所羅門求智慧
1所羅門娶了埃及法老的女兒，與法老結盟。他在自己的王宮、耶和華的殿和耶路撒冷的城牆完工之前，讓她一直住在大衛城。 2那時候，用來尊崇耶和華之名的殿還沒有建成，以色列人仍然在邱壇獻祭。 3所羅門愛耶和華，遵行他父親大衛的律例，只是仍然在邱壇獻祭燒香。
4有一次，所羅門王上基遍獻了一千頭祭牲作燔祭，因為那裡有最重要的邱壇。 5在基遍，耶和華晚上在夢中向所羅門顯現，對他說：「你想要什麼，只管向我求。」
6所羅門說：「你的僕人——我父大衛本著誠實、公義、正直的心在你面前行事，你就向他大施恩慈，並且一如既往地以厚恩待他，讓他兒子今天繼承他的王位。 7我的上帝耶和華啊，你讓僕人繼承我父親大衛的王位，但僕人還年幼無知，不懂得如何治理國家。 8僕人住在你所揀選的子民中，這些子民多得不可勝數。 9求你賜我智慧治理你的子民，並能辨別是非；不然，我又怎能治理你這眾多的子民呢？」 10主喜悅所羅門的祈求， 11對他說：「既然你不為自己求壽、求財富，也不求滅絕仇敵，只求有智慧治理我的子民， 12我必應允你，賜給你空前絕後的智慧和悟性。 13你沒有求富貴和尊榮，但我會一併賜給你，使你有生之年在列王中無人能比。 14你若像你父親大衛一樣遵行我的道，遵守我的律例和誡命，我必使你長壽。」
15所羅門醒來，發現是在做夢。他回到耶路撒冷，站在耶和華的約櫃前獻上燔祭和平安祭，又宴請群臣。
智斷死嬰案
16一天，兩個妓女到王面前告狀。 17其中一個說：「我主啊，我跟這女人同住，我生了一個男孩，當時她也在場。 18我生產後三天，她也生了一個男孩。我們住在一起，除了我們二人，屋裡沒有別人。 19一天晚上，她不小心壓死了自己的孩子。 20她半夜起來，趁我熟睡的時候抱走了我身邊的孩子，放在她懷中，把她的死孩子放在我懷中。 21天快亮的時候，我起來給孩子餵奶，發現孩子死了。天亮後，我仔細察看孩子，發現孩子不是我生的。」 22另一個女人說：「不對！活孩子是我的，死孩子是你的。」第一個女人說：「不對！死孩子是你的，活孩子是我的。」兩個女人在王面前爭吵起來。 23王見她們二人都說活孩子是自己的，死孩子是對方的， 24就命人拿刀來。侍從把刀拿來後， 25王下令將那活孩子劈成兩半，讓她們各得一半。 26活孩子的母親心疼自己的孩子，就說：「我主啊，把孩子給她吧，千萬不要殺他！」但另一個女人卻說：「孩子不歸我，也不歸你，把他劈開吧！」
27王說：「不可殺這孩子，把他交給剛才為孩子求情的女人吧！她是孩子的母親。」 28以色列人聽見王這樣斷案，都敬畏他，因為他們知道他有上帝所賜的智慧，可以秉公執法。
Соломон се моли за мудрост
1Соломон се спријатељио с фараоном, царем Египта, оженивши се његовом ћерком. Довео ју је у Давидов град и тамо је остала док није довршио градњу свога двора, Дома Господњег, и зида око Јерусалима. 2Народ је, међутим, приносио жртве на узвишицама, јер у то време још није био саграђен Дом Господњем имену. 3Соломон је волео Господа, следећи упутства свога оца Давида, само што је приносио жртве и кад на узвишицама.
4Цар оде у Гаваон да тамо принесе жртве, јер је тамо била главна узвишица. Соломон је принео хиљаду свеспалница на том жртвенику. 5Господ се у Гаваону указао Соломону ноћу у сну. Бог рече: „Тражи шта желиш и ја ћу ти дати.“
6Соломон рече: „Ти си исказао велику милост своме слузи, моме оцу Давиду, који је ходио пред тобом у верности, праведности и поштењу срца. Ти си му сачувао ову велику милост и дао му сина да седне на његов престо, како је то данас.
7А сад, Господе, Боже мој, ти си поставио свога слугу за цара уместо мога оца Давида. Али ја сам још веома млад и не знам владати. 8Слуга је твој усред твог народа, који си изабрао, великог народа који је толико бројан да се не да избројити. 9Дај своме слузи послушно срце да може судити твоме народу, и да може просудити шта је добро а шта зло; јер ко може судити твоме народу који је тако велики?“
10Господу је било мило што је Соломон то тражио. 11Бог му на то рече: „Пошто си тражио ово, а ниси тражио за себе ни дуг живот, ни богатство, ни живот својих непријатеља, него си тражио разум да просудиш шта је право, 12ево, учинићу по твојој речи. Дајем ти мудро срце и разум; таквог као што си ти није било пре тебе, а ни после тебе се неће појавити неко као што си ти. 13Дајем ти и оно што ниси тражио: богатство и славу, тако да се нико од царева неће моћи мерити с тобом за свег твога века. 14Ако будеш следио моје путеве и држао моје уредбе и заповеди као што је следио твој отац Давид, тада ћу продужити и твој живот.“
15Соломон се пробудио, али био је то сан. Кад се вратио у Јерусалим, стао је пред Ковчег савеза Господњег и принео жртве свеспалнице и жртве мира. Затим је приредио гозбу за све своје слуге.
Соломонова мудра одлука
16Потом су к цару дошле две жене, блуднице, и стале пред њега. 17Једна од жена рече: „Молим те, мој господару. Ја и ова жена смо живеле у истој кући. Ја сам родила дете док је она била у кући. 18Три дана након мог порода, родила је и ова жена. Биле смо саме; с нама није било никога у кући, само смо нас две жене биле у кући.
19Али током ноћи умре син ове жене, јер је легла на њега. 20Устане она усред ноћи и узме мог сина који је био уз мене; а твоја је слушкиња спавала. Она га је узела у своје наручје, а свог мртвог сина је положила у моје наручје. 21Пробудим се ујутро да подојим свог сина, а он мртав. Пошто је било јутро, ја га пажљиво погледам; видим, није то мој син кога сам родила.“
22Али друга жена рече: „Не, мој син је жив, а твој син је мртав.“
На то прва рече: „Не, него је твој син мртав, а мој син је жив.“ Тако су говориле пред царом.
23Тада цар рече: „Једна каже: ’Мој син је онај живи, а твој син је мртав’, а друга каже: ’Не, него је твој син мртав, а мој је онај живи.’“
24Цар нареди: „Донесите ми мач.“ Они донесоше мач пред цара. 25Цар рече: „Пресеците живо дете на два дела, па дајте једну половину једној, а другу половину другој.“
26Међутим, жена чији је син био жив, испуњена сажаљењем према своме сину, рече: „Молим те, мој господару, дај јој живо дете, само га немој убити!“
А она друга рече: „Неће бити ни моје ни твоје; пресеци га!“
27Тада цар рече: „Дајте живо дете првој жени; не убијајте га. Она је његова мајка.“
28Кад је сав Израиљ чуо за пресуду коју је изрекао цар, имали су страхопоштовање за њега, јер су видели да је у њему Божија мудрост да дели правду.
