Немудрый поступок Езекии
(4 Цар. 20:12-19)
1В то время вавилонский царь Меродах-Баладан, сын Баладана, отправил Езекии письма и подарок, потому что услышал о его болезни и выздоровлении. 2Езекия радушно принял послов и показал им то, что было у него в хранилищах, – серебро, золото, пряности и драгоценные масла, – и всю оружейную палату, и всё, что хранилось в его сокровищницах. Ни во дворце, ни во всём его царстве не осталось ничего такого, чего бы он им не показал.
3Пророк Исаия пришёл к царю и спросил:
– Что говорили эти люди, и откуда они к тебе приходили?
– Из далёкой страны, – ответил Езекия. – Они приходили ко мне из Вавилона.
4Пророк спросил:
– Что они видели у тебя во дворце?
– У меня во дворце они видели всё, – ответил Езекия. – В моих сокровищницах нет ничего, чего бы я им не показал.
5Тогда Исаия сказал Езекии:
– Слушай слово Вечного, Повелителя Сил: 6«Непременно наступит время, когда всё, что у тебя во дворце, и всё, что накопили до сегодняшнего дня твои отцы, будет унесено в Вавилон. Не останется ничего, – говорит Вечный. – 7А некоторые из твоих потомков, которые родятся у тебя, твоя плоть и кровь, будут уведены и станут евнухами во дворце царя Вавилона».
8– Хорошую весть передал ты мне от Вечного, – ответил Езекия, потому что думал: «Ведь в мои-то дни будет мир и безопасность».
Посланици из Вавилона
1У оно време је вавилонски цар Меродах-Валадан39,1 Или: Веродах-Валадан, према 2. Цар 20,12., син Валаданов, послао писма с даром за Језекију. Чуо је, наиме, да се овај разболео и да је оздравио. 2Језекија им се обрадовао; показао им је сву своју ризницу, сребро и злато, зачине, мирисна уља, целу оружницу, и све што се нашло у његовим ризницама. Није било ничега у његовом двору и на целом његовом подручју што им Језекија није показао.
3Тада је пророк Исаија дошао к цару Језекији и рекао му: „Шта су рекли ти људи? Одакле су ти дошли?“ Језекија одговори: „Из далеке земље, из Вавилона.“
4„Шта су видели у твојој кући?“ – упита он. Језекија одговори: „Није било ничег у мојим ризницама што им нисам показао.“
5Тада је Исаија рекао Језекији: „Почуј реч Господа над војскама: 6’Ево, долазе дани када ће све што је у твоме двору, и све што су твоји преци сабрали до овога дана, бити однесено у Вавилон; неће остати ништа – говори Господ. 7А неки од твојих синова, који су ти се родили, биће одведени. Они ће бити евнуси на двору вавилонског цара.’“
8Језекија одговори Исаији: „Добра је реч Господња што си је ти рекао.“ А мислио је: „Нека буде мир и спокојство током дана мојих.“
