1Visión que recibió Isaías hijo de Amoz acerca de Judá y Jerusalén, durante los reinados de Uzías, Jotán, Acaz y Ezequías, reyes de Judá.
Judá, nación rebelde
2¡Oíd, cielos! ¡Escucha, tierra!
Así dice el Señor:
«Yo crie hijos hasta hacerlos hombres,
pero ellos se rebelaron contra mí.
3El buey conoce a su dueño
y el asno el pesebre de su amo;
¡pero Israel no conoce,
mi pueblo no entiende!»
4¡Ay, nación pecadora,
pueblo cargado de culpa,
generación de malhechores,
hijos corruptos!
¡Han abandonado al Señor!
¡Han despreciado al Santo de Israel!
¡Se han vuelto atrás!
5¿Para qué recibir más golpes?
¿Para qué insistir en la rebelión?
Toda su cabeza está herida,
todo su corazón está enfermo.
6Desde la planta del pie hasta la coronilla
no les queda nada sano:
todo en ellos es heridas, moretones
y llagas abiertas,
que no les han sido curadas ni vendadas,
ni aliviadas con aceite.
7Vuestro país está desolado,
vuestras ciudades son presa del fuego;
ante vuestros propios ojos
los extraños devoran vuestros campos;
vuestro país está desolado,
como si hubiera sido destruido por extranjeros.
8La bella Sión ha quedado
como cobertizo en un viñedo,
como choza en un melonar,
como ciudad sitiada.
9Si el Señor Todopoderoso
no nos hubiera dejado algunos sobrevivientes,
seríamos ya como Sodoma,
nos pareceríamos a Gomorra.
10¡Oíd la palabra del Señor,
gobernantes de Sodoma!
¡Escucha la ley de nuestro Dios,
pueblo de Gomorra!
11«¿De qué me sirven vuestros muchos sacrificios?
—dice el Señor—.
Harto estoy de holocaustos de carneros
y de la grasa de animales engordados;
la sangre de toros, corderos y cabras
no me complace.
12¿Por qué venís a presentaros ante mí?
¿Quién os mandó traer animales
para que pisotearan mis atrios?
13No me sigáis trayendo vanas ofrendas;
el incienso es para mí una abominación.
Luna nueva, día de reposo, asambleas convocadas;
¡no soporto que con vuestra adoración me ofendáis!
14Yo aborrezco vuestras lunas nuevas y festividades;
se han vuelto una carga para mí
que estoy cansado de soportar.
15Cuando levantáis vuestras manos,
yo aparto de vosotros mis ojos;
aunque multipliquéis vuestras oraciones,
no las escucharé,
pues tenéis las manos llenas de sangre.
16¡Lavaos, limpiaos!
¡Apartad de mi vista vuestras obras malvadas!
¡Dejad de hacer el mal!
17¡Aprended a hacer el bien!
¡Buscad la justicia y reprended al opresor!
¡Abogad por el huérfano y defended a la viuda!
18»Venid, pongamos las cosas en claro
—dice el Señor—.
¿Son vuestros pecados como escarlata?
¡Quedarán blancos como la nieve!
¿Son rojos como la púrpura?
¡Quedarán como la lana!
19¿Estáis dispuestos a obedecer?
¡Comeréis lo mejor de la tierra!
20¿Rehusáis y os rebeláis?
¡Seréis devorados por la espada!»
El Señor mismo lo ha dicho.
21¡Cómo se ha prostituido la ciudad fiel!
Antes estaba llena de justicia.
La rectitud moraba en ella,
pero ahora solo quedan asesinos.
22Tu plata se ha convertido en escoria;
tu buen vino, en agua.
23Tus gobernantes son rebeldes,
cómplices de ladrones;
todos aman el soborno
y van tras los regalos.
No abogan por el huérfano,
ni se ocupan de la causa de la viuda.
24Por eso afirma el Señor,
el Señor Todopoderoso, el Fuerte de Israel:
«Me desquitaré de mis adversarios,
me vengaré de mis enemigos.
25Volveré mi mano contra ti,
limpiaré tus escorias con lejía
y quitaré todas tus impurezas.
26Restauraré a tus jueces como al principio,
y a tus consejeros como al comienzo.
Entonces serás llamada “Ciudad de justicia”,
“Ciudad fiel”».
27Con justicia Sión será redimida,
y con rectitud, los que se arrepientan.
28Pero los rebeldes y pecadores a una serán quebrantados,
y perecerán los que abandonan al Señor.
29Se avergonzarán de las encinas que tanto amáis;
los jardines que elegisteis serán para ellos una afrenta.
30Seréis como una encina con hojas marchitas,
como un jardín sin agua.
31El hombre fuerte se convertirá en estopa,
y su trabajo en chispa;
arderán los dos juntos,
y no habrá quien los apague.
1Виђење Исаије сина Амоцова, што је за Јуду и Јерусалим видео у време Јудиних царева: Озије, Јотама, Ахаза и Језекије.
Неразумни и грешни народ
2Чујте, небеса! Слушај, земљо,
јер говори Господ:
„Синове сам васпитао и подигао,
а они се одметнуше од мене.
3Во познаје власника својега
и магарац јасле господара својега.
Израиљ не зна;
народ мој не разуме!“
4Јао, грешнога ли пука,
народа огрезлог у кривици,
потомака злочиначких,
синова покварењачких!
Господа су оставили;
Светитеља Израиљевог презрели,
леђа му окренули.
5Где још да ударим,
одметници тврдокорни?
Сва је глава болна
и све срце изнемогло;
6од пете до главе здравог места нема,
него су убоји и модрице и ране отворене;
очишћене нису,
у завојима нису,
уљем заблажене нису.
7Опустошена вам је земља,
огањ вам је градове попалио,
ваше њиве пред вама харају туђинци.
Пустош је као кад опустоше туђинци.
8Остављена је ћерка сионска
као сеница у винограду,
као колиба у градини за краставце,
као град под опсадом.
9Да нам Господ над војскама
није оставио остатка,
као Содома били бисмо,
слични Гомори били бисмо.
10Реч Господњу чујте,
главари содомски!
Закон Бога нашег послушајте,
народе гоморски!
11„Шта ли ће мени мноштво жртава ваших?
– говори Господ.
Сит сам овнујских свеспалница
и наслага лојних са телади гојних.
И крв од бикова и јагањаца и јараца
не мили се мени.
12Кад долазите да ми се покажете,
ко то тражи од вас
да по мојим предворјима трупкате?
13Не умножавајте безвредне приносе,
кађење на које се гадим;
младине и суботе, сазивање сазива,
не подносим зле1,13 Или: идолске, грешне. свечаности.
14Младине ваше и празници ваши,
то мрзи душа моја,
то је терет за ме,
додија ми подносити.
15Кад за молитву ширите руке своје,
ја од вас одвраћам очи своје;
и кад продужујете молитву,
ја вас не слушам.
Ваше су руке огрезле у крви.
16Оперите себе, очистите себе.
Уклоните злоћу дела ваших испред очију мојих.
Престаните зло чинити,
17учите се добро чинити: тежите праву,
ублажите угњетавање,
дајте права сиротињи,
парничите се у корист удовице.
18Затим дођите да расправљамо
– говори Господ –
буду ли греси ваши као скерлет,
постаће бели као снег;
буду ли црвени као пурпур,
постаће као вуна.
19Ако будете вољни и послушате,
добра земаљска јешћете.
20А ако одбаците и буните се,
мач ће вас прогутати
– јер уста Господња рекоше.“
Тужбалица над Јерусалимом
21Како се претвори у блудницу
верна насеобина!
Била је пуна правичности,
у њој је боравила правда,
а сада су убице.
22Твоје је сребро као згура постало.
Твоје пиће се разводнило.
23Твоји главари су се одметнули,
с крадљивцима другови су постали.
Сваки се граби за мито
и хрли за поклонима.
Право сиротињи они ускраћују;
удовичина парница до њих не досеже.
24Зато говори Господар,
Господ над војскама, Силни Израиљев:
„Ах, кад се искалим на противницима
и кад се осветим непријатељима!
25Кад руку на тебе испружим,
да лужином згуру твоју очистим,
да из тебе онечишћења уклоним.
26Па ти судије опет поставим као некад,
саветнике као од давнина,
те да те прозову
’Град праведности’,
’Верна насеобина.’“
27Правда ће откупити Сион,
и праведност покајнике његове;
28а преступници и грешници заједно ће се скршити
и они који напуштају Господа погинуће.
Против обожавања светог дрвета
29„Због племенитог дрвећа ће се стидети,
зато што их славите;
и због лугова ћете се црвенети,
зато што сте их изабрали.
30Ви ћете бити слични храсту,
с лишћем што се на њему суши.
Налик лугу у ком воде нема.
31И скривено благо ће бити као кучина,
и онај ко га начини као варница –
обоје ће заједно изгорети,
а нико неће гасити.“
