaga uumithio,
no mĩario mĩtheri ĩrehaga o ũthĩĩni.
24Ũtonga wa andũ arĩa oogĩ nĩguo thũmbĩ yao,
no ũrimũ wa andũ akĩĩgu ũciaraga ũrimũ.
2514:25 Thim 12:17Mũira mwĩhokeku nĩahonokagia mĩoyo,
no mũira wa maheeni nĩ mũheenania.
26Mũndũ ũrĩa wĩtigagĩra Jehova arĩ na kĩĩhitho kĩrũmu,
o na ciana ciake nĩho irĩũragĩra.
2714:27 Thim 10:11; Thab 18:5Gwĩtigĩra Jehova nĩ gĩthima kĩa muoyo,
kũhũndũraga mũndũ kuuma mĩtego-inĩ ya gĩkuũ.
2814:28 2Sam 19:7Ũingĩ wa andũ nĩguo riiri wa mũthamaki,
no mũnene ũtarĩ andũ a gwatha nĩ mwanangĩku.
2914:29 2Ath 5:12; Koh 7:8-9Mũndũ mũkirĩrĩria arĩ ũmenyo mũingĩ,
no mũndũ ũhiũhaga kũrakara onanagia ũrimũ.
30Ngoro ĩrĩ na thayũ ĩheaga mwĩrĩ muoyo,
no ũiru ũbuthagia mahĩndĩ.
3114:31 Thim 17:5; Math 10:42Mũndũ ũrĩa ũhinyagĩrĩria athĩĩni nĩkũnyarara anyararaga Ũrĩa wamombire,
no ũrĩa wothe ũiguagĩra athĩĩni tha, nĩ Ngai atĩĩaga.
32Rĩrĩa mũtino woka, arĩa aaganu matungumanagio thĩ,
no arĩa athingu, o na gĩkuũ-inĩ makoragwo marĩ na rĩũrĩro.
33Ũũgĩ nĩ ũikaraga ngoro-inĩ ya ũrĩa ũũĩ gũkũũrana maũndũ,
o na gatagatĩ ka irimũ nĩwĩmenyithanagia.
34Ũthingu nĩgũtũũgĩria ũtũũgagĩria rũrĩrĩ,
no mehia nĩ gĩconoko harĩ andũ o othe.
3514:35 Math 24:45-51Mũthamaki nĩakenagio nĩ ndungata njũgĩ,
no nĩangʼũrĩkagio nĩ ndungata ĩrĩa ĩmũconorithagia.
1Свака мудра жена кући своју кућу,
а безумна је жена раскућује рукама својим.
2Господа се боји ко честито живи,
а презире га онај ко покварено живи.
3Безумников говор је батина за леђа његова,
а мудре чувају уста њихова.
4Где волова нема и јасле су чисте,
у снази је вола обиље плодова.
5Веран сведок не говори лажи,
а лажљиви сведок одише лажима.
6Подругљивац мудрост тражи и не налази је,
а поучен човек знање проналази лако.
7Иди од безумника,
од њега нећеш чути паметне речи.
8Мудрошћу обазрив човек схвата пут свој,
а безумље безумних је обмана.
9Безумници се ругају греху,
а међу честитима је добра воља.
10Срцу је позната горчина његова
и туђинац не дели његово весеље.
11Кућа ће злобника бити разорена,
а шатор праведника ће процветати.
12Неки пут пред човеком као да је прав,
али завршава на путевима смрти.
13Срце боли и у смеху,
а и радост на свом крају понекад је жалост.
14Својих ће се путева наситити отпадник,
а и добар човек биће сит од својих.
15Лаковерни свачему верује,
а обазрив пази на свој корак.
16Мудар се човек боји греха, клони га се,
а немудар је распојасан, у себе сигуран.
17Будаласто ради човек који брзо плане,
а и сплеткарош је омражен.
18Лаковерним следује безумље,
а обазриви се знањем ките.
19Пред добрим ће се људима злобници клањати
и покварењаци пред вратима праведних.
20И суседу своме мрзак је сиромах,
а много је оних што воле богатога.
21Грешан је човек што презире ближњег свога,
а благословен је онај који је наклоњен понизнима.
22Не застрањују ли сплеткароши?
Милост и истина онима што добро смишљају.
23Од сваког вреднога рада долази зарада,
а од празних прича само оскудица.
24Мудрима је круна њихово богатство,
немудрост је немудрог глупава.
25Истинољубив сведок спасава животе,
а лажљиви слаже чим зине.
26У богобојазности је поуздање јаком
и уточиште деци његовој.
27Врело је живота богобојазност
и одвраћа од смртних замки.
28Царева је слава у мноштву народа,
а кад живља нема, тад владар пропада.
29Ко се споро срди врло је разборит,
а ко брзо плане велича безумље.
30Здраво срце – здраво тело;
љубомора – трулеж у костима.
31Ко тлачи убогог срамоти му Саздатеља,
а слави га онај што се убогом смилује.
32Опаки ће срушен бити опакошћу својом,
а праведник и у смрти уточиште има.
33Мудрост почива у срцу разумног човека,
чак је и у нутрини безумника обелодањена.
34Праведност уздиже народ,
а грех је срамота народу.
35Цар поштује слугу што честито ради,
а гневан је на онога што ради срамотно.
