Тиметей присоединяется к Павлусу и Сило
1Павлус пришёл в Дербию и Листру. Там жил ученик по имени Тиметей.
Мать Тиметея была верующей иудеянкой, а его отец был греком. 2О Тиметее хорошо отзывались братья в Листре и Конии. 3Павлус захотел взять его с собой в путешествие. И ради иудеев, которые жили в той местности, обрезал его, поскольку все знали, что отец Тиметея грек. 4Путешествуя из города в город, Павлус и его спутники призывали верующих соблюдать решение, принятое посланниками Масеха и старейшинами в Иерусалиме. 5Общины верующих укреплялись в вере, и число уверовавших с каждым днём увеличивалось.
Видение Павлуса
6Они проходили через Фригию и Галатийскую область, но Святой Дух не позволил им возвещать слово в провинции Азия. 7Подойдя к границе с Мизией, они собрались идти в Вифинию, но Дух Исо не позволил им, 8и они, пройдя Мизию, пришли в Троаду. 9Ночью Павлусу было видение: ему явился человек из Македонии. Он стоял и просил его:
– Приди в Македонию и помоги нам.
10После этого видения мы16:10 Мы – здесь можно увидеть, что с этого момента Луко сам стал участником этого путешествия. Участие Луко в описываемых событиях заметно в следующих отрывках: 16:10-17; 20:5–21:18; 27:1–28:16. решили, что Всевышний призывает нас возвещать им Радостную Весть, и сразу же приготовились отправиться в Македонию.
Уверование Лидии
11Из Троады мы отплыли прямо в Самофракию и оттуда на следующий день – в Неаполь. 12Из Неаполя мы продолжили путешествие в Филиппы, римскую колонию и главный город той части Македонии. Там мы пробыли несколько дней. 13В субботу мы вышли за ворота города к реке, где, как мы предполагали, было место для молитвы. Мы сели и начали разговаривать с женщинами, которые там собрались. 14Среди них была одна по имени Лидия, из города Фиатиры, которая торговала дорогими пурпурными тканями. Лидия чтила Всевышнего, и Повелитель Исо расположил её сердце к тому, что говорил Павлус. 15После того как она и её домашние приняли обряд погружения в воду16:15 Или: «обряд омовения»., она пригласила нас к себе.
– Если вы считаете меня верной Повелителю, то придите и погостите у меня в доме, – упрашивала она и в конце концов уговорила.
Арест Павлуса и Сило в Филиппах
16Однажды, когда мы шли к месту молитвы, по дороге нам повстречалась некая рабыня, одержимая духом-змеем16:16 Букв.: «духом Пифоном». Согласно одной из версий древнегреческого мифа Пифоном называлась огромная змея (отсюда название змеи: питон), опустошавшая окрестности Дельф. Она сторожила дельфийский оракул и давала там прорицания до того, как её убил бог Аполлон. Позже Пифоном стали называть духа прорицания, который овладевал людьми., предсказывавшим будущее. Предсказаниями она приносила большой доход своим хозяевам. 17Рабыня шла за Павлусом и за нами и кричала:
– Эти люди – рабы Бога Высочайшего! Они возвещают вам Путь спасения!
18Она делала это изо дня в день, и когда Павлусу всё это надоело, он обернулся и сказал духу:
– Во имя Исо Масеха я повелеваю тебе: выйди из неё!
В тот же момент дух её покинул. 19Когда её хозяева поняли, что у них пропал источник дохода, они схватили Павлуса и Сило и поволокли их на площадь к городским властям. 20Они привели их к начальникам города и сказали:
– Эти люди – иудеи, и они служат причиной беспорядков в нашем городе. 21Они вводят обычаи, которые нам, римлянам, не следует ни принимать, ни исполнять.
22Толпа тоже присоединилась к обвинениям против Павлуса и Сило, и начальники велели раздеть их и бить палками. 23Их сильно избили и бросили в темницу, а темничному стражу приказали бдительно их охранять. 24Получив такой приказ, он закрыл их во внутреннюю камеру и забил их ноги в колоду.
25Около полуночи Павлус и Сило молились и пели хвалебные песни Всевышнему, а другие заключённые слушали их. 26Внезапно произошло такое сильное землетрясение, что поколебались основания темницы. Все двери раскрылись, и у всех заключённых цепи упали с ног. 27Когда темничный страж проснулся и увидел, что все двери темницы раскрыты, он схватил меч и хотел покончить с собой, думая, что все заключённые убежали. 28Но Павлус успел крикнуть:
– Не губи себя! Мы все здесь!
29Страж потребовал света, вбежал внутрь и, дрожа, пал перед Павлусом и Сило. 30Он вывел их наружу и спросил:
– Господа мои, что мне делать, чтобы быть спасённым?
31– Веруй в Повелителя Исо, – ответили они, – тогда и ты будешь спасён, и твои домашние.
32И они возвестили слово о Повелителе ему и его домашним. 33В тот же ночной час темничный страж промыл им раны и сразу же он сам и все его домашние прошли обряд погружения в воду16:33 Или: «обряд омовения».. 34Он привёл Павлуса и Сило к себе домой и накрыл для них стол. Вместе со всеми своими домашними он радовался тому, что поверил во Всевышнего.
35Наступил день, и городские начальники послали своих служителей в темницу с приказом:
– Освободите этих людей.
36Темничный страж сказал Павлусу:
– Начальники приказали освободить вас! Вы можете идти с миром!
37Но Павлус сказал:
– Они без суда избили нас перед народом, несмотря на то что мы римские граждане, и бросили нас в темницу. Сейчас же они хотят от нас избавиться так, чтобы никто не знал? Нет! Пусть они сами придут и выведут нас.
38Служители доложили об этом городским начальникам, и когда те услышали, что Павлус и Сило римские граждане, то испугались. 39Они пришли, принесли им свои извинения, вывели из темницы и попросили, чтобы те покинули город. 40Выйдя из темницы, Павлус и Сило пошли в дом Лидии. Там они встретились с братьями и ободрили их. После этого они отправились дальше.
Тимотеј се придружује Павлу и Сили
1Затим је дошао у Дерву и Листру. Тамо је живео неки ученик који се звао Тимотеј, син верујуће Јеврејке и оца Грка. 2Браћа у Листри и Икониуму су имала добро мишљење о њему. 3Павле је хтео да га поведе са собом на пут, па га је зато обрезао због Јевреја који су живели у тим местима; сви су, наиме, знали да му је отац био Грк. 4Пролазећи кроз градове, саопштавали су верујућима одредбе које су установили апостоли и старешине у Јерусалиму. 5Тако су цркве јачале у вери и расле бројчано из дана у дан.
6А они прођоше кроз Фригију и Галатију, јер их је Свети Дух био упозорио да не проповедају реч у провинцији Малој Азији. 7Кад су стигли на границу Мизије, покушали су да уђу у Витинију, али им то Дух Исусов није допустио. 8Тако су прошли поред Мизије и дошли у Троаду.
Позив за Македонију
9Током ноћи је Павле имао виђење: неки Македонац је стајао и молио га: „Дођи у Македонију и помози нам!“ 10Након што је Павле имао ово виђење, гледали смо да одмах отпутујемо за Македонију, закључујући да нас је Бог позвао да им објавимо Радосну вест. 11Из Троаде смо отпловили право у Самотрак, следећег дана у Неапољ, 12а оданде у Филипе, римску колонију и главни град тог дела Македоније. У том граду смо провели неколико дана.
Лидијино обраћење
13У суботу смо изашли изван градских капија крај реке претпостављајући да се тамо налази богомоља16,13 Дословно: место молитве. Не односи се нужно на синагогу.. Сели смо и почели да говоримо окупљеним женама. 14То је слушала и нека побожна жена која се звала Лидија, продавачица пурпурне тканине из града Тијатире. Њој је Господ отворио срце да помно слуша оно што је Павле говорио. 15А када је била крштена заједно са својим укућанима, молила нас је: „Ако сматрате да заиста верујем у Господа, дођите у моју кућу и останите!“ Тако нас је убедила.
Павле и Сила у затвору
16Док смо једном ишли у богомољу, срели смо једну робињу опседнуту погађачким духом. Она је прорицањем доносила велику добит својим господарима. 17Ишла је за Павлом и за нама вичући: „Ови људи су слуге Бога Свевишњега! Они вам објављују пут спасења!“ 18Ово је чинила данима. Кад је то Павлу дојадило, окренуо се и рекао духу: „Наређујем ти у име Исуса Христа да изађеш из ње!“ Дух је истог часа изашао из ње.
19Када су њени господари видели да им је пропала нада за зараду, ухватили су Павла и Силу и одвукли их на градски трг пред власти. 20Пошто су их извели пред заповеднике, рекоше: „Ови људи, Јевреји, буне наш град, 21и проповедају обичаје, које ми као Римљани не смемо да прихватимо нити да вршимо.“
22На то гомила навали на њих, а заповедници стргоше одећу са њих и наредише да се ишибају. 23Пошто су их ишибали, бацили су их у тамницу и заповедили тамничару да их помно чува. 24Примивши такво наређење, он их је бацио у најзабаченију ћелију у тамници, а на ноге им ставио окове.
25Око поноћи Павле и Сила су се молили и певали химне Богу, а затвореници су их слушали. 26Изненада је настао јак земљотрес, тако да су се потресли темељи затвора. Сва су се врата отворила, а окови спали са свих затвореника. 27Тамничар се тргне из сна, па када виде да су тамничка врата отворена, потегне мач да се убије мислећи да су затвореници побегли. 28Међутим, Павле гласно узвикну: „Не чини себи никаква зла, јер смо сви овде!“
29Тада је тамничар потражио светло, утрчао и дрхтећи се бацио пред Павла и Силу. 30Затим их је извео из ћелије и упитао их: „Реците ми, господо, шта треба да урадим да бих се спасао?“
31„Веруј у Господа Исуса Христа, па ћеш бити спасен и ти и твоји укућани“ – одговорили су му. 32Затим су њему и свим његовим укућанима навестили реч Господњу. 33Још истог ноћног часа их је одвео и опрао им ране. Одмах затим је био крштен он и сви његови. 34Онда их је позвао у своју кућу и послужио их храном радујући се са целим својим домом што је поверовао у Бога.
Ослобођење Павла и Силе
35Када је свануло, заповедници су послали судске службенике тамничару и поручили му: „Ослободи оне људе.“ 36Тамничар је онда рекао Павлу: „Заповедници су поручили да вас ослободим. Зато сад изађите и пођите у миру.“ 37Павле им је одговорио: „Без судског поступка су нас јавно ишибали и бацили у тамницу иако смо римски грађани. Зар сада хоће да нас потајно избаце? Не долази у обзир! Нека лично дођу, па нека нас изведу.“
38Када су судски службеници пренели ове речи заповедницима, ови су се уплашили чувши да су Павле и Сила римски грађани. 39Дошли су к њима и извинили им се, па су их извели из ћелије и замолили их да напусте град. 40Кад су изашли из тамнице, отишли су до Лидијине куће где су видели и охрабрили браћу. Затим су отишли оданде.
