Cuarto discurso de Eliú
1Eliú continuó diciendo:
2«Ten paciencia conmigo y te mostraré
que aún quiero decir más en favor de Dios.
3Mi conocimiento proviene de muy lejos;
voy a demostrar que mi Hacedor está en lo justo.
4Te aseguro que no hay falsedad en mis palabras;
¡tienes ante ti a la sabiduría en persona!
5»Dios es poderoso, pero no rechaza al inocente;36:5 no rechaza al inocente (LXX); no rechaza (TM).
Dios es poderoso, y todo lo entiende.36:5 todo lo entiende. Lit. es fuerte de corazón.
6Al malvado no lo mantiene con vida;
al afligido le hace valer sus derechos.
7Cuida siempre de los justos;
los hace reinar en compañía de reyes
y los exalta para siempre.
8Pero, si son encadenados,
si la aflicción los domina,
9Dios denuncia sus acciones
y la arrogancia de su pecado.
10Les hace prestar oído a la corrección
y les pide apartarse del mal.
11Si ellos le obedecen y le sirven,
pasan el resto de su vida en prosperidad,
pasan felices los años que les quedan.
12Pero, si no le hacen caso,
sin darse cuenta cruzarán el umbral de la muerte.36:12 el umbral de la muerte. Lit. el canal.
13»Los de corazón impío abrigan resentimiento;
no piden ayuda aun cuando Dios los castigue.36:13 los castigue (lectura probable); los aprisione (TM).
14Mueren en la flor de la vida,
entre los que se prostituyen en los santuarios.
15A los que sufren, Dios los libra mediante el sufrimiento;
en su aflicción, los consuela.36:15 los consuela. Alt. los hace entender. Lit. abre sus oídos.
16»Dios te libra de las fauces de la angustia,
te lleva a un lugar amplio y espacioso,
y llena tu mesa con la mejor comida.
17Pero tú te has ganado el juicio que merecen los impíos;36:17 te has … impíos. Texto de difícil traducción.
el juicio y la justicia te tienen atrapado.
18Cuídate de no dejarte seducir por las riquezas;
no te dejes desviar por el soborno.
19Tus grandes riquezas no podrán sostenerte,
ni tampoco todos tus esfuerzos.
20No ansíes que caiga la noche,
cuando la gente es arrancada de su sitio.36:20 Los vv. 18-20 son de difícil traducción.
21Cuídate de no inclinarte a la maldad,
que por eso fuiste apartado de la aflicción.
22»Dios es exaltado por su poder.
¿Qué maestro hay que se le compare?
23¿Quién puede pedirle cuentas de sus actos?
¿Quién puede decirle que se ha equivocado?
24No te olvides de exaltar sus obras,
que con cánticos han sido alabadas.
25Todo el género humano puede contemplarlas,
aunque solo desde lejos.
26¡Tan grande es Dios que no lo conocemos!
¡Incontable es el número de sus años!
27ȃl derrama las gotas de agua
que fluyen como lluvia hacia los ríos;36:27 que fluyen … los ríos. Alt. que destila del rocío en forma de lluvia.
28las nubes derraman su lluvia,
que cae a raudales sobre el género humano.
29¿Quién entiende la extensión de las nubes
y el estruendo que sale de su pabellón?
30Ved a Dios expandir su luz en torno a él,
y bañar con ella las profundidades del océano.
31Dios gobierna a las naciones
y les da comida en abundancia.
32Toma entre sus manos el relámpago,
y le ordena dar en el blanco.
33Su trueno anuncia la inminente tormenta,
y hasta el ganado presagia su llegada.
1Елијуј је наставио овим речима:
2„Стрпи се мало да ти објасним,
још бих да ти нешто кажем о Богу.
3Знање ћу своје нашироко да изнесем,
зарад Саздатеља свога
праведност ћу да објасним.
4Стварно нема неистине у речима мојим,
пред тобом је човек беспрекорног знања.
5Гле! Бог је силан, не презире никог.
Он је силан, у науму велик!
6Он злотвора не оставља живог,
ојађеним удељује правду.
7Са праведног свој поглед не скида,
с царевима навек на престо их поставља
и они се уздижу високо.
8Ако су и ланцима оковани
и свезани конопцима јада,
9он им јавља шта су урадили,
о преступима којим се бахате.
10Он им ухо за прекор отвара,
позива их да се греха клоне.
11Буду ли га чули и њему служили,
у напретку дане своје проживеће
и године своје у милини.
12А ако не послушају,
мач ће их сасећи;
ишчезнуће без икаквог знања.
13Гнев навлаче људи срца безбожнога,
чак и за помоћ не преклињу кад их он везује.
14Док су млади душа им умире,
скончавају међу храмским блудницима.
15Невољника он невољом спасава
и ухо му тлачењем отвара.
16И тебе ће ишчупати из раља невоље на пространо место;
на место где зебње нема,
где је прострт сто крцат изобиљем.
17Али ти кипиш судом за злобнике,
обузет си и судом и правдом!
18Пази да те нико богатством не мами,
не дај да те заведе големи откуп.
19Хоће ли те из невоље избавити благо твоје
и сав труд снаге твоје?
20Не жуди за ноћи
када људе узимају из њихових кућа.36,20 Или: када народе одводе са свог места.
21Чувај се, злу се не приклањај,
јер то си и одабрао рађе него муку.
22Гле! Узвишен је Господ у сили својој!
Попут њега учитељ ко ли је?
23Ко ли му је пут његов наменио?
Каже ли му ико: ’Лоше си чинио’?
24Имај на уму да његово величаш дело
о коме певају људи.
25Сав га је људски род видео,
мотре га људи издалека.
26Јесте, узвишен је Бог, нама несазнатљив
и број година његових нам је недокучив!
27Јер он подиже капи воде
што из кише маглом росе,
28па људима обилно
из облака пљуште.
29Ко још разуме како се ваља облак
и како грми из куће његове?
30Ено, око себе он простире муњу своју
и покрива дубине мора!
31Он тиме влада народима
и даје обиље хране.
32Муњама пуни руке
па им нареди где ће да ударе.
33Грмљавина њихова га најављује,
али и стока када олуја стиже.
