凄惨的耶路撒冷
1从前人烟稠密的城，
现在何其荒凉！
从前扬威万邦的强国，
现在竟像寡妇一样。
从前在诸省做公主的，
现在却沦为奴婢。
2她在夜间痛哭，泪流满面。
情人中没有一个前来安慰。
朋友都出卖她，与她为敌。
3犹大饱受苦难和奴役，
被掳往远方，流落异邦，
找不到安居之所。
她在走投无路之际被追敌擒获。
4通往锡安1:4 “锡安”又称“耶路撒冷”。的道路满目凄凉，
因为无人前去过节。
她的城门冷落，
她的祭司悲叹，
她的少女哀伤，她痛苦不已。
5敌人做了她的主人，
兴旺发达。
因为她作恶多端，
耶和华叫她饱受困苦，
她的孩子被敌人掳去。
6锡安的尊荣消逝，
她的首领像找不到草吃的鹿，
无力逃脱敌人的追赶。
7在困苦流离中，
耶路撒冷想起昔日的荣华。
如今，她的人民落在敌人手中，
无人援救。
仇敌看见她，都嘲笑她的灭亡。
8耶路撒冷罪大恶极，
沦为污秽之物。
从前尊重她的人看见她赤身裸体，就蔑视她。
她只能哀叹、退避。
9她的裙子沾满污秽，
她未曾想过自己的结局。
她的败落无比凄惨，
无人安慰。
她哭喊道：“耶和华啊，
仇敌已经获胜，
求你垂顾我的苦难！”
10敌人伸手夺去她的一切珍宝。
她目睹外族人闯入圣殿——那是耶和华禁止他们进入的地方。
11她的人民呻吟着四处觅食，
用珍宝换取粮食维生。
耶路撒冷的哀叹
她说：“耶和华啊，求你眷顾我，
因为我被人蔑视。
12“路人啊，你们都无动于衷吗？
你们看看，
耶和华向我发烈怒，降祸于我，
还有谁比我更痛苦呢？
13“祂从高天降下火来，
焚烧我的骨头；
祂在我脚前设下网罗，
使我返回；
祂使我凄凉孤寂，终日痛苦。
14“我的罪恶连接成轭，
祂亲手把它们编在一起，
绑在我的颈项上，
使我筋疲力尽。
主把我交给我无力抵挡的敌人。
15“主藐视我所有的勇士，
召集军队攻击我，
打垮我的青年。
主践踏犹大人1:15 “犹大人”希伯来文是“犹大的纯洁少女”。，
如同在榨酒池踩踏。
16“我为此哭泣，
泪流满面，
却无人安慰、鼓励我。
我的儿女凄凉孤苦，
因为仇敌已经得胜。”
17锡安伸手求助，却无人理睬。
耶和华已命四周邻国与雅各为敌。
耶路撒冷在他们当中成了污秽之物。
18“但耶和华是公义的，
因为我违背了祂的命令。
万国啊，请听我的话，
看看我的痛苦！
我的年轻男女都被掳去。
19“我向情人们求助，
他们却欺骗我。
我的祭司和长老在觅食求生时，
倒毙在城中。
20“耶和华啊，
看看我是多么痛苦！
我的内脏搅动，
我的心灵翻腾，
因为我背叛了你。
街上有屠杀，
家中有死亡。
21“人们听见我的哀叹，
却无人安慰我。
敌人看见你降给我的灾难，
都幸灾乐祸。
愿你应许的审判之日来临，
叫他们像我一样受苦！
22“愿他们的恶行都摆在你眼前！
你怎样因我的罪恶而惩罚我，
愿你也照样惩罚他们！
我叹息不绝，心中哀伤。”
Несрећни град
1Како седи престоница усамљена!
А некад је пуна људи била.
Град постаде као удовица,
а некад је свет га поштовао.
Та царица међу градовима
робиња је сада потлачена.
2Грозним плачем сву ноћ плаче,
низ образе сузе рони.
Никог нема да је теши сада,
а некада сви јој пријатељи беху.
Савезници сви је издадоше,
постали су њени непријатељи.
3Народ Јудин, робље беспомоћно,
у невољи, у тешком прогонству,
по туђинским сад живе земљама.
Нема места где би да почину.
Одасвуд их окружују гонитељи,
из теснаца никуд да побегну.
4Тужни су путеви ка сионском Дому,
на празнике не долази нико.
Сва су врата разваљена,
свештеници уздишу једнако,
уплакане су девојке које су некад певале.
Сион је у горком ропцу.
5Над њим сада господаре тлачитељи,
због победе ликују непријатељи.
Многобројни су греси сионски,
зато га је Господ изложио патњама.
Насилници заробише децу са Сиона
и одведоше их у изгнанство.
6Повукла се од ћерке сионске,
повукла се сва слава његова.
Кнезови му постадоше као срне
исцрпене од глади,
у бежању изгубише снагу
испред ловаца који их гоне.
7Јерусалим, рушевина усамљена,
свог се сјаја опомиње,
а кад паде непријатељима у руке,
никог нема да му помоћ пружи.
Гледају га тлачитељи,
смеју му се зато што је пао.
Тешки греси и страдања тешка
8Тешки ли су овог града греси!
Гадан ли је, нечист ли је!
Ценише га, а сад га презиру:
Град без части, го је у срамоти.
Само јечи, лице крије,
осврће се, иза себе гледа.
9Види му се да је нечист јако,
али он не мари што га ово снађе.
Ужасно је како он пропада,
а никога нема да га теши.
Погледај, Господе, његову невољу,
јер непријатељи ликују ли, ликују.
10Непријатељ граби, пљачка,
све ризнице овог града.
Јерусалим гледа како странци
проваљују Дому у Светилиште,
а њима си, Господе, забранио
да ступају где ти збор ступа.
11Цвили народ, како да не тугује!
Траже хлеба, трампе драгоцености своје за храну,
не би ли живнули некако.
„Смилуј ми се – плачу – о, Господе!
Смилуј ми се,
јер падох у беду.“
Јерусалим у тузи
12Погледајте ме, сви што пролазите
– град довикује тужно –
Има ли бола сличног овом болу
што погоди мене?
Како ме је Господ ударио
у дан кад се на ме разгневио.
13Послао је огањ са висине,
разгоре га по мојим костима.
Разапео мрежу испред мојих ногу
и на земљу оборио.
Уцвилио ме је и ожалостио
у мукама за сва времена.
14Све моје грехе на мене навалио,
руком их својом у бреме свезао,
на мој га је врат натоварио.
Ослабих од овог терета.
Господ ме је предао мојим душманима,
ја им се пак не могу супротставити.
15Свим мојим јунацима
Господ се наругао.
Дигао је ратнике против мене,
да побије моје узданице младе.
Као грожђе у муљари
изгазио је Господ лепу земљу Јудину.
16Зато из мојих очију као поток лију сузе.
Утешити не може ме нико;
охрабрити не може ме нико.
Синови су моји побеђени,
непријатељ ништа народу не остави.
17Сион руке своје пружа,
али помоћ нико му не пружа.
Господ поста противник народу Јаковљеву,
са свих страна наваљују тлачитељи;
с Јерусалимом поступају
као да је гадост међу њима.
Реч о праведном Богу
18Господ ме је праведно казнио,
јер његову реч нисам послушао.
О, чујте ме, одасвуд народи,
јаде моје гледајте, видите;
девојке моје, младиће моје,
у прогонство отераше.
19Позвах своје савезнике,
а они ми помоћ ускратише.
Свештеници моји и старешине
по градским улицама помреше,
а само су храну тражили
не би ли у животу остали.
20На мој ропац погледај, Господе,
на измученост душе моје.
У грудима срце ми се грчи,
жалостан сам због свога пркоса.
По улицама синове моје убијају,
а унутра, по кућама, смрт коси.
21Како цвилим, чуј ме.
Нема никог да ме утеши.
За моју несрећу душмани су чули,
те ликују зато што си ми је ти послао.
Дај да и мени сване!
Нека слично мени и душмани пате.
22Прокуни њихове опачине све,
рачунај им зло за зло;
мене си већ за грехе казнио,
и њих казни тако.
Само јечим ја у јаду сада,
у мом је срцу туга.
