Maũndũ Mothe nĩ ma Tũhũ
11:1 Koh 1:12; Thim 1:1Ici nĩcio ciugo cia Mũrutani, mũrũ wa Daudi, ũrĩa warĩ mũthamaki kũu Jerusalemu:
21:2 Thab 39:5-6; Arom 8:20-21“Maũndũ mothe nĩ ma tũhũ! Ĩĩ nĩ ma tũhũ!”
Ũguo nĩguo Mũrutani ekuuga.
“Ti-itherũ nĩ ma tũhũ mũtheri!
Maũndũ mothe nĩ ma tũhũ.”
31:3 Koh 2:11, 22Mũndũ-rĩ, nĩ uumithio ũrĩkũ onaga harĩ wĩra
ũrĩa wothe arutaga gũkũ thĩ kwaraga riũa?
41:4 Ayub 8:19Rũciaro rũmwe rwathira-rĩ, nĩ rũngĩ rũũkaga,
no rĩrĩ, thĩ ĩtũũraga o ho nginya tene na tene.
51:5 Thab 19:5-6Riũa rĩrathaga na rĩgathũa,
ningĩ rĩgacooka na ihenya kũrĩa rĩrathagĩra.
6Rũhuho rũhurutanaga rwerekeire mwena wa gũthini,
na rũgacooka rũkeerekera mwena wa gathigathini;
rũthiiaga o rũgĩthiũrũrũkaga rũtegũtigithĩria,
o rũgĩcookaga njĩra-inĩ yaruo.
7Njũũĩ ciothe ciĩitagĩrĩra iria-inĩ,
no rĩrĩ, iria rĩtirĩ hĩndĩ rĩiyũraga.
O kũu njũũĩ ciumaga,
nokuo icookaga.
81:8 Thim 27:20Maũndũ mothe marehanagĩra mĩnoga
ĩrĩa ĩtangĩgweteka.
Riitho rĩtirĩ hĩndĩ rĩiganagia kuona,
o na kana gũtũ gũkaigania kũigua.
91:9 Koh 3:15Maũndũ marĩa maanakorwo kuo no mo macookaga gũkorwo kuo rĩngĩ,
naguo ũndũ ũrĩa waneekwo noguo ũcookaga ũgeekwo rĩngĩ;
gũtirĩ ũndũ ũtarĩ woneka gũkũ thĩ kwaraga riũa.
10Hihi nĩ harĩ ũndũ mũndũ angiuga atĩrĩ:
“Ta rora! Ũyũ nĩ ũndũ ũtarĩ wonekana”?
Ũndũ ũcio warĩ kuo hĩndĩ ndaaya hĩtũku;
warĩ kuo tũtarĩ twaciarwo.
111:11 Kĩam 40:23; Thab 88:12Andũ arĩa maarĩ kuo tene matiririkanagwo,
na o na arĩa matarĩ maraciarwo
matikaaririkanwo
nĩ arĩa magaaciarwo thuutha wao.
Ũũgĩ no wa Tũhũ
12Niĩ Mũrutani-rĩ, ndaarĩ mũthamaki wathamakagĩra Isiraeli kũu Jerusalemu. 131:13 Koh 3:10; Ayub 28:3Nĩnderutĩire na kĩyo kwĩruta, na gũtuĩria na ũũgĩ maũndũ mothe marĩa mekagwo gũkũ thĩ. Kaĩ Ngai nĩakuuithĩtie andũ mũrigo mũritũ-ĩ! 14Nĩndĩĩoneire maũndũ marĩa mothe mekagwo gũkũ thĩ kwaraga riũa; maũndũ mothe no ma tũhũ, na ũguo no ta gũtengʼeria rũhuho.
151:15 Koh 7:13Kĩndũ kĩrĩa kĩogomu gĩtingĩrũngĩka;
nakĩo kĩrĩa gĩtarĩ ho gĩtingĩtarwo.
161:16 1Ath 3:12Na niĩ ngĩĩciiria, ngiuga na ngoro yakwa atĩrĩ, “Ndĩ mũkũrũ na ngagĩa na ũũgĩ mũingĩ gũkĩra andũ arĩa othe manaathana Jerusalemu mbere yakwa; nĩmenyete maũndũ maingĩ makoniĩ ũũgĩ na ũmenyo.” 171:17 Koh 2:3, 12; 7:25Ningĩ nĩnderutire na ngoro yakwa kũmenya ũhoro wa ũũgĩ, o na kũmenya ũhoro wa ũgũrũki na wa ũrimũ, no ngĩmenya atĩ ũhoro ũcio, o naguo, no ta gũtengʼeria rũhuho.
181:18 Koh 12:12Nĩgũkorwo o ũrĩa ũũgĩ waingĩha, noguo ihooru rĩingĩhĩte;
na ũrĩa ũmenyo waingĩha, noguo kĩeha kĩingĩhĩte.
Све је пролазно
1Речи проповедника, Давидовог сина и цара у Јерусалиму:
2Пролазност над пролазношћу – вајка се проповедник –
пролазност над пролазношћу!
Све је пролазно!
3У чему је корист људима од свег њиховог труда
којим се упињу под капом небеском?
4Поколење долази, поколење одлази,
а земља траје довека.
5Сунце излази, сунце залази,
жури на своје место одакле излази.
6Ветар иде на југ
и кружи на север,
ковитла ли ковитла,
да се поново кружећи врати.
7Све реке у море теку,
а море није пуно;
и тамо одакле теку реке,
враћају се да опет теку.
8Све је то заморно
и нико то не може да искаже.
Око се није нагледало
и ухо се није заситило слушања.
9Јер шта се већ збило, опет ће да се збуде;
и шта се радило, опет ће да се ради.
Баш ништа ново нема под капом небеском.
10Зар има нечег да неко каже:
„Види, ово је ново.“
Већ од давнина,
пре нас тога је било.
11Нема сећања на оно прошло,
као што нема сећања
код оних који тек долазе
на оно што још није дошло.
Мудрост је пролазна
12Ја, проповедник, био сам цар израиљски у Јерусалиму. 13Елем, срцем сам се предао проучавању и мудром истраживању свега што се збива под небесима. А то је тегобан задатак који је Бог дао људима да се њиме баве. 14Посматрао сам сва дела која се чине под капом небеском – и гле – све је пролазно и јурење ветра!
15Оно што је криво не може да се исправи
и оно чега нема не може да се изброји.
16Казао сам своме срцу: „Гле! Постао сам далеко мудрији од свих који су пре мене владали Јерусалимом, и срце ми се нагледало толике мудрости и знања.“ 17Срцем сам се предао упознавању мудрости, а упознао сам и безумље и глупост. Схватио сам – и то је јурење ветра.
18Јер, где је много мудрости, много је и стрепње,
и муку гомила ко гомила знање.
