Juicio y salvación
1«Me di a conocer a los que no preguntaban por mí;
dejé que me hallaran los que no me buscaban.
A una nación que no invocaba mi nombre
le dije: “¡Aquí estoy!”
2Todo el día extendí mis manos
hacia un pueblo rebelde,
que va por mal camino,
siguiendo sus propias ideas.
3Es un pueblo que en mi propia cara
constantemente me provoca;
que ofrece sacrificios en los jardines
y quema incienso en los altares;
4que se sienta entre los sepulcros
y pasa la noche en vigilias secretas;
que come carne de cerdo,
y en sus ollas cocina caldo impuro;
5que dicen: “¡Mantente alejado!
¡No te acerques a mí!
¡Soy demasiado sagrado para ti!”
Todo esto me fastidia como humo en la nariz;
¡es un fuego que arde todo el día!
6»Ante mí ha quedado escrito;
no guardaré silencio.
Les daré su merecido;
lo sufrirán en carne propia,
7tanto por vuestras iniquidades
como por las de vuestros padres
—dice el Señor—.
Por cuanto ellos quemaron incienso en las montañas
y me desafiaron en las colinas,
les haré sufrir en carne propia
las consecuencias de sus acciones pasadas».
8Así dice el Señor:
«Cuando alguien encuentra un buen racimo de uvas,
dice: “No voy a dañarlo,
porque todavía tiene jugo”.
Del mismo modo actuaré yo por amor a mis siervos:
No los destruiré a todos.
9De Jacob sacaré descendientes,
y de Judá, a los que poseerán mis montañas.
Las heredarán mis elegidos,
y allí morarán mis siervos.
10Para mi pueblo que me busca,
Sarón será redil de ovejas;
el valle de Acor, corral de vacas.
11»Pero a vosotros que abandonáis al Señor
y os olvidáis de mi monte santo,
que para los dioses de la Fortuna y del Destino
preparáis mesas y servís vino mezclado,
12os destinaré a la espada;
¡todos vosotros os inclinaréis para ser degollados!
Porque llamé y no me respondisteis,
hablé y no me escuchasteis.
Más bien, hicisteis lo malo ante mis ojos
y optasteis por lo que no me agrada».
13Por eso, así dice el Señor omnipotente:
«Mis siervos comerán,
pero vosotros pasaréis hambre;
mis siervos beberán,
pero vosotros sufriréis sed;
mis siervos se alegrarán,
pero vosotros seréis avergonzados.
14Mis siervos cantarán
con alegría de corazón,
pero vosotros clamaréis
con corazón angustiado;
¡gemiréis con espíritu quebrantado!
15Mis escogidos heredarán vuestro nombre
como una maldición.
El Señor omnipotente os dará muerte,
pero a sus siervos les dará un nombre diferente.
16Cualquiera que en el país invoque una bendición,
lo hará por el Dios de la verdad;
y cualquiera que jure en esta tierra,
lo hará por el Dios de la verdad.
Las angustias del pasado han quedado en el olvido,
las he borrado de mi vista.
Un cielo nuevo y una tierra nueva
17»Prestad atención, voy a crear
un cielo nuevo y una tierra nueva.
No volverán a mencionarse las cosas pasadas,
ni se traerán a la memoria.
18Alegraos más bien, y regocijaos por siempre,
por lo que estoy a punto de crear:
he aquí que voy a crear una Jerusalén feliz,
un pueblo lleno de alegría.
19Me regocijaré por Jerusalén
y me alegraré en mi pueblo;
no volverán a oírse en ella
voces de llanto ni gritos de clamor.
20»Nunca más habrá en ella
niños que vivan pocos días,
ni ancianos que no completen sus años.
El que muera a los cien años
será considerado joven;
pero el que no llegue65:20 el que no llegue. Alt. el pecador que llegue. a esa edad
será considerado maldito.
21Construirán casas y las habitarán;
plantarán viñas y comerán de su fruto.
22Ya no construirán casas para que otros las habiten,
ni plantarán viñas para que otros coman.
Porque los días de mi pueblo
serán como los de un árbol;
mis escogidos disfrutarán
de las obras de sus manos.
23No trabajarán en vano,
ni tendrán hijos para la desgracia;
tanto ellos como su descendencia
serán simiente bendecida por el Señor.
24Antes que me llamen,
yo les responderé;
todavía estarán hablando
cuando ya los habré escuchado.
25El lobo y el cordero pacerán juntos;
el león comerá paja como el buey,
y la serpiente se alimentará de polvo.
En todo mi monte santo
no habrá quien haga daño ni destruya»,
dice el Señor.
Против идола, а за Јерусалим
1„Потражили су ме који нису питали,
нашли су ме који нису искали.
Рекао сам: ’Ево ме! Ево ме!’
пуку који моје име призивао није.
2Руке своје пружао сам ваздан
према народу одметничком,
који путем неваљаним хода
по својим замислима;
3народу који ме у лице
изазива стално,
жртве приносе по вртовима
и каде на опекама,
4бораве по гробовима,
ноћ проводе по скривеним местима,
једу месо свињско
и дробе гадости у зделе своје;
5који говоре: ’Себе се држи!
Не приступај мени, јер сам од тебе светији.’
Ови су дим у носу мом,
ватра што поваздан гори.
6Ево, записано је преда мном,
нећу ућутати док не намирим,
а намирићу у недра њихова.
7Кривице ваше и кривице отаца ваших,
заједно су – говори Господ –
јер они каде по горама
и руже ме по узвишицама.
И некадашње дело њихово
одмерићу у недра њихова.“
8Говори Господ:
„Као кад се стиче сок у грозду,
па се каже: ’Не затири га.
У њему је благослов’,
тако ћу учинити ради својих слугу:
нећу све то затрти.
9И извешћу из Јакова потомство,
и из Јуде мојих гора поседника,
и то ће изабраници моји баштинити,
и слуге моје тамо ће се настанити.
10И Сарон ће постати за овце пландиште,
и долина Ахор65,10 Долина Ахор – Долина пропасти, позната из догађаја око Јерихона и Аја. за говеда почивалиште –
народу мојем који мене тражи.
11А ви, који сте Господа оставили,
који сте свету гору моју заборавили,
који Гаду65,11 Божанство среће. трпезу постављате,
и који наливе изливате на олтар Менију65,11 Божанство судбине. –
12за вас одредио сам мач
и да се сви савијете ради клања.
Зато што сам звао и одговорили нисте,
што сам говорио и слушали нисте.
Него сте чинили оно што ја сматрам да је зло,
изабрали сте оно што ми није угодно.“
13Зато говори Господар Господ:
„Ево, слуге моје ће јести,
а ви ћете гладовати.
Ево, слуге моје ће пити,
а ви ћете жедни бити.
Ево, слуге моје ће се радовати,
а ви ћете се стидети.
14Ево, слуге моје ће се веселити
због добра у срцу,
а ви ћете викати
због бола у срцу,
и туговаћете због сломљеног духа.
15И оставићете име своје
да њим куну моји изабраници:
и нека те усмрти Господар Господ!
А слуге ћу своје другим именом назвати.
16Широм земље ко се буде благосиљао,
нека се благосиља Богом верним.
И ко се буде заклињао широм земље,
нека се заклиње Богом верним.
Наиме, пређашње невоље ће бити заборављене,
и зато ће бити од очију мојих сакривене.
Нова небеса и нова земља
17Јер, гле, ја стварам
небеса нова и земљу нову,
и пређашње се помињати неће,
и на ум вам то падати неће.
18Стога веселите се и кличите
од колена до колена за оно што стварам.
А ево, ја стварам од Јерусалима клицање
и од народа његова весеље.
19И клицаће у Јерусалиму,
и веселиће се у мом народу;
и више у њему чути се неће
глас који оплакује и глас који вапи.
20Тамо више неће бити
одојчета краткога живота,
ни старца који не би навршио дане своје,
јер ће младић као стогодишњак умирати,
и стогодишњи грешник
проклетим ће се сматрати.
21И куће ће градити и настањивати,
и винограде садити и род њихов јести.
22Неће једни градити, а други настањивати;
неће једни садити, а други јести.
Него ће као трајање дрвета
бити трајање народа мојега,
а дела својих руку
користиће изабраници моји.
23Неће се мучити напразно,
нити ће рађати за ужас,
јер они ће бити потомство благословених од Господа
и изданци њихови с њима.
24И биће пре него што ће призвати,
а ја ћу им одговорити;
још док буду говорили,
ја ћу их услишити.
25Вук и јагње заједно ће се напасати,
и лав ће слично волу сламу јести,
а змији ће прашина бити за храну.
Они зло чинити неће, и потирати неће
нигде на светој гори мојој
– говори Господ.“
