Песнь о мудрости
1– Есть рудник для серебра,
и для золота есть горн плавильный.
2Из земли добывают железо,
и плавят медь из руды.
3Рудокоп освещает тьму,
ищет он в отдалённых пределах
руду в непроглядной мгле.
4Далеко от жилья он роет колодец,
в местах, позабытых человеком;
вдали от всех висит он, покачиваясь.
5Земля, которая произращает хлеб,
изнутри изрыта, будто огнём.
6Сапфиров россыпь в её камнях,
и в ней – золотой песок.
7Пути к ним не знает хищная птица,
соколиный глаз их не видел.
8Дикие звери их не топтали,
и лев по ним не ходил.
9Человек на гранит поднимает руку
и с корнем вырывает горы.
10Он прорубает проходы в скалах,
и глаза его видят все их сокровища.
11Он ищет28:11 Или: «останавливает». истоки рек
и сокровенное выносит на свет.
12Но где можно найти мудрость?
Где обитает разум?
13Не знает смертный её дома28:13 Или: «ей цены».;
на земле живых её не найти.
14Пучина скажет: «Во мне её нет»,
и молвит море: «Не у меня она».
15Её не купить за червонное золото,
не отвесить цену её серебром.
16Не купить её ни за золото из Офира,
ни за драгоценный оникс или сапфир.
17Не сравнить её с золотом и кристаллом,
на утварь из чистого золота не обменять.
18А о кораллах и яшме нечего и говорить;
стоит мудрость дороже рубинов.
19Не сравнить с ней топазы из Эфиопии,
не купить её за отменное золото.
20Откуда приходит мудрость?
Где обитает разум?
21Скрыта она от глаз всех живущих
и от птиц небесных утаена.
22Мир мёртвых и царство смерти говорят:
«Мы слышали только слух о ней».
23Только Всевышнему ведом к ней путь,
Он знает её жилище,
24ведь Он озирает края земли
и видит всё, что под небесами.
25Когда Он давал ветру силу
и водам ставил пределы,
26когда Он дождю предписал устав
и путь проложил для молний,
27Он увидел мудрость и восхвалил её,
утвердил её, испытал
28и сказал человеку:
«Воистину, страх перед Владыкой – вот мудрость,
сторониться зла – это разум».
Где је мудрост?
1Ето, и сребро има свој рудник,
и злато место на ком се испира.
2И гвожђе се из земље узима
и камен се претапа у бронзу.
3А човек таму докрајчује,
истражује до крајњих граница,
тражи руду у тами најгушћој.
4Окно копа далеко од ближњег
где нога не залази,
пење се и клати далеко од људи.
5Земља са које хлеб долази
изнутра се ковитла ко ватра.
6У њеним је стенама налазиште сафира,
а има и златне прашине.
7Пут до тамо не зна птица грабљивица,
око соколово траг му не назире.
8Поносне се звери њиме не шуњају,
а ни лав по њему не пролази.
9Човек пружа руку за кременом,
прекопава корење планина;
10у стенама тунеле пробија
и очима види сваку вредност;
11обуздава цурење вода
и оно скривено на светло износи.
12Али где се мудрост проналази?
Где је место разборитости?
13Род јој људски вредност не познаје,
не проналази се у земљи живих.
14Тек, бездан јавља: ’У мени није!’
и море каже: ’Није ни са мном!’
15Суво злато за њу се не даје,
за цену њену сребро се не мери.
16Не плаћа се ни златом офирским,
ни скупоценим ониксом и сафиром.
17Нису јој равни ни злато ни кристал,
за ћуп сувог злата не трампи се она.
18Корале и јаспис и не спомињите,
од бисера мудрост је вреднија.
19Не мери се са њом ни топаз из Куша,
ни сувим се златом платити не може.
20Па одакле онда долази мудрост?
Где је место разборитости?
21Од очију свега живог је склоњена,
од небеских птица је скривена.
22Трулеж мртвих и смрт нам казују:
’Ушима смо својим чули казивање о њој.’
23Бог разуме пут до ње
и познаје њено место,
24јер он види до крајева земље
и он гледа испод свих небеса.
25Кад је ветру подарио снагу
и мерама премерио воде;
26кад је киши одредбу давао
и муње олујама;
27тада ју је погледао, објавио, поставио,
тада ју је проверио.
28А људима је рекао:
’Ево, мудрост је у богобојазности
а разборитост у уклањању од зла!’“
