大衛對所羅門的叮囑
1大衛臨終時，叮囑他兒子所羅門說： 2「我要走世人都必走的那條路了。你要剛強，做大丈夫。 3你要遵從你的上帝耶和華的話，遵行祂的道，照摩西的律法遵守上帝的律例、誡命、典章和法度。這樣，你無論做什麼、去哪裡都必亨通， 4耶和華必履行給我的應許，祂對我說，『如果你的子孫謹慎自守，忠心地事奉我，你的王朝必世代相傳。』
5「你知道洗魯雅的兒子約押怎樣對我，他殺了以色列的兩名元帥——尼珥的兒子押尼珥和益帖的兒子亞瑪撒。他在太平的時候把他們當作戰場的敵手殺害，腰帶和鞋子上沾滿了他們的血。 6你要用智慧處置他，不可讓他安享天年。
7「你要恩待基列人巴西萊的眾子，讓他們成為你的座上賓，因為我逃避你哥哥押沙龍的時候，他們曾接待我。
8「別放過巴戶琳的便雅憫人基拉的兒子示每。我逃亡到瑪哈念的時候，他曾用惡毒的話咒罵我。後來他到約旦河迎接我的時候，我曾憑耶和華起誓不殺他。 9但你不要放過他。你是個聰明人，應該知道怎樣處置他。你要讓他白頭落地，不得善終。」
10大衛與祖先同眠後，葬在大衛城。 11他做以色列王四十年，在希伯崙做王七年，在耶路撒冷做王三十三年。 12所羅門繼承大衛的王位，國勢強盛。
所羅門鞏固王位
13一天，哈姬的兒子亞多尼雅來見所羅門的母親拔示芭，拔示芭問他：「你是為平安而來嗎？」亞多尼雅說：「是為平安而來。」 14又說：「我有事稟告。」拔示芭說：「你說吧。」 15亞多尼雅說：「你知道，王位本該是我的，整個以色列原指望我做王。不料，王位歸了我兄弟，因為這是上帝的旨意。 16現在我有一個請求，請你不要推辭。」拔示芭說：「你說吧。」 17他說：「請你求所羅門王將那書念女子雅比莎賜我為妻，他不會拒絕你。」 18拔示芭說：「好吧，我會為你向王請求。」
19拔示芭就為亞多尼雅的事去見所羅門王，王離座迎接，向她下拜，然後坐回位上，命人在自己右邊為她擺設座位。 20拔示芭說：「我有一件小事求你，請你不要推辭。」王說：「母親請說，我必不推辭。」 21拔示芭說：「請將書念女子雅比莎賜給你哥哥亞多尼雅為妻。」
22所羅門王回答說：「為何只為亞多尼雅求書念女子雅比莎呢？你也為他求整個國家吧！他是我哥哥，又有亞比亞他祭司和洗魯雅的兒子約押支持。」 23所羅門王就憑耶和華起誓說：「亞多尼雅若不為他這樣的要求付出性命，願上帝重重地懲罰我。 24耶和華讓我穩穩地坐在父親大衛的寶座上，照祂的應許為我建立了王朝，我憑永活的耶和華起誓，亞多尼雅今天必被處死。」 25於是，所羅門王命令耶何耶大的兒子比拿雅殺死亞多尼雅。
26王對亞比亞他祭司說：「你回亞拿突的老家去吧。你本是該死的，但我念你在我父大衛面前抬過主耶和華的約櫃，曾經與我父親患難與共，才饒你一命。」 27所羅門就罷免了亞比亞他的職位，不許他再做耶和華的祭司。這事應驗了耶和華在示羅所說的有關以利家的預言。
28約押雖然沒有支持押沙龍，但卻支持了亞多尼雅。他聽見風聲，就逃進聖幕，抓住祭壇的角。 29有人把這消息告訴所羅門王，說約押已經逃進聖幕，躲在祭壇旁邊。所羅門就派耶何耶大的兒子比拿雅去殺他。 30比拿雅來到耶和華的聖幕，對約押說：「王吩咐你出來！」約押卻回答說：「不，我要死在這裡。」比拿雅回去稟告王。
31王說：「你就照他的話成全他吧，你要埋葬他，把他濫殺無辜的罪從我和我父親家清除。 32耶和華要讓他血債血還。因為他背著我父親殺了兩名比他良善正直的人，即尼珥的兒子以色列元帥押尼珥和益帖的兒子猶大元帥亞瑪撒。 33所以，殺這二人的血債必永遠歸到約押和他後代身上。願耶和華的平安永遠伴隨大衛和他的後代、他的家、他的國。」 34耶何耶大的兒子比拿雅就去把約押殺死，葬在曠野約押自己的墓地。 35王委派耶何耶大的兒子比拿雅替代約押為元帥，命撒督祭司代替亞比亞他。
36王又派人將示每召來，對他說：「你要在耶路撒冷建屋居住，不得出城去其他地方。 37你哪天越過汲淪溪，哪天必死無疑，你的死是咎由自取。」 38示每說：「好，僕人必照我主我王說的做。」示每就一直住在耶路撒冷。 39過了三年，示每的兩個僕人逃到迦特王瑪迦的兒子亞吉那裡。示每知道後， 40就備上驢到迦特的亞吉那裡找他的僕人，並把他們帶了回來。
41所羅門聽說示每從耶路撒冷前往迦特，已經返回， 42就派人召來示每，問道：「我不是叫你憑耶和華起誓不離開耶路撒冷嗎？我警告過你，你哪天離開這裡，哪天必死無疑。當時你也同意。 43現在你為何不守你向耶和華起的誓，不遵行我的命令？」 44王又說：「你以前如何惡待我父大衛，你自己心裡明白，現在耶和華要追究你的罪行了。 45但所羅門王必蒙祝福，大衛的王位在耶和華面前必永遠穩固。」
46於是，王命令耶何耶大的兒子比拿雅殺死示每。這樣所羅門的江山得以穩固。
Давид саветује Соломона
1Кад се приближио час Давидове смрти, заповедио је своме сину Соломону:
2„Ја одлазим на пут којим сва земља иде. Стога буди јак и држи се мушки. 3Пази на сва упутства Господа, Бога свога, следећи његове путеве и држећи његове прописе, његове заповеди, његове правила и његова сведочанства, како је записано у Закону Мојсијевом, да би био успешан у свему што предузимаш, куда год се окренеш. 4Тада ће Господ испунити обећање које ми је дао, рекавши: ’Ако твоји синови буду пазили како живе, и буду ходили преда мном у верности свим својим срцем и свом својом душом, никада ти неће понестати наследника на Израиљевом престолу.’
5Такође знаш шта ми је учинио Јоав, син Серујин, и шта је учинио с двојицом израиљских војних заповедника, Авениром, сином Неровим, и Амасом, сином Јетеровим. Он их је убио проливши крв у миру као у рату, окаљавши опасач око својих бокова и сандале на својим ногама крвљу проливеном у рату. 6Поступи како ти мудрост налаже, али не дозволи да му седа глава с миром сиђе у Свет мртвих2,6 У изворном тексту Шеол, или подземље, где пребивају душе умрлих..
7А синовима Варзелаја Галађана искажи благонаклоност, јер су били уз мене кад сам бежао пред твојим братом Авесаломом. Зато нека једу за твојим столом.
8Код тебе је и Семај, син Гирин, Венијаминовац из Ваурима. Он ме је љуто проклињао оног дана кад сам ишао за Маханајим. Ипак, дошао је да ме дочека на Јордану. Тада сам му се заклео Господом: ’Нећу те погубити мачем.’ 9Зато му не опраштај кривицу, јер ти си мудар човек, и знаш како да поступиш с њим, да пошаљеш његову седу главу с крвљу у Свет мртвих.“
10Затим се Давид упокојио са својим прецима; сахранили су га у Давидовом граду. 11Давид је владао над Израиљем четрдесет година. У Хеврону је владао седам година, а у Јерусалиму је владао тридесет три године.
Соломон учвршћује своју власт
12Соломон је сео на Давидов престо, и његово царство се веома учврстило.
13А Адонија, син Агитин, дође Витсавеји, мајци Соломоновој. Она упита: „Долазиш ли с миром?“
Он рече: „С миром.“
14Он рече: „Имам нешто да ти кажем.“ Она рече: „Кажи.“
15Он рече: „Ти знаш да је царство било моје, и да је сав Израиљ очекивао да будем цар. Али испало је другачије, па је припало моме брату, јер га је добио од Господа. 16А сад имам нешто што бих те замолио. Немој ме одбити.“
Она рече: „Говори.“
17„Питај, молим те, цара Соломона – он те неће одбити – да ми да Ависагу Сунамку за жену.“
18„У реду – рече Витсавеја – разговараћу с царем о теби.“
19Витсавеја дође цару Соломону да с њим разговара о Адонији. Цар је устао да је поздрави; поклонио јој се, па је сео на престо. Тада су поставили столицу за цареву мајку, те је она села њему с десне стране.
20Она рече: „Тражила бих од тебе једну малу ствар, немој ме одбити.“
Цар јој рече: „Тражи, мајко, јер те нећу одбити.“
21Она рече: „Нека се да Ависага Сунамка твоме брату Адонији за жену.“
22Цар Соломон одговори својој мајци: „Зашто тражиш Ависагу Сунамку за Адонију? Што не тражиш и царство за њега, пошто је он мој старији брат?! А још су и свештеник Авијатар и Јоав, син Серујин, уз њега.“
23Тада се цар Соломон закле: „Нека ми Господ тако учини, и још више, ако Адонија не плати главом за ове речи! 24Стога, живога ми Господа, који ме је поставио на престо Давида, оца мога, и подигао ми дом, како је обећао, данас ће Адонија бити погубљен!“ 25Тада цар Соломон посла Венају, сина Јодајевог, који удари Адонију, те он умре.
26Затим је цар рекао свештенику Авијатару: „Иди у Анатот на свој посед. Заслужио си да умреш, али те нећу погубити данас, јер си носио Ковчег Господа Бога пред мојим оцем, и јер си поднео све невоље које је мој отац поднео.“ 27Тако је Соломон искључио Авијатара из свештенства Господњег, да се испуни реч Господња изречена у Силому за дом Илијев.
28Кад је ова вест дошла до Јоава, побегао је у Шатор Господњи, и ухватио се за рогове жртвеника, пошто се Јоав приклонио Адонији, иако се није приклонио Авесалому. 29Тада су јавили цару Соломону: „Јоав је побегао у Шатор Господњи и ено га код жртвеника.“ Цар посла Венају, сина Јодајевог и рече му: „Иди и убиј га.“
30Венаја уђе у Шатор Господњи и рече Јоаву: „Цар заповеда да изађеш.“
Али он одговори: „Нећу, нека умрем овде!“
Венаја се врати цару с одговором: „Јоав је рекао тако и тако; то је одговор који ми је дао.“
31Цар му рече: „Уради како је рекао. Убиј га, па га сахрани. Тако ће се с мене и с дома мога оца уклонити кривица за невину крв коју је Јоав пролио. 32Тако ће Господ вратити његово крваво дело на његову главу, јер је убио два праведна човека и то боља од њега; он је, без знања мога оца Давида, убио мачем Авенира, сина Неровог, војводу Израиљевог, и Амасу, сина Јетеровог, војводу Јудиног. 33Нека кривица за њихову крв падне на главу Јоаву и његовом семену заувек. А Давиду и његовом семену, његовом дому и његовом престолу, нека довека буде мир од Господа.“
34Венаја, син Јодајев, оде и удари Јоава, те он умре. Сахранили су га код његове куће у пустињи. 35Цар Соломон је уместо њега поставио Јодајевог сина Венају над војском, а свештеника Садока је цар поставио уместо Авијатара.
36Потом цар посла по Семаја и рече му: „Сагради себи кућу у Јерусалиму и остани тамо; никуд не излази оданде. 37Оног дана кад изађеш и пређеш преко потока Кидрона, знај да ћеш свакако умрети, па ће твоја крв пасти на твоју главу.“
38Семај одговори цару: „Повољна је реч коју је рекао мој господар цар. Твој слуга ће урадити тако.“ Семај је дуго времена остао у Јерусалиму.
39На крају треће године, два Семајева роба одбегну к Ахису, сину Махином, цару гатском. Семају су јавили: „Твоји робови су у Гату.“ 40Семај устане, оседла магаре и оде у Гат, к цару Ахису, да тражи своје робове. Семај оде и доведе своје робове из Гата.
41Но, Соломону су јавили да је Семај отишао из Јерусалима у Гат и да се вратио. 42Цар посла по Семаја и рече му: „Нисам ли те заклео Господом и упозорио те: ’Оног дана кад изађеш било где, знај да ћеш свакако умрети?’ Зар ми ниси одговорио: ’Повољна је реч; послушаћу’? 43Зашто ниси одржао заклетву Господу и заповест коју сам ти дао?“
44Цар је још рекао Семају: „Ти знаш у свом срцу све зло које си учинио моме оцу Давиду. Нека Господ врати твоје зло на твоју главу. 45Нека Соломон буде благословен, а престо Давидов нека заувек буде утврђен пред Господом.“
46Тада је цар дао наредбу Венаји, сину Јодајевом, па је отишао и ударио Семаја, те је овај умро.
Тако се царство утврдило у Соломоновим рукама.
