El coro
1¿A dónde se ha ido tu amado,
tú, bella entre las bellas?
¿Hacia dónde se ha encaminado?
¡Iremos contigo a buscarlo!
La amada
2Mi amado ha bajado a su jardín,
a los lechos de bálsamo,
para retozar en los jardines
y recoger azucenas.
3Yo soy de mi amado, y mi amado es mío;
él apacienta su rebaño entre azucenas.
Quinto Canto
El amado
4Tú, amada mía, eres bella como Tirsá,
encantadora como Jerusalén,
majestuosa como las estrellas del cielo.
5Aparta de mí la mirada,
que tus ojos me tienen fascinado.
Tus cabellos son como los rebaños de cabras
que retozan en Galaad.
6Tus dientes son como rebaños de cabritas
recién salidas del baño.
Cada una de ellas tiene su pareja,
ninguna de ellas va sola.
7Tus mejillas, tras el velo,
parecen dos mitades de granadas.
8Pueden ser sesenta las reinas,
ochenta las concubinas
e innumerables las vírgenes,
9pero una sola es mi palomita preciosa,
la hija consentida de su madre,
la favorita de quien le dio la vida.
Las mujeres la ven y la bendicen;
las reinas y las concubinas la alaban.
El coro
10¿Quién es esta, admirable como la aurora?
¡Es bella como la luna,
radiante como el sol,
majestuosa como las estrellas del cielo!
El amado
11Descendí al huerto de los nogales
para admirar los nuevos brotes en el valle,
para admirar los retoños de las vides
y los granados en flor.
12Sin darme cuenta, mi pasión me puso
entre las carrozas reales de mi pueblo.6:12 entre … mi pueblo. Alt. entre los carros de Aminadab.
Los amigos
13Vuelve, Sulamita, vuelve;
vuélvete a nosotros,
¡queremos contemplarte!
El amado
¿Y por qué han de contemplar a la Sulamita,
como en las danzas de los campamentos?
Пријатељице
1Где је отишао вољени твој,
о, најлепша међу женама?
Куда се окренуо вољени твој
да га тражимо са тобом?
Она
2Вољени је мој сишао у врт свој,
на леје зачина,
да пасе по вртовима
и љиљане бере.
3Ја припадам моме вољеноме
и мени припада мој вољени
који пасе међу љиљанима.
Он
4Лепа си, вољена моја,
као Терса љупка и као Јерусалим,
страховита као војска с барјацима.
5Очи своје с мене скрени
јер ме залуђују,
а коса ти је попут стада коза
што се спушта низ Галад.
6Зуби су ти као стадо оваца
што долази са купања.
Свака од њих близанце носи
и јалове међу њима нема.
7Као кришка нара
чело је твоје иза вела твога.
8Нека је шездесет царица,
осамдесет иноча
и небројено младих жена;
9ал’ је једна голубица моја без мане.
Она је љубимица мајке своје,
миљеница оне што је роди.
Виделе су је девојке и блаженом је прозвале,
а царице и иноче су је хвалиле.
Пријатељице
10Ко је она што се јавља као зора,
лепа као пуни месец, ко сунце без мане,
страховита као војска с барјацима?
Он
11Сишао сам у орашњак,
прегледао изданке у долу,
да видим хоће ли да пропупи лоза
и нар да процвета.
12Ал’ ме душа, а да нисам знао,
посади на кола мојих великаша.
Пријатељице
13Врати се! Врати се, о, Суламко!
Врати се, врати да те погледамо!
Он
Зашто да гледате у Суламку
као у игру два табора.
