Выбор Всевышнего
1Я говорю истину и не лгу, как и подобает последователю Масеха. Об этом свидетельствует моя совесть, руководимая Святым Духом. 2Мне очень грустно, и сердце моё полно бесконечной боли: 3я бы предпочёл сам быть проклятым и отлучённым от Масеха ради моих братьев, родных мне по крови, – 4исроильтян9:3-4 Ср. Исх. 32:32.. Всевышний усыновил их, Он явил им Свою славу и не раз заключал с ними Свои священные соглашения, им были даны Закон, знание об угодном Всевышнему поклонении в храме и Его обещания9:4 См., напр., Исх. 4:22; 16:10; 24:7-8; Втор. 5:1-22; 6:3; 2 Цар. 7:12-16.. 5Из этого народа произошли наши праотцы, от них по человеческой природе происходит Масех – Бог над всеми, благословенный вовеки. Аминь.
6Но то, что многие исроильтяне отвергли Исо Масеха, не означает, что обещание Всевышнего не исполнилось, потому что не все исроильтяне действительно принадлежат к Исроилу. 7И не все потомки Иброхима являются его истинными детьми. Написано: «Через Исхока ты будешь иметь обещанное потомство»9:7 Нач. 21:12.. 8Это значит, что не все потомки Иброхима – истинные дети Всевышнего. Истинные дети Иброхима – это те, к кому относится обещание. 9Обещание же было дано в таких словах: «В назначенное время Я вернусь, и у Соро будет сын»9:9 Нач. 18:10, 14..
10Но не только это. У обоих сыновей Рабиги был один и тот же отец – наш предок Исхок. 11Но ещё до рождения близнецов и до того, как они сделали что-либо хорошее или плохое (чтобы выбор Всевышнего 12зависел не от их дел, а только от Самого Призывающего), Рабиге было сказано: «Старший будет служить младшему»9:12 Нач. 25:23.. 13Как об этом и написано: «Я избрал Якуба, а не Эсова»9:13 Мал. 1:2-3. Букв.: «Я полюбил Якуба и возненавидел Эсова»..
14Что же это значит? Может, Всевышний несправедлив? Нет! 15Он сказал Мусо:
«Я проявлю милосердие к тем, к кому Я хочу его проявить,
и помилую тех, кого Я хочу помиловать»9:15 Исх. 33:19..
16Поэтому имеет значение не желание или усилие человека, а милость Всевышнего. 17В Писании Всевышний говорит фараону: «Я возвысил тебя для того, чтобы показать на тебе Мою силу, и чтобы имя Моё стало известно по всей земле»9:17 Исх. 9:16.. 18Поэтому Всевышний проявляет милость к тем, к кому Он Сам хочет, и ожесточает тех, кого хочет ожесточить.
Милость Всевышнего и Его гнев
19Кто-то, может, скажет мне: «Тогда почему же Всевышний нас обвиняет? Кто может противостоять Его воле?» 20Но кто ты такой, человек, чтобы спорить со Всевышним? Разве говорит изделие своему мастеру: «Почему ты меня сделал таким?»9:20 См. Ис. 29:16; 45:9. 21Разве не вправе горшечник сделать из одного и того же куска глины утварь для почётного употребления и для низкого?9:21 См. Иер. 18:6. 22А что, если Всевышний, желая показать гнев и явить Свою силу, долго терпит тех, кто вызывает Его гнев и приготовлен к уничтожению?9:22 Ср. 2:4-5. 23Что, если Он делает это для того, чтобы проявить богатство Своей славы к тем, к кому Он хочет проявить милость и кого Он приготовил для славы, 24то есть к нам, призванным Им не только из иудеев, но и из других народов?
25Как Он и говорит через пророка Осию:
«Я назову Моим народом не Мой народ,
и нелюбимую – любимой»9:25 Ос. 2:23.,
26и:
«Там, где им было сказано:
„Вы не Мой народ“,
они будут названы сынами живого Бога»9:26 Ос. 1:10..
27Пророк Исаия восклицает об Исроиле:
«Хотя исроильтяне числом как песок морской,
лишь остаток будет спасён.
28Вечный решительно и быстро приведёт в исполнение
Свой приговор над землёй»9:27-28 Ис. 10:22-23..
29И как ещё говорил Исаия в своём пророчестве:
«Если бы Вечный, Повелитель Сил,
не сохранил наших потомков,
то мы уподобились бы Содому,
стали бы как Гоморра»9:29 Ис. 1:9. См. также Нач. 19:1-29..
Неверие Исроила
30Что же нам теперь сказать? Народы, которые и не стремились к праведности, получили праведность благодаря своей вере. 31Исроил же, стремившийся к праведности через исполнение Закона, так и не достиг её. 32Почему? Потому что они стремились получить её не по вере, а по делам. Они споткнулись о «камень преткновения».
33Об этом написано:
«Вот Я кладу на Сионе Камень, о Который многие споткнутся,
Скалу, из-за Которой они упадут,
но верующий в Него никогда не будет постыжен»9:33 Ис. 8:14; 28:16..
Бог и јудејски народ
1Говорим истину у Христу. Моја савест ми по Светом Духу сведочи да не лажем, 2кад кажем да осећам велику жалост и да ме срце непрестано боли 3за своју браћу, моје сроднике по телесном пореклу. Ради њих бих желео да сам будем проклет и одвојен од Христа. 4Они су Израиљци: њима припада синовство, слава, савези, њима је дан Закон, богослужење и обећања. 5Њихови су и преци, а од њих води људско порекло и Христос, који је над свима Бог. Њему нек је слава довека! Амин.
6Ипак, Божија реч није затајила. Јер нису сви који су по рођењу Израиљци, прави Израиљци, 7нити су Аврахамова деца сви који су његово потомство, него: „Преко Исака ће се твоје потомство наставити.“ 8То значи да деца по телесном пореклу нису Божија деца. Само се деца рођена на основу обећања рачунају у Аврахамово потомство. 9Ово је реч обећања: „Доћи ћу у ово време, и Сара ће имати сина.“ 10И не само она. На исти начин је и Ревека зачела с нашим праоцем Исаком. 11Наиме, синови се тада још нису били родили, нити су учинили ни добро ни зло. Тада јој је Бог, да би учинио трајном одлуку о изабрању, 12које не зависи од учињених дела, него од онога који позива, рекао: „Старији ће млађему служити.“ 13Баш као што је написано:
„Јакова сам заволео,
а Исава замрзео.“
14Дакле, шта да кажемо? Да ли је Бог неправедан? Никако! 15Јер је Мојсију рекао: „Смиловаћу се коме хоћу да се смилујем, и исказаћу милосрђе коме хоћу да искажем милосрђе.“ 16Према томе, ништа не зависи од нечије жеље или труда, него од Бога који се смилује. 17Писмо, наиме, каже фараону:
„Подигао сам те да на теби покажем своју силу,
и да се моје име разгласи по целом свету.“
18Према томе, смилује се на кога хоће, и отврдне кога хоће.
19Али ти ћеш ми рећи: „Зашто онда Бог и даље тражи кривицу на људима? Јер, ко може да се супротстави његовој вољи?“ 20Човече, па ко си ти да се расправљаш с Богом? Хоће ли глинена посуда рећи ономе који ју је начинио: „Зашто си ме таквом начинио?“ 21Коначно, зар грнчар нема право да од исте глине начини једну посуду за свечане прилике, а другу за свакодневну употребу? 22А шта ако је Бог, желећи да покаже свој гнев и обзнани своју моћ, с великим стрпљењем подносио посуде гнева, оне који су дозрели за пропаст? 23Он је то учинио како би објавио богатство своје славе на посудама његовог милосрђа, које је унапред припремио за његову славу. 24То смо ми, које је Бог позвао не само од Јевреја, него и од незнабожаца. 25Као што каже пророк Осија:
„Народ који није мој народ
назваћу својим народом,
и ону која није вољена, вољеном.“
26„А на месту где им се рекло:
’Ви нисте народ мој’,
назваће се ’синовима живога Бога.’“
27А Исаија кличе о Израиљу:
„Ако буде број синова Израиљевих као песак на морској обали,
само ће се остатак спасти,
28јер Господ ће испунити своју реч,
остварити је на земљи.“
29Као што је пророк Исаија прорекао:
„Да нам Господ над војскама
није оставио потомство,
били бисмо као Содома
и налик на Гомору.“
30Дакле, шта ћемо закључити? Да су незнабошци, који се нису трудили да стекну праведност пред Богом, стекли ту праведност, праведност до које се долази вером. 31Међутим, народ израиљски, који је тежио за законом који би водио к праведности, није достигао тај закон. 32Зашто? Зато што нису настојали да до њега дођу вером, него делима. Тако су се спотакли о камен. 33Као што је у Писму написано:
„Ево, постављам на Сиону камен за спотицање
и стену за посртање.
Али, ко у њега поверује,
неће се постидети.“
