大衛投奔非利士人
1大衛心裡想：「終有一天，我會死在掃羅手裡，我最好逃到非利士人那裡。這樣，掃羅就不會在以色列到處追捕我了，我便可以逃離他的手。」 2於是，大衛率領他的六百個隨從去投靠瑪俄的兒子迦特王亞吉。 3他部下的家眷和他的兩位妻子——耶斯列人亞希暖和拿八的遺孀迦密人亞比該也跟他一同住在迦特王亞吉那裡。 4掃羅聽到這個消息，就不再追捕他了。 5大衛對亞吉說：「如果你開恩，就讓我到郊野的一個城邑去住吧，何必讓僕人與王一同住在都城呢？」 6亞吉當天把洗革拉賜給他，因此那地方至今仍屬猶大王。 7大衛在非利士人的地方共住了一年零四個月。 8他率領部下襲擊基述人、基色人和亞瑪力人，這些人自古以來就住在遠至書珥和埃及一帶的地方。 9大衛攻打那一帶，殺死所有的人，搶走牛、羊、驢、駱駝和衣物，回去見亞吉。 10亞吉問：「你們今天攻打了哪裡？」大衛會說：「攻打了猶大南部」，或說：「攻打了耶拉篾南部」，或說：「攻打了基尼南部。」 11大衛把那地方的人都殺掉，一個也不帶到迦特，因為他害怕他們會洩露真相。大衛在非利士人那裡居住的時候，常常這樣做。 12亞吉相信了大衛的話，心裡想：「以色列人恨透了大衛，他必永遠留在迦特做我的僕人。」
Давид међу Филистејцима
1Давид рече у себи: „Једног дана ћу ипак погинути од Саулове руке. Боље је за мене да побегнем у земљу Филистејаца. Тада ће Саул престати да ме тражи по израиљским крајевима, па ћу умаћи његовој руци.“
2Давид се дигне и оде са шест стотина људи, који су били с њим, Ахису, сину Маоховом, цару Гата. 3Давид је боравио код Ахиса у Гату, он и његови људи, сваки са својом породицом. Давид је са собом имао своје две жене, Ахиноаму из Језраела и Авигеју из Кармила, Навалову удовицу. 4Саул је сазнао да је Давид побегао у Гат и више га није тражио.
5Давид рече Ахису: „Ако сам стекао твоју наклоност, нека ми се да место у једном од градова у земљи да се настаним. Зашто да твој слуга борави с тобом у царском граду?“
6Тог дана му је Ахис дао Сиклаг. Зато Сиклаг припада Јудиним царевима све до данас. 7Давид је у земљи Филистејаца живео годину и четири месеца.
8Давид је излазио са својим људима и пљачкао Гесурце, Герзејце и Амаличане, који су одвајкада били становници земље која се простире од Сура до Египта. 9Давид је пустошио ту земљу не остављајући у животу ни мушко ни женско. Односио је само ситну и крупну стоку, магарце, камиле и одећу, и враћао се к Ахису.
10Кад би Ахис упитао: „Где сте пљачкали данас?“, Давид би одговарао: „У Негеву Јуде“, или: „У Негеву Јерамеила“, или: „У Негеву Кенејаца.“ 11Давид није остављао у животу ни мушко ни женско да би их довео у Гат, јер је мислио: „Могли би да нас одају и кажу: ’Овако је Давид радио.’“ Давид је имао такав обичај све време док је живео у филистејској земљи. 12Ахис је имао поверења у Давида говорећи: „Он је заиста постао мрзак своме народу, Израиљу! Зато ће ми бити слуга довека.“
