撒母耳的出生
1有一個以法蓮人名叫以利加拿，住在以法蓮山區的拉瑪·瑣非城。他是蘇弗的玄孫、托戶的曾孫、以利戶的孫子、耶羅罕的兒子。 2他有兩個妻子，一個叫哈娜，一個叫毗尼娜。毗尼娜有兒有女，哈娜卻無兒無女。
3以利加拿每年都從家鄉到示羅去敬拜萬軍之耶和華，獻上祭物。當時以利的兩個兒子何弗尼和非尼哈在那裡做耶和華的祭司。 4每當獻完祭後，以利加拿就會把祭肉分給毗尼娜和她的兒女。 5但他會給哈娜雙份祭肉，因為他愛哈娜，雖然耶和華使她不能生育。 6毗尼娜見她不能生育，便常常羞辱她、氣她。 7每年來到耶和華的殿時，毗尼娜總是惹她傷心哭泣，以致她吃不下飯。 8她的丈夫以利加拿對她說：「哈娜，你為什麼哭？為什麼不吃飯？為什麼心裡難過？有我不是比有十個兒子更好嗎？」
9一天，他們在示羅吃完飯後，哈娜起來禱告。當時，祭司以利正坐在耶和華殿門口的座位上。 10哈娜心中愁苦，一邊禱告一邊傷心地哭泣。 11她向上帝許願說：「萬軍之耶和華啊，如果你眷顧婢女的痛苦，不忘記婢女，賜給婢女一個兒子，我必讓他終生事奉你，永不剃他的頭1·11 參見民數記6章。。」 12哈娜在耶和華面前禱告，以利注視著她的嘴唇。 13哈娜在心中默禱，只動嘴唇，不出聲音，以利以為她喝醉了， 14便對她說：「你要醉到什麼時候呢？醒醒酒吧！」 15哈娜答道：「我主啊，我沒有喝醉，我淡酒和烈酒都沒有喝。我是心裡非常愁苦，在耶和華面前傾訴心事。 16請不要以為我是墮落的女人，我心中非常悲傷痛苦，所以一直在禱告。」 17以利說：「你安心地回去吧，願以色列的上帝答應你的祈求。」 18哈娜說：「謝謝你恩待婢女。」於是，她就去吃飯，不再愁容滿面了。
19第二天，以利加拿一家清早起來敬拜耶和華，然後回到自己的家鄉拉瑪。以利加拿與哈娜同房，耶和華顧念哈娜， 20使她懷孕。她後來生了一個兒子，給孩子取名叫撒母耳，因為她說：「他是我向耶和華求來的。」
21第二年，以利加拿帶全家人前往示羅，向耶和華獻年祭並還所許的願。 22哈娜沒有跟他們同去，她告訴丈夫說：「孩子斷奶以後，我會把他帶去獻給耶和華，讓他永遠住在那裡。」 23以利加拿說：「就依你的意思吧。願耶和華成就祂的應許。」於是，她就留在家中哺養孩子，直到孩子斷奶。 24孩子斷奶以後，她就把他帶到示羅耶和華的殿，並帶去三頭公牛、十公斤麵粉和一袋酒。 25他們宰了一頭公牛後，就把孩子帶到以利面前。 26哈娜說：「我主啊，我敢在你面前起誓，我就是那一次站在你這裡向耶和華祈求的婦人。 27我求耶和華賜給我一個孩子，祂應允了我的祈求。 28現在，我將他獻給耶和華，讓他終身事奉耶和華。」
他便在那裡敬拜耶和華。
Рођење Самуилово
1Био један човек из Раматајима софимског, из Јефремове горе. Он се звао Елкана, а био је син Јероама, сина Елијуја, сина Тохуа, сина Суфова, Јефремовац 2Имао је две жене. Једна се звала Ана, а друга Фенина. Фенина је имала деце, а Ана није имала деце.
3Тај човек је сваке године одлазио из свог града у Силом да се тамо поклони, и принесе жртву Господу над војскама. Два Илијева сина, Офније и Финес, били су тамо свештеници Господњи.
4На дан када је Елкана приносио жртву, својој жени, Фенини, и свим њеним синовима и ћеркама дао је по један жртвени део. 5Међутим, Ани је дао два жртвена дела, зато што ју је волео, иако јој је Господ затворио материцу. 6А њена супарница јој је загорчавала живот, понижавајући је што јој је Господ затворио материцу. 7То се дешавало из године у годину. Кад год би Ана одлазила у Дом Господњи, Фенина би је понижавала. Зато је Ана плакала и није јела. 8Њен муж јој је говорио: „Ана, зашто плачеш? Зашто не једеш? Зашто ти је срце тужно? Нисам ли ти ја важнији од десет синова?“
9Кад су завршили са јелом и пићем у Силому, Ана је устала. А Илије, свештеник, седео је на столици код довратка Дома Господњег. 10Огорчене душе Ана се помолила Господу горко плачући. 11Тада се заветовала рекавши: „Господе над војскама! Ако заиста погледаш на муку своје слушкиње и сетиш ме се, и не заборавиш своју слушкињу, него даш својој слушкињи мушко чедо, ја ћу га дати Господу за све дане његовог живота, те бритва неће прећи преко његове главе.“
12Док се она тако дуго молила пред Господом, Илије је мотрио на њена уста. 13Ана се молила у себи, само су јој се усне мицале. Глас јој се није чуо, па је Илије мислио да је пијана. 14Илије јој рече: „Колико ћеш још бити пијана? Окани се вина!“
15Ана му одговори: „Не, мој господару. Ја сам жена ојађене душе. Нисам пила ни вина ни жестока пића, већ изливам своју душу пред Господом. 16Не сматрај своју слушкињу неваљалом женом, јер сам све до сад говорила од велике тегобе и јада.“
17Илије одврати: „Иди у миру. Нека ти Бог Израиљев да оно што си тражила од њега.“
18А она рече: „Само да твоја службеница стекне твоју наклоност.“ Тада је жена отишла својим путем, па је јела, а лице јој више није било тужно.
19Ујутро су устали и поклонили се Господу, па су се вратили. Кад су дошли кући у Раму, Елкана леже са својом женом Аном, и Господ је се сети. 20Након извесног времена Ана затрудни и роди сина. Дала му је име „Самуило“, јер је рекла: „Измолила сам га од Господа.“
Ана посвећује Самуила
21Кад је тај човек, Елкана, са свим његовим домом ишао горе да принесе Господу годишњу жртву и испуни свој завет, 22Ана није ишла, јер је рекла своме мужу: „Кад одојим дечака, одвешћу га да се појави пред Господом, па ће тамо остати заувек.“
23Елкана рече својој жени: „Учини што ти се чини добрим. Остани док га не одојиш. Само нека Господ испуни своју реч.“ Тако је жена остала кући и дојила свог сина, док га није одојила. 24Чим га је одојила, повела га је са собом узевши трогодишњег јунца, ефу1,24 Око 16 kg. брашна, и мешину вина и довела га у Дом Господњи у Силому. А дечак је још био мали.
25Кад су заклали јунца, одвели су дечака Илију. 26Тада је Ана рекла: „Опрости, господару! Живота ми твога, господару, ја сам она жена која је стајала ту до тебе и молила се Господу. 27За овог дечака сам се молила, и Господ ми је дао оно што сам тражила од њега. 28Зато га ја дајем натраг Господу, да припада Господу док је жив.“ Тада се поклонише Господу.
