1Братья, желание моего сердца и моя молитва к Всевышнему о том, чтобы Исроил был спасён. 2Я сам свидетель того, что они ревностно стремятся к Всевышнему, но ревность их не основана на истине: 3не понимая праведности, что даёт Всевышний, и пытаясь установить свою собственную, они не приняли праведности Всевышнего.
4Масех – конец Закона10:4 Или: «конечная цель Закона»., и отныне каждый верующий получает праведность. 5Мусо так описывает праведность по Закону: «Тот, кто исполняет все эти повеления, будет жив благодаря им»10:5 Лев. 18:5.. 6Праведность, которая даётся по вере, говорит: «Не спрашивай себя: кто же поднимется на небо?» – чтобы привести оттуда Масеха. 7И: «Не спрашивай: кто же спустится в бездну?» – чтобы воскресить Масеха из мёртвых. 8Но что она говорит? «Слово близко к тебе, оно в твоих устах и твоём сердце»10:6-8 См. Втор. 30:11-14. – вот слово веры, которое мы возвещаем! 9Если ты исповедуешь своим языком, что Исо – Вечный Повелитель, и если ты веришь сердцем, что Всевышний воскресил Его из мёртвых, то будешь спасён. 10Потому что вера сердца даёт человеку праведность, а исповедание уст приносит спасение.
11Писание говорит: «Верующий в Него никогда не будет постыжен»10:11 Ис. 28:16.. 12В этом между иудеями и другими народами нет никакого различия – один и тот же Вечный Повелитель является Повелителем всех и обильно благословляет всех, кто взывает к Нему. 13Ведь «каждый, кто призовёт имя Вечного, будет спасён»10:13 Иоиль 2:32..
14Но как им призывать Того, в Кого они не поверили? Как поверить в Того, о Ком не слышали? И как услышать, если никто им не будет возвещать? 15И как кто-либо может возвещать, не будучи посланным? Написано: «Как прекрасны ноги тех, кто возвещает Радостную Весть!»10:15 Ис. 52:7; Наум 1:15.
16Но не все исроильтяне послушались Радостной Вести. Исаия говорит: «Вечный, кто поверил слышанному от нас?»10:16 Ис. 53:1. 17Итак, вера приходит от услышанного слова, а слышат его там, где возвещается о Масехе. 18Но я хочу спросить, разве они не слышали? Конечно же слышали, ведь написано:
«Их голос слышен по всей земле,
их слова – до краёв света»10:18 Заб. 18:5..
19Тогда я спрашиваю: может быть, Исроил не понял? Но ведь ещё Мусо говорил словами Всевышнего:
«Я пробужу в вас ревность теми, кто не Мой народ;
Я разгневаю вас невежественными язычниками»10:19 Втор. 32:21..
20А Исаия смело говорит слова Всевышнего:
«Я найден теми, кто не искал Меня;
Я открылся тем, кто не спрашивал Меня»10:20 Ис. 65:1..
21Но об Исроиле Всевышний говорит:
«Весь день Я простирал руки Мои
к этому непокорному и своевольному народу»10:21 Ис. 65:2..
1Браћо, жеља мога срца и молитва Богу за њих је да се они спасу. 2Ја, наиме, могу да им посведочим да имају ревности за Бога, али без правог разумевања. 3Али пошто нису познавали Божију праведност, желели су да успоставе своју сопствену, те се нису потчинили Божијој праведности. 4Јер, Христ је довршетак Закона, да свако ко верује у њега дође до праведности пред Богом. 5Јер, Мојсије пише о праведности која се темељи на Закону: „Ко их врши, по њима ће стећи живот.“ 6А праведност која се темељи на вери каже: „Немој рећи у своме срцу: ’Ко ће се попети на небо?’“ (то јест, да спусти Христа) 7„или: ’Ко ће сићи у бездан?’“ (то јест, да доведе Христа из мртвих). 8Оно што каже је ово: „Реч је близу тебе, у твојим устима и у твоме срцу“ – то јест, порука вере коју проповедамо. 9Јер, ако исповедиш да је Исус Господ и верујеш у своме срцу да га је Бог подигао из мртвих, бићеш спасен. 10Наиме, веровање срцем доноси праведност пред Богом, а исповедање усана спасење. 11Зато Писмо говори: „Ко год у њега поверује, неће се постидети.“
12Јер, нема разлике између Јеврејина и Грка, будући да је исти Господ над свима; он богато благосиља оне који га призивају. 13Наиме: „Свако ко зазове име Господње, биће спасен.“
14Али, како да призову онога у кога не верују? Како да верују у онога за кога нису чули? Како да чују без проповедника? 15А опет, како да весници проповедају ако нису послани? Јер, овако је написано:
„Како ли су дивне ноге оних
који доносе добре вести.“
16Ипак, нису сви послушали Радосну вест. Наиме, Исаија каже: „Господе, ко је поверовао нашој поруци?“ 17Дакле, вера долази преко поруке, а порука посредством Христове речи.
18Али, ја питам: зар нису чули? Наравно да су чули! Јер:
„Глас је целом одјекнуо земљом,
речи су им до накрај света стигле.“
19А ја питам: зар Израиљ није разумео? Понајпре Мојсије каже:
„Ја ћу вас учинити љубоморним
народом који није народ,
раздражићу вас народом безумним.“
20Исаија храбро каже:
„Нашли су ме који ме нису тражили,
објавио сам се онима
који нису питали за мене.“
21А Израиљу вели:
„Руке своје пружао сам ваздан
према народу непослушном и недоказаном.“
