预言旱灾
1耶和华告诉耶利米有关旱灾的事：
2“犹大充满悲泣，
她的城邑衰败，
人人坐在地上痛哭，
耶路撒冷哀鸣四起。
3贵族派仆人去水池打水，
仆人去那里发现没有水，
就带着空瓶垂头丧气、
羞愧难当地回去了。
4天不下雨，
土地干裂，
农夫沮丧地抱着头。
5因为没有草，
田野的母鹿抛弃了刚生下来的小鹿；
6因为没有草，
野驴站在光秃的山头上像豺狼一样喘气，双目无神。”
7耶和华啊，虽然我们的罪控告我们，
我们屡屡叛逆得罪你，
求你为了自己的尊名而拯救我们。
8以色列的盼望和患难时的救主啊，
你为什么在这里像一个异乡人，
像一个只住一夜的旅客呢？
9你为什么像一个受惊的人，
像一个无力救人的勇士呢？
耶和华啊，你一直都在我们中间，
我们属于你的名下，
求你不要抛弃我们。
10论到这些百姓，耶和华这样说：
“他们喜欢流浪，
不约束自己的脚步，
因此耶和华不喜欢他们。
现在祂要清算他们的罪恶，
追讨他们的罪。”
11耶和华对我说：“你不要为这百姓祷告。 12他们禁食，我也不会听他们的呼求；他们献上燔祭和素祭，我也不会悦纳。我要用战争、饥荒和瘟疫灭绝他们。” 13我说：“主耶和华啊！众先知不停地告诉他们不会有战争，也不会遭遇饥荒，说耶和华必在这地方赐给他们永久的平安。”
14耶和华对我说：“那些先知奉我的名说假预言，我并没有差派他们，没有委任他们，也没有对他们说话。他们对你们说的预言是假异象，是占卜，是凭空捏造。 15我没有差派他们，他们却奉我的名说这地方必没有战争和饥荒。他们必死于战争和饥荒。这是耶和华说的。 16至于听他们说预言的人以及那些人的妻子儿女，必因饥荒和战争而暴尸耶路撒冷街头。因为我要使他们受到应得的报应。
17“耶利米，你要对他们说，
‘让我昼夜泪眼汪汪吧，
因为我的同胞遭受重创，
遍体鳞伤。
18我走到田间，
眼前是具具被杀的尸体；
我进入城里，
见饥荒肆虐，
祭司和先知也流亡异乡14:18 “祭司和先知也流亡异乡”或译“连祭司和先知也浑浑噩噩，不知道自己做什么”。。’”
19耶和华啊，你完全丢弃犹大了吗？
你厌恶锡安吗？
你为什么把我们打得伤痕累累，以致无法医治？
我们期待平安，却没有平安；
渴望得到医治，却饱受惊吓。
20耶和华啊，我们承认自己和我们祖先的罪，
我们都得罪了你。
21为了你的尊名，
求你不要厌恶我们，
不要让你荣耀的宝座蒙羞。
求你顾念你与我们立的约，
不要废除它。
22在列国供奉的偶像中，
谁能赐下雨水呢？
天能自降甘霖吗？
我们的上帝耶和华啊，
难道不是只有你能行这些事吗？
是你赐雨水降甘霖，
所以我们仰望你。
Суша, глад, рат
1Јеремији је дошла од Господа порука о суши:
2„Јуда плаче.
Градови јој пропадају,
а они леже по земљи у црно завијени.
Плач Јерусалима се разлеже.
3Моћници шаљу своје слуге по воду,
али када они стигну до чатрња,
воде нема.
А онда се враћају празних посуда,
посрамљени и збуњени,
покривених глава.
4Тло је испуцало,
јер нема кише у земљи,
ратари су посрамљени
и покривају своје главе.
5И кошута се оланила у пољу
и напустила младо,
јер нема траве.
6Дивљи магарци стоје по оголелим висовима
и као шакали дахћу.
Исколачили су очи
јер нема паше.“
7Наше кривице сведоче против нас.
А ти ипак, Господе, делуј ради свога имена,
јер су многа наша отпадништва.
Против тебе смо сагрешили!
8Надо Израиљева,
Спаситељу његов у часу невоље!
Зашто си попут дошљака у земљи
и путника што би тек успут да преноћи?
9Зашто си као сметен човек,
као јунак немоћан да спасе?
А ти си међу нама, о, Господе,
и твоје је име призвано на нас.
Не напуштај нас!
10Ево шта каже Господ овом народу:
„Они баш воле да лутају,
не спутавају у томе кораке своје.
И Господ их није прихватио
и сада се сећа њихових кривица
и казниће њихове грехе.“
11Господ ми је рекао: „Не моли се за добро овог народа. 12Постиће они, али ја нећу слушати њихов вапај. Жртвоваће они свеспалнице и житне жртве, али ја их нећу прихватити. Докрајчићу их мачем, глађу и помором.“
13А ја сам узвратио: „О, Господе Боже! Ево пророци им говоре: ’Рат и глад нећете гледати! Неће вас то задесити! Јер ја ћу да вам дам сигуран мир на овом месту.’“
14Господ ми је одговорио: „Ти пророци пророкују лаж у моје име! Ја их нисам послао и нисам их овластио. Нисам им објавио лажно виђење и обмањивачку гаталицу, јер то они пророкују по свом срцу. 15Зато овако каже Господ о тим пророцима који пророкују у моје име. Ја их нисам послао да вам кажу: ’Рат и глад вас неће задесити у овој земљи.’ Скончаће ти пророци и од рата и од глади! 16А народ коме је пророковано ће од рата и глади бити побацан по улицама Јерусалима. Неће бити кога да их сахрани – њих, њихове жене, њихове синове и њихове ћерке – и ја ћу по њима да излијем њихову злобу.
17И ову ћу поруку још да им кажем:
’Роне сузе очи моје
и ноћу и дању без престанка,
јер је девица мог народа
разорена великим разарањем.
Јако је рањена.
18Ако одем у поље –
тамо мачем поклани!
Ако одем у град –
тамо од глади болесни!
И пророк и свештеник
тумарају земљом и ништа не схватају.’“
19Зар си Јуду сасвим одбацио?
Да ли ти је Сион души мрзак?
Зашто си нас ударио
и нема нам оздрављења?
Надали смо се миру –
а ничег доброга;
и времену оздрављења –
а оно страва!
20Господе, ми смо свесни наше опакости
и кривице наших предака,
јер смо ти згрешили.
21Не презри нас због свог имена!
Не понизи престо своје славе.
Сети се свог савеза са нама
и немој га раскинути.
22Да ли неки од идола других народа шаљу кишу?
А небеса зар дају пљускове?
Зар ниси то ти, Господе наш Боже?
Ти све то чиниш
и ми те жељно ишчекујемо.
