Утешение для народа Всевышнего
1– Утешайте, утешайте народ Мой, –
говорит ваш Бог. –
2Говорите с Иерусалимом ласково,
объявите ему,
что его рабство закончилось,
и грех его искуплен;
что он получил от руки Вечного
вдвое за все свои грехи.
3Раздаётся голос:
– В пустыне приготовьте
путь Вечному40:3 Или: «Раздаётся голос зовущего в пустыне: „Приготовьте путь Вечному“».,
выпрямите в необитаемой местности
дорогу для нашего Бога!40:3 Или: «сделайте прямыми дороги нашего Бога».
4Всякая низина пусть поднимется,
а всякая гора и холм – опустятся;
неровная земля пусть станет гладкой,
и бугристые места – ровными.
5И откроется слава Вечного,
и все люди увидят её.
Так сказали уста Вечного40:3-5 См. Мат. 3:1-3; Лк. 3:2-6; Ин. 1:23..
6Голос сказал:
– Кричи!
Я спросил:
– Что мне кричать?
– Все люди – как трава,
и вся их слава – как полевые цветы.
7Трава засыхает, вянут цветы,
так как на них веет дыхание Вечного.
Воистину, народ – трава.
8Трава засыхает, вянут цветы,
но слово нашего Бога пребывает вовек.
9О вестник, несущий добрую весть Сиону,
поднимись на высокую гору!
О вестник, несущий добрую весть Иерусалиму40:9 Или: «О Сион, несущий добрую весть, поднимись на высокую гору. О Иерусалим, несущий добрую весть».,
мощно возвысь свой голос!
Возвысь, не бойся;
скажи городам Иудеи:
«Вот Бог ваш!»
10Вот Владыка Вечный идёт в могуществе,
и рука Его властвует.
Вот награда Его с Ним,
и воздаяние Его перед Ним.
11Он пасёт Своё стадо, словно пастух:
берёт ягнят на руки,
несёт на груди
и заботливо ведёт маток40:11 См. Ин. 10:11, 14-15..
Величие Всевышнего
12Кто измерил пригоршней воды
или ладонью вымерил небеса?
Кто вместил земную пыль в мерный сосуд
или взвесил горы на весах
и холмы – на весовых чашах?
13Кто постиг Духа Вечного40:13 Или: «Кто постиг дух Вечного». Слово «дух» можно перевести и как «разум».
или был Ему советником?
14Кого Вечный просил Его просветить,
кто учил Его правильному пути?
Кто учил Его знанию,
показал Ему путь постижения?
15Вот народы – как капля в ведре;
они – что пылинка на весах;
Он поднимает острова, как крупинку.
16И Ливана недостаточно для жертвенных дров,
и животных его для всесожжения40:16 Ливан славился обилием лесов и обитающих в них животных..
17Все народы пред Ним – ничто;
они для Него меньше ничтожества и пустого места.
18Итак, кому уподобите Всевышнего?
Какое подобие для Него подберёте?
19Идола? – Отливает его ремесленник,
мастер его золотит
и льёт для него серебряные цепочки.
20А если у кого не хватает на это средств,
то он выбирает дерево, что не гниёт,
и ищет искусного ремесленника,
чтобы поставить идола так, что не рухнет.
21Разве вы не знаете?
Разве вы не слышали?
Разве не было сказано вам от начала?
Разве вы не поняли ещё от создания земли?
22Он восседает над земным кругом,
а обитатели земли пред Ним что кузнечики.
Он распростирает небеса, как занавес,
и раскидывает их, как шатёр для жилья.
23Он обращает вождей в ничто,
правителей земли – в пустое место.
24Едва они были посажены,
едва они были посеяны,
едва корни в земле пустили,
как дохнул Он на них – и они засохли,
и вихрь уносит их, как солому.
25– Кому вы Меня уподобите?
Кто Мне ровня? – говорит святой Бог.
26Поднимите глаза и взгляните на небо:
кто его сотворил?
Тот, Кто по счёту выводит Своё звёздное воинство
и называет их всех по имени.
Так как Он велик властью и могуч силой,
они все в сборе.
27Как же ты, Якуб40:27 То есть Исраил. Исраильтяне были потомками Якуба, которому Всевышний дал новое имя – Исраил (см. Нач. 32:27-28)., можешь говорить,
и ты, Исраил, жаловаться:
«Путь мой сокрыт от Вечного;
мой Бог пренебрёг моим делом»?
28Разве ты не знаешь?
Разве ты не слышал?
Вечный – есть Бог навеки,
сотворивший всю землю.
Он не устанет и не утомится,
разум Его непостижим.
29Он дарует силу усталым,
укрепляет изнемогших.
30Даже юноши устанут и утомятся,
молодые упадут от изнеможения,
31но надеющиеся на Вечного
наберутся новых сил.
Они воспарят на крыльях, словно орлы,
побегут – и не утомятся,
пойдут – и не устанут.
Утеха од Господа
1„Тешите, тешите народ мој
– говори Бог ваш –
2Говорите Јерусалиму срдачно,
и вичите му:
ратовање му је окончано,
кривица му окајана,
јер он из руке Господње прими
двапут више него што сагреши.“
3Глас виче:
„Пут Господњи
кроз пустињу приправите;
друм за Бога нашега
у пустоши поравнајте.
4Свака долина нека се подигне,
а свака гора и брежуљак нека се спусти;
и што је стрмо нек буде равница,
и храпаво нека буде глатко.
5Тада ће се открити слава Господња,
и сваки човек ће је видети –
јер су то казала уста Господња.“
6Глас рече: „Вичи!“
А он одговори: „Шта да вичем?“
„Свако је тело као трава,
и сва му је милина као цвет пољски.
7Сахне трава, вене цвет,
кад преко њих Господњи пређе дах.
Заиста, народ је трава.
8Сахне трава, вене цвет,
али реч Бога нашега остаје довека.“
Бог најављује своју наклоност
9На високу гору се успни,
Сионе, гласниче радосне вести.
Глас свој снажно подигни,
Јерусалиме, гласниче радосне вести.
Подигни га, не бој се,
кажи градовима Јудиним:
„Ево Бога вашега!“
10Ево, Господар Господ долази у сили,
влада он мишицом својом!
Ево, с њим је и плата од њега,
а испред њега награда од њега.
11Као Пастир он своје стадо напаса,
у своје руке јагањце сабира,
у наручју своме их носи,
а дојилице негује.
Бог објављује своју славу
12Ко је воде прегрштима измерио,
и небеса педљем премерио?
А ко је сав прах земаљски размерио мерицом,
и планине теговима,
и брегове теразијама?
13Духа Господњег ко је премерио,
и који саветник је њега упутио?
14С ким се саветовао и изграђивао,
и ко га је стазама правде научио?
И научио га знању
и упознао га с путем разборитости?
15Гле, народи су као кап из ведра,
и вреде као прах на теразијама.
Гле, острва као зрнце подиже.
16Ни Ливан није довољан за ломачу,
а његових звери нема довољно за свеспалницу.
17Сви народи пред њим су као ништа,
ништавилом и празнином он их сматра.
18Коме ћете Бога сличним учинити
и с каквим ћете га ликом упоредити?
19Ливац излива идола,
златар га позлатом облаже
и од сребра ланчиће излива.
20Сиромах за принос
дрво нетрулежно бира,
и за то вештог уметника тражи
да за њега кип непомични начини.
21Зар не знате?
Зар нисте чули?
Зар вам није од искона објављено?
Зар нисте схватили од оснивања земље?
22Над кругом земаљским он столује
и становници су њени на скакавце налик;
небеса је разастро као копрену,
разапео их као шатор за становање.
23Он моћнике претвара у ништавило,
судије по земљи чини да су као ништа.
24Тек што су засађени,
тек што су посејани,
тек што им стабљика у земљу корен пустила
– он на њих дуне, и они усахну,
као сламу вихор их развеје.
25„Коме ћете мене сличним учинити?
Ко је као ја?“ – пита Светитељ.
26Подигните поглед свој и гледајте:
Ко је ово створио?
Онај који на број војску небеску изводи,
и који по имену све њих прозива.
Због његове велике моћи и силне јачине
нико не изостаје.
Божије свемоћно свезнање
27Зашто кажеш, Јакове,
и ти говориш, Израиљу:
„Мој пут је скривен Господу,
и моја правица измиче Богу мојем“?
28Зар не знаш
и зар ниси чуо?
Господ је Бог вечни,
створитељ крајева земљиних.
Он се не умара и не сустаје,
и ум се његов не да ограничити.
29Он снагу уморноме даје,
и немоћноме моћ он јача.
30Младићи се умарају и сустају,
и момци морају да посрћу,
31али онима који се у Господа уздају
снага се обнавља,
крила им расту као орловима,
трче и не сустају,
ходају и не умарају се.
