Служение Павлуса и Сило в Фессалониках
1Пройдя Амфиполь и Аполлонию, они пришли в Фессалоники, где был молитвенный дом иудеев. 2Павлус, как обычно, пошёл в молитвенный дом и там три субботы подряд рассуждал с иудеями о Писании, 3объясняя и доказывая, что Масех должен был пострадать и воскреснуть из мёртвых.
– Исо, о Котором я вам возвещаю, и есть обещанный Масех, – говорил Павлус.
4Им удалось убедить как нескольких иудеев, так и многих из тех греков, которые чтили Всевышнего, и немало знатных женщин. И все они присоединились к Павлусу и Сило. 5Это возбудило зависть остальных иудеев, и они, взяв с собой негодных людей, которых нашли на базаре, собрали толпу и устроили в городе беспорядки. Они ринулись к дому Ясона, ища Павлуса и Сило, чтобы вывести их к толпе. 6Не найдя их там, они потащили Ясона и других братьев к городским властям.
– Эти люди устраивают беспорядки по всему миру, а сейчас пришли и сюда, – кричала толпа, – 7и Ясон принял их в свой дом. Они нарушают повеления императора и говорят, что есть другой царь, которого зовут Исо.
8Толпа и городские власти, слыша это, встревожились. 9Они взяли с Ясона и остальных залог и отпустили их.
Служение в Берее
10Как только наступила ночь, братья отправили Павлуса и Сило в Берею. Прибыв туда, они пошли в молитвенный дом иудеев. 11Берейцы были людьми более открытыми, чем фессалоникийцы. Они с большим интересом восприняли сказанное Павлусом и каждый день исследовали Писание, чтобы проверить, соответствует ли услышанное ими истине. 12Многие из иудеев поверили, поверило также много знатных гречанок и немало греков. 13Но когда отвергающие Исо иудеи в Фессалониках узнали о том, что Павлус возвещает слово Всевышнего в Берее, они пришли туда и стали подстрекать и возмущать народ. 14Братья сразу же отправили Павлуса к морю, а Сило и Тиметей остались в городе. 15Провожатые Павлуса пришли с ним в Афины, а затем отправились обратно с повелением от Павлуса, чтобы Сило и Тиметей как можно скорее пришли к нему.
Служение Павлуса в Афинах
16Павлус в ожидании своих спутников ходил по Афинам, и его возмущало огромное количество идолов в этом городе. 17Он беседовал в молитвенном доме с иудеями и чтущими Всевышнего греками. Каждый день он говорил и со случайными встречными на площади. 18В беседу с ним вступали и некоторые философы, принадлежавшие к школам эпикурейцев и стоиков17:18 Эпикурейцы – философская школа, основанная Эпикуром (341–270 гг. до н. э.) в Афинах. Согласно их учению смысл бытия заключается в спокойном наслаждении жизненными благами, в жизни, не отуманенной болью и суеверным страхом перед богами. Стоики – философская школа, основанная Зеноном из Китиона (340–265 гг. до н. э.) и получившая своё название от портика (Стоа) в Афинах, в котором и учил основатель этой школы. Стоики учили, что главной целью человеческого существования является счастье, которое могли обеспечить только праведные поступки.. Одни спрашивали:
– И что этот пустомеля хочет сказать?
Другие говорили:
– Он, кажется, проповедует чужеземных богов, – потому что Павлус возвещал Радостную Весть об Исо и воскресении17:18 Слово «воскресение» (греч. анастасис) могло восприниматься греками как имя некой богини, которую зовут Анастасия.. 19Павлуса привели на городской совет, в Ареопаг17:19 Ареопаг (греч. «холм Ареса») – так называлось и место, где собирался совет, и сам совет. Арес (лат. Марс) в греческой и римской мифологии был богом войны., и попросили:
– Расскажи нам, что это за новое учение, которое ты проповедуешь? 20Ты говоришь о чём-то странном, и нам хотелось бы знать, что всё это значит.
21Наилучшим времяпрепровождением для афинян и живущих там иностранцев было говорить или слушать что-нибудь новое.
22И Павлус, встав посреди Ареопага, сказал:
– Афиняне! Я по всему вижу, что вы очень религиозны. 23Я ходил вокруг и внимательно осматривал ваши святыни. На одном из жертвенников было написано: Неизвестному богу. Этого неизвестного Бога, Которого вы почитаете, даже не зная Кто Он Такой, я и возвещаю вам. 24Всевышний, сотворивший мир и всё, что в нём, является Владыкой неба и земли. Он не живёт в храмах, построенных руками людей, 25и не нуждается в том, чтобы люди служили Ему своими руками, как будто Ему чего-то не хватает, ведь Он Сам даёт всем людям жизнь, дыхание и всё остальное. 26От одного человека Он произвёл все народы, чтобы они заселили всю землю, на которой Он определил им время и место обитания. 27И всё это Всевышний сделал для того, чтобы люди искали Его, могли ощутить Его и найти Его, хотя Он и не далёк от каждого из нас. 28Ведь «в Нём мы живём, движемся и существуем»17:28 Здесь приводится цитата Эпименида Критского, жившего в VI–V вв. до н. э., как об этом говорили и некоторые из ваших поэтов: «Ведь мы и есть Его род»17:28 Здесь приводится цитата Арата Киликийца (IV–III вв. до н. э.). Похожие строки есть и у Клеанфа (IV–III вв. до н. э.)..
29И раз мы род Всевышнего, то мы не должны представлять Его в виде золотого, серебряного или каменного истукана или в виде какого-либо образа, сделанного по замыслу человека и умением его. 30Было время, когда Всевышний принимал в расчёт людское невежество, но сейчас Он повелевает всем людям повсюду покаяться. 31Он назначил день, когда будет судить мир по справедливости17:31 См. Заб. 9:9; 95:13; 97:9; Ин. 5:22-23, 27., и уже избрал Человека, Который и будет судьёй. Он подтвердил это перед всеми, воскресив Его из мёртвых!
32Когда они услышали о воскресении из мёртвых, то некоторые из них начали посмеиваться, другие же сказали:
– Об этом мы послушаем тебя в другой раз.
33С этим Павлус и покинул собрание. 34Несколько человек, однако, присоединились к Павлусу и уверовали. Среди них были Дионисий, член Ареопага, женщина по имени Дамарь и другие.
У Солуну
1Прошавши кроз Амфипољ и Аполонију, дошли су у Солун, где је била јудејска синагога. 2Павле је по свом обичају ушао у синагогу и током три суботе расправљао с њима на основу Писама. 3Објашњавао је и доказивао: „Требало је да Христос пострада и васкрсне из мртвих. Исус кога вам ја проповедам је заиста Христос.“ 4Неки од Јевреја су били уверени у то, па су се придружили Павлу и Сили, као и велики број богобојазних Грка и много угледних жена. 5Али други Јевреји, пуни зависти, покупе неке уличне пробисвете, окупе гомилу и направе гужву у граду. Дошли су пред Јасонову кућу тражећи да се Павле и Сила изведу пред народ.
6Како их нису нашли тамо, зграбили су Јасона и још неке од браће и одвукли их пред градске старешине вичући: „Ови људи, који су по целом свету изазивали нереде, сада су дошли и код нас! 7Јасон их је примио у своју кућу. Они раде све што је против царских одредаба говорећи да постоји неки други цар који се зове Исус.“ 8Тако су узбунили грађане и градске старешине који су то чули. 9Али, када су добили јемство од Јасона, ослободили су их.
У Верији
10Браћа су исте ноћи брже-боље послала Павла и Силу у Верију. Када су стигли тамо, отишли су у јудејску синагогу. 11Овдашњи Јевреји су били племенитији од оних у Солуну, па су прихватили поруку са свом преданошћу, свакодневно истражујући Писма да виде да ли је то заиста тако. 12Много Јевреја је поверовало, и не мали број угледних Гркиња и Грка.
13Када су Јевреји из Солуна сазнали да је Павле у Верији објавио Божију реч, дошли су тамо, те узнемирили и узбунили народ. 14Тада су браћа послала Павла да иде у приморје, док су Сила и Тимотеј остали тамо. 15Павлови пратиоци су одвели Павла у Атину, а затим су се вратили примивши од њега налог за Силу и Тимотеја да му се што пре придруже.
Павле у Атини
16Док их је Павле чекао у Атини, био је силно узнемирен посматрајући град који је био пун идола. 17Стога је отишао у синагогу и расправљао са Јеврејима и побожним незнабошцима, и сваки дан проповедао на главном тргу свима који би се тамо задесили. 18Такође су и неки епикурејски и стоички филозофи расправљали са Павлом. Неки од њих су рекли: „Шта овај брбљивац хоће да каже?“ „Чини се да навешћује стране богове“ – говорили су други. Јер је Павле проповедао Радосну вест о Исусу и васкрсењу. 19Повели су га са собом и довели на Ареопаг, говорећи: „Можемо ли да знамо какво то ново учење научаваш? 20Наиме, пуниш нам уши неким необичним тврдњама, па бисмо желели да знамо шта је то.“ 21(А сви Атињани и странци који ту бораве, не проводе време ни на шта друго осим да саопште и чују неку нову вест.)
Павлов говор на Ареопагу
22Тада је Павле стао насред Ареопага и рекао: „Атињани, примећујем да сте, по свему судећи, веома побожни. 23Пролазећи, наиме, и посматрајући ваше светиње, открио сам један жртвеник на коме је било написано: ’Непознатом Богу’. Онога којега и не знајући поштујете, тога вам ја навешћујем.
24Тај Бог је створио свет и све што је на њему. Он који је Господар неба и земље, не пребива у храмовима који су направљени људском руком, 25нити има потребу да га послужују људске руке, јер он је тај који свима даје живот и дах – и све друго. 26Бог је од једног човека створио све народе да населе целу земљу, и утврдио одређена времена и границе њиховог настањивања, 27да траже Бога не би ли га како напипали и нашли, иако није далеко ни од кога од нас. 28У њему живимо, крећемо се и битишемо, као што су и неки од ваших песника рекли: ’И ми смо његово потомство.’ 29Будући да смо Божије потомство, не смемо да мислимо да је Бог сличан лику од злата, сребра или камена – делу људске уметности и маште. 30Бог је прешао преко времена незнања, али сада налаже људима да се сви и свуда покају, 31јер је одредио дан када ће праведно судити свету преко човека којега је он одредио. То је потврдио пред свим људима када га је васкрсао из мртвих.“
32Кад су чули за васкрсење из мртвих, једни су се ругали, док су други говорили: „Чућемо те други пут о томе.“ 33Павле се затим удаљио од њих. 34Ипак, неколико људи је пристало уз њега и поверовало. Међу њима су били Дионисије Ареопагит, жена по имену Дамара и други са њима.
