Ответ Аюба
1Тогда Аюб ответил:
2– Долго ещё вам мучить меня
и терзать своими словами?
3Вот уже десять раз вы меня унижали.
Вам не стыдно меня оскорблять?
4Если я и впрямь согрешил,
мой грех при мне и останется.
5А если хотите передо мною кичиться,
позором моим меня упрекать,
6то знайте: Всевышний причинил мне зло
и сеть Свою на меня набросил.
7Я кричу: «Обида!» – но нет ответа;
я зову на помощь, но нет суда.
8Он мой путь заградил – не пройти;
Он покрыл мои тропы мглой.
9Он совлёк с меня мою славу
и с головы моей снял венец.
10Он крушит меня со всех сторон – я гибну;
Он исторг надежду мою, как дерево.
11Воспылал на меня гнев Его;
Он считает меня врагом.
12Подступают вместе Его полки,
вал осадный против меня возводят,
стан разбивают вокруг моего шатра.
13Он удалил моих братьев от меня,
и близкие люди стали чужими.
14Отвернулись сородичи от меня,
и друзья обо мне забыли.
15Гости мои и мои служанки
считают меня чужаком,
глядят на меня, как на постороннего.
16Я зову слугу, а ответа нет;
я должен умолять его.
17Опротивело моей жене моё дыхание,
я стал бы отвратителен даже своим сыновьям.
18Даже малые дети меня презирают;
поднимаюсь – они надо мной смеются.
19Близкие друзья гнушаются меня;
те, кого я любил, обратились против меня.
20От меня остались лишь кожа да кости,
чуть душа держится в теле19:20 Букв.: «уцелела лишь кожа около зубов»..
21Сжальтесь, сжальтесь, друзья мои, надо мной,
ведь меня поразила рука Всевышнего.
22Зачем вы преследуете меня, как Всевышний,
и не можете плотью моей насытиться?
23О, если бы записаны были мои слова,
были бы в свитке начертаны,
24выбиты железным резцом по свинцу,
врезаны в камень навеки!
25Но я знаю: Искупитель19:25 Или: «Защитник». мой жив,
и в конце Он встанет над прахом.
И когда моя кожа с меня спадёт,
26я всё же во плоти19:26 Или: «без плоти». моей увижу Всевышнего;
27я сам увижу Его и не буду Ему чужим,
своими глазами увижу Его.
Как томится сердце в груди моей!
28Если скажете: «Как нам его преследовать,
раз корень зла находится в нём?» –
29то бойтесь меча,
ведь гнев Всевышнего пошлёт карающий меч,
чтобы вы познали, что есть суд.
Јов
1А Јов је одговорио овим речима:
2„Докле ћете да кињите душу моју
и речима ме ломите?!
3Па већ сте ме десет пута понизили!
Не стидите ли се што ми тако пакостите?
4Све и да сам стварно погрешио,
моја грешка је само моја.
5Ако бисте стварно да се нада мном уздижете
и да ме убеђујете у ругло моје,
6знајте онда да ме је Бог ојадио,
својом ме је мрежом обмотао.
7Ето, ја вичем: ’Насиље!’, а услишен нисам;
ја за помоћ запомажем, али правде нема.
8Мој пут он је заградио, не могу да прођем;
стазе моје он је замрачио.
9Част је моју свукао са мене,
скинуо ми круну с главе моје.
10Са свих страна сваљује ме да нестанем,
изваљује као дрво наду моју.
11Ужарио се гнев његов на мене,
па ме сматра душманином својим.
12Сложно марширају његове чете,
ено, наспрам мене насип подижу;
око мог шатора логор дижу.
13Далеко од мене он је одвео браћу моју,
а моји знанци су ми сада ко потпуни странци.
14Мојих рођака више нема,
заборавили су ме познаници моји.
15Гости мога дома и слушкиње моје гледају ме ко туђинца,
за њихове очи ја сам придошлица.
16Слугу свога ја дозивам, ал’ ми се не јавља,
устима га својим преклињем за помоћ.
17Жена ми се гади од задаха мога,
одуран сам и родбини својој.
18Чак ме и дечаци презиру,
ругају ми се кад бих да устанем.
19Гаде ме се сви пријатељи блиски,
они које сам волео, сад су против мене.
20Кожа ми се слепила за кости,
зуби су ми поиспадали.
21Смилујте ми се! Смилујте ми се,
о, пријатељи моји,
јер је рука Божија ударила на ме!
22Па зашто ме попут Бога прогоните,
меса мога зар нисте сити?19,22 Идиом јести нечије месо према арамејском, арапском и акадском значи оптуживати (Дан 3,8), па овај део стиха може да се преведе и као: нисте ли ме довољно оптужили?
23О, када би се речи моје записале!
О, када би се у књигу утиснуле;
24гвозденим пером и оловом
заувек у камен урезале!
25Али ја знам да Откупитељ мој живи,
да ће на крају он стати над прахом!
26Нека и пукне ова моја кожа,
гледаћу Бога из тела свога;
27њега ћу ја лично гледати,
очима својим, а не ко туђинац.
А нутрина моја у мени малакше.
28А ви би требало да кажете: ’Зашто га прогонимо?’,
јер налазите да је у мени корен ове ствари.
29Од мача страхујте,
јер гнев доноси одмазду мача,
да бисте знали –
суд постоји.“
