拿單斥責大衛
1耶和華派拿單先知去見大衛。拿單對大衛說：「一座城裡有兩個人，一個富有，一個貧窮。 2富人擁有許多牛羊， 3窮人除了自己買來養的一隻母羊羔以外，什麼也沒有。他悉心飼養母羊羔，讓牠跟自己的兒女一起長大，他吃什麼，羊也吃什麼，他喝什麼，羊也喝什麼，還睡在他的懷中，就像他的女兒一樣。 4一天，富人家中來了客人，他捨不得拿自己的牛羊款待客人，卻宰了窮人的羊給客人吃。」 5大衛聽後非常憤怒，對拿單說：「我憑永活的耶和華起誓，這人實在該死！ 6他真是沒有半點憐憫之心，他必須償還那窮人四倍！」
7拿單對大衛說：「那人就是你！以色列的上帝耶和華這樣說，『我膏立你做以色列的王，從掃羅手中救你， 8將你主人的家業和妻妾交給你，把以色列和猶大的國權賜給你。倘若還不夠，我會再加倍地賜給你。 9你為什麼蔑視我的命令，做出我視為可憎的事呢？你藉亞捫人的刀殺了赫人烏利亞，把他的妻子據為己有。 10因為你藐視我，把赫人烏利亞的妻子據為己有，從今以後，殺戮流血的事必永不離開你的家。』 11耶和華說，『我要在你家中降下災禍，我要當著你的面把你的妻妾交給你的近臣，他必在光天化日之下與她們行淫。 12你在暗地裡做這惡事，我要讓這樣的惡事當著以色列人的面在光天化日之下臨到你。』」 13大衛對拿單說：「我得罪了耶和華。」拿單說：「耶和華已經赦免了你的罪，使你不致死亡。 14但你做的醜事給了仇敵褻瀆耶和華的機會，所以你這個孩子必定死。」 15拿單說完，便回家去了。
耶和華擊打烏利亞的妻子給大衛生的孩子，使他患重病。 16大衛為這孩子向上帝哀求，並且禁食，他進到裡面，整夜躺在地上。 17宮裡的老臣在旁邊伺候，想要扶他起來，他卻不肯，也不肯與他們一同吃飯。 18到了第七日，孩子死了。大衛的臣僕都不敢把這消息告訴他，因為他們心裡想：「孩子還活著的時候，我們勸他，他尚且不聽，若告訴他孩子死了，他會怎樣折磨自己呢？」 19大衛看見他們交頭接耳，知道孩子死了，便問他們：「孩子死了？」他們答道：「是的，他死了。」 20大衛聽後，便從地上起來，沐浴更衣，抹上香膏，然後到耶和華的殿去敬拜。他回宮以後，吩咐人擺上食物，自己開始用膳。 21他的臣僕詫異地問他：「我們真不明白，孩子還活著的時候，你禁食、哀哭。孩子死了，你反倒起來進食。」 22大衛說：「不錯，孩子活著的時候我禁食、哀哭，因為我想也許耶和華會向我開恩，讓他活命。 23但現在他既然死了，我禁食又有什麼用呢？能讓他起死回生嗎？我必去他那裡，他卻不能返回這裡了。」
24大衛安慰妻子拔示芭，與她同房，她便生了一個兒子。大衛給孩子取名叫所羅門。耶和華喜愛這孩子， 25祂差遣拿單先知去賜給他一個名字——耶底底亞，意思是耶和華喜愛他。
大衛打敗亞捫人
26那時，約押正攻打亞捫人的都城拉巴。 27他派人去向大衛稟告說：「我攻打拉巴，已經佔領了城的水源。 28請你趕快帶領其餘的兵馬前來圍攻并佔領這城，免得我攻取這城以後，人們用我的名字為這城命名。」 29於是，大衛便召集了所有的人去攻打拉巴，攻陷了那城， 30奪取了亞捫王頭上的金冠。這金冠重達三十四公斤，上面還鑲了寶石，人們將它戴在大衛頭上。大衛從城裡得到許多戰利品， 31又把城裡的人帶出來，讓他們從事鋸木、耕田、砍樹和做磚的工作。他用同樣的方式對待亞捫其他城邑的居民。之後，大衛和全軍返回耶路撒冷。
Пророк Натан осуђује Давида
1Господ је послао пророка Натана к Давиду. Кад је дошао к њему, рекао му је: „У једном граду су живела два човека. Један је био богат, а други сиромашан. 2Богаташ је имао веома много ситне и крупне стоке. 3Сиромах није имао ништа осим једног женског јагњета које је купио. Он га је одгојио и оно је расло заједно са њим и његовом децом. Јело је од његове хране, пило из његове чаше и спавало у његовом наручју; било му је као ћерка.
4Једном је богаташу дошао путник. Њему је било жао да узме грло од своје ситне или крупне стоке да угости госта који му је дошао, па је узео сиромахово јагње и зготовио га за човека који му је дошао.“
5Давид се страховито разгневио на тог човека. „Живога ми Господа – рече он Натану – човек који је то учинио заслужује смрт! 6Има да плати четвороструко за јагње зато што је учинио овакву ствар, и није показао самилост.“
7Натан рече Давиду: „Ти си тај човек! Зато говори Господ, Бог Израиљев: ’Ја сам те помазао за цара над Израиљем, и избавио сам те из Саулове руке. 8Дао сам ти кућу твога господара и жене твога господара у твоје крило, и дао сам ти дом Израиљев и Јудин. А да ти је то било мало, ја бих ти дао и више. 9Зашто си презрео реч Господњу и учинио што је зло у његовим очима? Посекао си мачем Урију Хетита а његову жену си узео себи за жену. Убио си га мачем Амонаца. 10Због тога се мач никада неће одмаћи од твога дома, јер си ме презрео и јер си узео жену Урије Хетита да ти буде жена.’
11Говори Господ: ’Ево, подижем на тебе невољу из твог дома, па ћу на твоје очи узети твоје жене и дати их твом ближњему, који ће спавати с твојим женама усред бела дана. 12Ти си то учинио тајно, а ја ћу учинити ово пред свим Израиљем усред бела дана.’“
13Давид рече Натану: „Згрешио сам Господу.“
Натан рече Давиду: „Господ ти је опростио грех: нећеш умрети. 14Ипак, пошто си овим делом подстакао непријатеље Господње на презир, сигурно ће умрети син који ти се родио.“
15Потом се Натан вратио својој кући. А Господ удари дете које је Уријина жена родила Давиду, и оно се тешко разболи. 16Давид се молио Господу за дете; Давид је постио, па је ушао у кућу и преноћио на земљи. 17Старешине његовог дома су стајале око њега настојећи да га подигну са земље, али он није хтео, нити је хтео да једе с њима.
18Седмога дана је дете умрло. Давидове слуге су се бојале да му јаве да је дете мртво, јер су говорили: „Говорили смо му док је дете било живо, па нас није слушао; како да му кажемо да је дете умрло? Учиниће неко зло.“
19Кад је приметио да слуге шапућу, Давид је схватио да је дете умрло. Давид упита своје слуге: „Да ли је дете умрло?“
Они одговорише: „Умрло је.“
20Тада је Давид устао са земље, умио се и пресвукао у другу одећу. Затим је ушао у Дом Господњи и поклонио се. Онда је отишао у своју кућу и тражио да му изнесу храну, те је јео.
21Његове слуге му рекоше: „Зашто ово радиш? Док је дете било живо, постио си и плакао, а сад кад је дете мртво, ти устајеш и једеш.“
22Он одговори: „Док је дете још било живо, постио сам и плакао, мислећи: ’Ко зна? Можда ће се Господ смиловати, па ће дете остати у животу.’ 23Али сада кад је мртво, зашто да постим? Зар могу да га вратим? Ја ћу отићи к њему, али оно се неће вратити мени.“
24Давид је, затим, утешио своју жену Витсавеју. Он је отишао к њој и легао с њом, а она је родила сина коме је он дао име „Соломон“12,24 Соломон значи мирољубив.. Господ га је волео, 25па је то објавио преко пророка Натана, који му је, ради Господа, дао име „Једидија“12,25 Једидија значи Господњи миљеник..
Јоав заузима Раву
26Јоав је напао Раву амонску и заузео царски град. 27Затим је послао гласнике Давиду, рекавши: „Напао сам Раву и заузео градски водовод. 28Стога, скупи сад народ, опколи град и заузми га; иначе ћу ја освојити град, па ће бити назван по мени.“
29Скупивши сав народ, Давид је отишао у Раву, напао је и освојио. 30Давид је с Молохове главе скинуо круну с драгим каменом, која је била тешка таланат12,30 Око 34 kg. злата. Ставише је да краси Давидову главу.12,30 Постоје извесне недоумице о значењу јеврејске речи која је овде преведена са Молох, који је био амонско божанство. Круна која се овде спомиње, а која се налазила на глави идола, била је тешка око тридесет четири килограма. Мало је вероватно да би Давид носио тако тешку круну. Други коментатори сматрају да је круна узета с главе равског цара, што такође представља проблем. Најприхватљивије објашњење је да је драги камен с те круне Давид ставио на своју круну. Из града је однео и врло велики плен. 31Одвео је и народ који је живео у њему и поставио га да ради с тестерама, гвозденим пијуцима и гвозденим секирама, а друге је послао да раде у цигланама. Тако је урадио са свим амонским градовима. Потом се Давид са свим народом вратио у Јерусалим.
