大衛再次放過掃羅
1西弗人到基比亞見掃羅，說：「大衛正躲在曠野附近的哈基拉山中。」 2掃羅就帶領三千以色列精兵到西弗的曠野去追捕大衛。 3他們在曠野附近路邊的哈基拉山上紮營。大衛在曠野聽說掃羅追來了， 4就派人去打探消息，得知掃羅的追兵果然已到。 5大衛來到掃羅的營地，看見了他和他的元帥——尼珥的兒子押尼珥睡覺的地方，他睡在軍營中間，其他人圍繞著他紮營。 6大衛問赫人亞希米勒和洗魯雅的兒子約押的兄弟亞比篩：「誰願意跟我到掃羅的營裡？」亞比篩答道：「我願意。」 7大衛和亞比篩就趁夜間走進掃羅的軍營，發現掃羅正在熟睡，他的矛插在地上，靠近他的頭，押尼珥和其他人睡在他周圍。 8亞比篩對大衛說：「現在上帝把你的敵人交在你手中了，讓我一矛把他釘在地上，決不用刺第二下。」 9大衛卻說：「不要殺他，誰殺害耶和華所膏立的王，都難逃罪責。 10我憑永活的耶和華起誓，耶和華必親手擊殺他。他要麼壽終而死，要麼命喪沙場。 11我在耶和華面前絕不敢出手傷害祂所膏立的王。我們拿走他旁邊的矛和水瓶吧。」 12大衛拿上掃羅的矛和水瓶同亞比篩離開了，沒有人看見，沒有人知道，他們都在沉睡，沒有人醒來，因為耶和華使他們都熟睡了。
13大衛爬上營地對面的山坡，遠遠地站在山頂上，與他們相距很遠。 14他呼喊掃羅的士兵和尼珥的兒子押尼珥：「押尼珥，你回答我！」押尼珥問道：「你是誰，竟敢在王面前喊叫？」 15大衛說：「你不是勇士嗎？在以色列有誰比得上你呢？有人來刺殺你的王，你的主，你為何沒有保護他呢？ 16你失職了。我憑永活的耶和華起誓，你們都該死。因為你們沒有保護你們的主——耶和華所膏立的王。你看看王身邊的矛和水瓶在哪裡？」
17掃羅聽出是大衛的聲音，就說：「我兒大衛！是你嗎？」大衛答道：「我主我王啊，是我。 18我主為什麼又要追殺僕人呢？我做錯了什麼，犯了什麼罪？ 19我主我王，請聽僕人說，如果是耶和華使你與我作對，願祂悅納我獻上的祭物；如果這是出於人的主意，願他們在耶和華面前受咒詛。因為他們趕我離開耶和華所賜的產業，叫我去服侍外族人的神明。 20求你不要讓我死在遠離耶和華的異鄉！以色列王為何要像在山上獵殺鷓鴣一樣追捕一隻跳蚤呢？」
21掃羅說：「我犯罪了。我兒大衛，你回來吧，我不會再傷害你，因為你今日保存了我的性命。我真是糊塗，犯了大錯。」 22大衛答道：「王的矛在這裡，請派一個人來拿回去吧。 23耶和華賜福給公義、信實的人。今天耶和華把你交在我手中，但我不願下手傷害耶和華所膏立的王。 24我今天保存了你的性命，願耶和華也保存我的性命，救我脫離一切患難。」 25掃羅對大衛說：「我兒大衛，願你蒙福。你一定能建功立業，戰勝仇敵。」於是，大衛起身離開，掃羅也回家去了。
Давид по други пут штеди живот Саулу
1Дођу Зифејци к Саулу у Гавају и кажу му: „Не крије ли се Давид на брду Ехели, насупрот Јесимона?“
2Саул устане и оде у пустињу Зиф с три хиљада бираних Израиљаца да тражи Давида у пустињи Зиф. 3Саул се утаборио крај пута на брду Ехели, што је насупрот Јесимона. Давид, који је боравио у пустињи, видео је да је Саул дошао у пустињу за њим. 4Давид је послао извидницу, те је дознао да је Саул заиста дошао.
5Тада је Давид устао и дошао на место где се Саул утаборио. Давид је видео место где су легли Саул и Авенир, син Неров, заповедник Саулове војске. Саул је спавао у табору, а људи су се утаборили око њега.
6Давид упита Ахимелека Хетита и Ависаја, сина Серујина, Јоавовог брата: „Ко ће сићи са мном у табор к Саулу?“
Ависај одговори: „Ја ћу поћи с тобом.“
7Давид с Ависајем дође к људима по ноћи. Саул је лежао спавајући у табору. Код узглавља му је било забодено копље. Авенир и људи су спавали око њега.
8Ависај рече Давиду: „Данас ти је Бог изручио у руке твога непријатеља. Зато ми сад дозволи да га прободем копљем за земљу једним ударцем, двапут нећу морати.“
9Давид рече Ависају: „Немој га убити, јер ко ће дићи руку на помазаника Господњег и остати некажњен?“ 10Давид настави: „Живога ми Господа! Господ ће га ударити, било да му дође време да умре, било да оде у рат и погине. 11Сачувај Господе да дигнем руку на помазаника Господњег. Него узми сад ово копље и крчаг за воду што су код његовог узглавља, па да идемо.“
12Давид узме копље и крчаг за воду код Сауловог узглавља и они оду. Нико ништа није ни видео ни знао, нити се ико пробудио; сви су спавали, јер је Господ учинио да утону у дубок сан.
13Затим је Давид прешао на другу страну и стао на врх једног брда, тако да је било велико растојање између њих. 14Онда је довикнуо народу и Авениру, сину Неровом, и рекао: „Авенире, хоћеш ли се одазвати?!“
Авенир се одазва: „Ко си ти што дозиваш цара?“
15Давид рече Авениру: „Ниси ли ти јунак? Ко ти је раван у Израиљу? Зашто онда ниси чувао свога господара, цара, јер је један од мојих људи дошао да убије цара, твога господара? 16Није добро то што си учинио. Живога ми Господа, заслужили сте смрт, јер нисте чували свога господара, помазаника Господњег. Погледајте сада царево копље и крчаг за воду који су му били код узглавља!“
17Саул је препознао Давидов глас, па је рекао: „Јеси ли то ти, сине мој Давиде?“
Давид одговори: „Мој је глас, господару мој, царе.“ 18Давид упита: „Зашто мој господар прогони свога слугу? Шта сам урадио? Какво сам зло скривио? 19Стога нека господар мој, цар, саслуша речи свога слуге. Ако те је Господ подигао против мене, нека се умилостиви приносом. Али ако то чине људи, нека буду проклети пред Господом. Јер су ме изгнали данас да немам свог дела у баштини Господњој. То је као да су ми рекли: ’Иди и служи другим боговима.’ 20Зато нека се не пролива моја крв пред Господом, јер је цар Израиљев изашао да тражи обичну буву, као да гони јаребицу у планини.“
21Саул одговори: „Згрешио сам. Врати се, сине Давиде, јер ти више нећу чинити зло, пошто је данас мој живот био драгоцен у твојим очима. Ето, поступио сам неразумно и учинио велику грешку.“
22Давид одговори: „Ево царевог копља. Нека дође један од момака да га узме. 23А Господ нека плати сваком човеку по својој правди и верности! Јер Господ те је данас предао у моје руке, али ја нисам хтео да подигнем руку на помазаника Господњег. 24И, ето, као што је овога дана твој живот био вредан у мојим очима, тако нека мој живот буде вредан у Господњим очима. Он нека ме избави из сваке невоље!“
25Тада Саул рече Давиду: „Благословен да си, сине мој Давиде! Заиста ћеш бити успешан и изаћи као победник.“
Давид оде својим путем а Саул се врати у своје место.
