以色列人背弃上帝
1耶和华对我说：
2“你去告诉耶路撒冷人，
‘耶和华说，
我记得你们年轻时对我充满热情，
爱我如新娘爱新郎，
跟随我穿越旷野，
穿越不毛之地。
3以色列是耶和华的圣民，
是属于祂的初熟果子。
吞吃它的必担当罪责，
大祸临头。
这是耶和华说的。’”
4雅各家啊，以色列各宗族啊！你们要听耶和华的话。 5耶和华说：
“你们的祖先在我身上找到什么过错，
以致他们远离我，
去追随虚妄的神明，
使自己变得虚妄呢？
6他们从不自问，
‘耶和华曾把我们带出埃及，
引导我们走过沙漠纵横、
深坑满布、干旱幽暗、
杳无人迹的旷野，
祂如今在哪里呢？’
7我带领你们进入肥沃之地，
享受那里富饶的物产。
但你们一进来，就玷污我的地，
使我的产业成为可憎之地。
8众祭司从来不问‘耶和华在哪里？’
执掌律法的不认识我，
首领背叛我，
先知靠巴力说预言，
随从无用的假神。
9因此，我要指控你们和你们的后代。
这是耶和华说的。
10你们去对岸的基提看看，
派人去基达仔细观察一下，
看看有没有这样的事？
11虽然列国的神明根本不是真神，
却没有一国更换自己的神明。
但我的子民却把自己荣耀的上帝换作了无用的假神。
12诸天啊，要因此而震惊战栗、
大感凄凉。
这是耶和华说的。
13因为我的子民犯了两项罪，
他们离弃了我这活水源泉，
为自己挖了不能蓄水的破池子。
14“以色列是奴隶吗？
是生来为奴的吗？
为什么她竟成了别人的猎物呢？
15敌人像狮子般向她咆哮吼叫，
使她的土地一片荒凉，
她的城邑一片废墟，杳无人烟。
16以色列啊，
挪弗人和答比匿人打破了你的头颅。
17你这不是自食其果吗？
因为你的上帝耶和华一路引导你的时候，
你却背弃祂。
18现在，你去埃及喝尼罗河的水有什么用呢？
你去亚述喝幼发拉底河的水有什么用呢？
19你必因自己的罪恶而受惩罚，
因自己的背叛而受责备。
因此，你要省察且明白，
背弃你的上帝耶和华、
不敬畏我是多么邪恶、痛苦。
这是万军之耶和华说的。
20“很久以前，我折断你的轭，
解开你的捆索，
你却拒绝事奉我，
在各高岗上、绿树下躺卧淫乱。
21你原本是我栽种的上等葡萄树，
是最好的品种。
你怎么自甘堕落，
变成了野葡萄？
22纵然你用碱和许多肥皂清洗，
你在我面前仍然罪迹斑斑。”
这是主耶和华说的。
23“你怎能说，
‘我没有玷污自己，
也没有随从巴力’？
看看你在山谷中干的勾当，
想想你的所作所为。
你是一只发情的母骆驼，
烦躁不安，跑来跑去。
24你是一只习惯在旷野生活的母驴，
求偶心切时便呼呼喘气，
发情时谁也控制不了。
公驴找你不费工夫，
在你发情的时候很容易找到你。
25我说，‘不要因追随假神而跑破鞋子，喉咙干渴。’
你却说，‘不行！
我爱外族的神明，一定要跟随他们。’
26“以色列人啊，
你们和你们的君王、官长、
祭司和先知必蒙羞，
如同被擒的盗贼。
27你们认木头为父，
认石头为母。
你们不是面向我而是背对我，
危难时却向我求救。
28你们为自己造的神明在哪里呢？
危难时让他们救你们吧！
“犹大人啊，你们神明的数目与你们的城邑一样多！
29“你们为什么指控我呢？
你们都背叛了我。
这是耶和华说的。
30我责打你们的儿女，却是徒劳，
因为他们不受管教。
你们杀害你们的先知，
残暴如狮子。
31这世代的人啊，
要留心听耶和华的话。
对以色列人来说，
难道我是旷野，
是幽暗之地吗？
为什么我的子民竟说，
‘我们可以四处游荡，
不再追随你’？
32少女会忘记她的首饰吗？
新娘会忘记她的礼服吗？
我的子民却早已把我抛诸脑后。
33“你们真善于求爱啊！
甚至把技巧教给妓女。
34你们的衣服沾满无辜穷人的血，
他们并没有进你们的家偷窃。
35你们还说，‘我们是无辜的，
耶和华不再向我们发怒。’
看啊，我必审判你们，
因为你们拒不认罪。
36你们为什么这样忽东忽西地变来变去呢？
你们投奔埃及必蒙羞辱，
就像从前投奔亚述一样。
37你们必灰头土脸地离开埃及，
因为耶和华弃绝了你们的靠山，
你们从他们那里必得不到帮助。”
Израиљ је заборавио Бога
1Дошла ми је реч Господња говорећи: 2„Иди и објави у уши Јерусалима:
’Говори Господ:
„Сећам те се по привржености твоје
младости и љубави твог вереништва.
Ишла си за мном у пустињу,
у незасејану земљу.
3Свет је Израиљ био Господу,
првина његовог урода
и сви који су га гутали били би криви
и пропаст би их стигла
– говори Господ.“’“
4Чујте Господњу реч, доме Јаковљев
и сви родови Израиљевог дома.
5Говори Господ:
„Какву су неправду у мени нашли твоји преци
када су се удаљили од мене,
ишли за таштином
и постали ташти?
6Нису питали: ’Где је Господ
који нас је довео из египатске земље,
који нас је водио у пустињи,
по земљи пустоши и јама,
по земљи сушној и мрачној,
по земљи којом нико крочио није
и у којој нико пребивао није?’
7А ја сам вас довео у земљу воћњака,
да једете њено воће и њена добра.
И дошли сте и опоганили сте моју земљу,
и моје сте наследство претворили у гадост.
8Свештеници нису рекли:
’Где је Господ?’
Они који се баве Законом ме нису познали,
и пастири се побунише против мене.
Пророци су прорицали уз помоћ Вала
и ишли за оним од чега нема користи.
9И још ћу да се парничим с вама
– говори Господ –
и са децом ваше деце ћу да се парничим.
10Јер, пређите на китимска острва и видите,
и у Кедар пошаљите па онда добро размотрите.
Видите да ли се овако нешто већ догодило:
11Да ли је неки народ заменио богове
ако они и нису богови?
А мој народ је заменио своју Славу2,11 Говорна стилска фигура којом се особине неке особе или ствари изједначавају са својим носиоцем. (Види Иса 1,4 Светитељ Израиљев.)
за оно од чега нема користи!
12О, небеса, ужасните се због овога,
згрозите се и опустошите
– говори Господ.
13Јер је два зла учинио мој народ:
Заборавио је мене, извор свежих вода,
и себи исклесао бунаре,
напукле бунаре што не држе воду.
14Па зар је Израиљ роб, један од оних рођених у кући?
Зашто је постао плен?
15На њега ричу лавићи, урличу риком;
његову су земљу претворили у пустош,
његови градови су порушени
и ту више нико не пребива.
16Чак ти је и народ из Нофа и Тафнеса
обријао теме.
17Зар то ниси сам себи урадио
напустивши Господа, свог Бога,
у време када те је водио путем?
18И зато шта ти значи пут египатски
да пијеш воду сихорску2,18 Сиор је рукавац Нила.?
И шта ти значи пут асирски
да пијеш воду из реке2,18 Еуфрат.?
19Казниће те твоје зло
и твоје отпадништво ће те прекорити.
Па знај и види, јер је зло и горко
што си напустио Господа, свог Бога,
и што нема у теби мога страха –
говори Господ, Бог над војскама.
20Јер ја сам одавно скршио твој јарам
и твоје сам окове изломио.
Али ти си рекла: ’Нећу да ти служим.’
И на свакој узвишици,
и под сваким зеленим дрветом
си полегла као блудница.
21А ја, ја сам те посадио као племениту лозу,
баш поуздано семе.
И како си ми се променила
и изродила у вињагу?
22Све и да се шалитром переш
и да прибавиш много цеђи,
штрчаће флека твоје кривице преда мном
– говори Господ Бог.
23Како онда говориш: ’Нисам оскрнављена
и нисам ишла Валима?’
Сагледај своје трагове у долини
и схвати шта си урадила.
Ти си млада и брза камила
што тумараш којекуда;
24млада магарица навикла на дивљину
што у својој жудњи њуши ветар.
И ко ће да је врати кад је у терању?
Неће малаксати сви који је траже,
јер ће је пронаћи у њеном месецу.
25Не дозволи да ти нога буде боса,
да ти грло буде суво.
Али ти си рекла: ’Ништа од тога!
Не, јер волим туђе богове
и ићи ћу за њима.’
26Као лопов што се стиди када га ухвате,
тако ће да се осрамоти дом Израиљев.
Они – његови цареви, његови главари,
његови свештеници и његови пророци –
27који говоре дрвету: ’Ти си мој отац!’
И камену: ’Ти си ме родио!’
Јер су мени окренули леђа а не лице,
а у време своје пропасти ће рећи:
’Устани и спаси нас!’
28Па где су твоји богови које си направио за себе?
Нека устану ако могу да те спасу
у време твоје пропасти.
Јер, колики је број твојих градова –
о, Јудо – толико је твојих богова.
29Зашто се парничите са мном?
Па сви сте се ви побунили против мене
– говори Господ.
30Узалуд сам ударао твоје синове
јер нису прихватили карање,
а твој је мач прогутао твоје пророке
као кад лав прождире.
31О, нараштају, размотрите реч Господњу:
Зар сам Израиљу био пустиња
или земља мрклог мрака?
Зашто мој народ говори: ’Наскитасмо се
па нећемо поново да ти дођемо’?
32Заборавља ли девица свој накит
и невеста свој појас?
А мој народ заборавља мене
данима без броја.
33Како си добро уредила свој пут да тражиш љубав,
да си и покваренице научила својим путевима!
34Још се и крв нашла на твојим скутима,
све животи убогих и невиних,
иако их ниси затекла док проваљују.
Али за све то ти кажеш:
35’Ја сам недужна!
Његов се гнев свакако одвратио од мене.’
И ево, спорићу се с тобом
јер говориш: ’Сагрешила нисам.’
36Зашто тако тумарајући
мењаш свој пут?
И од Египта ћеш се застидети
као што си се застидела Асирије.
37И од њега ћеш да одеш
с рукама својим на глави својој,
јер је Господ одбацио твоје узданице
да због њих не напредујеш.
