1Et hårdt svar vækker vrede,
forsonende ord kan afværge et skænderi.
2Fra den kloges mund kommer en strøm af visdomsord,
fra tåbens mund kommer en flod af tåbeligheder.
3Herren spejder ud over jorden,
han ser både de onde og de gode.
4Opmuntrende ord giver mod på livet,
nedsættende ord giver sår i sjælen.
5Kun en tåbe foragter sin fars formaning,
en fornuftig søn tager imod vejledning.
6De retskafne opnår succes og velstand,
de onde mister det, de har samlet.
7Der kommer visdom fra den kloges mund,
det gør der ikke fra tåbens tanker.
8Herren afskyr de gudløses offergaver,
men glæder sig over gudfrygtiges bønner.
9Herren afskyr den ondes handlemåde,
men han elsker den, der gør det rette.
10De, der gør oprør imod Gud, bliver straffet,
og hvis de fortsætter deres oprør, skal de dø.
11Herren kender underverdenens afkroge og dødsrigets dybder.
Mon et menneskes inderste væsen er ukendt for ham?
12De hovmodige hader at blive sat i rette,
derfor holder de sig væk fra de vise.
13Indre glæde giver et smilende ansigt,
et sorgfuldt hjerte tager livsmodet væk.
14Den kloge søger altid ny indsigt,
tåben tygger drøv på sine dumheder.
15For den nedtrykte er hver dag en dårlig dag,
den glade har altid gode dage.
16Et nøjsomt liv i ærefrygt for Gud
er bedre end et liv i rigdom og angst.
17Hellere spise vandgrød med dem, man elsker,
end oksesteg med dem, man hader.
18En hidsig person skaber splid og ufred,
et tålmodigt menneske gyder olie på vandene.
19Den dovne synes, at vejen er overgroet med tidsler,
den flittige synes, at vejen er bred og problemfri.
20Et klogt barn glæder sin far,
kun en tåbe gør nar af sin mor.
21Den uforstandige er godt tilfreds med sine dumheder,
den kloge har forstand til at gøre det rigtige.
22Uden god rådgivning går en plan let i vasken,
men når mange tages med på råd, lykkes den.
23Det er en glæde at kunne give et godt råd,
dejligt at kunne sige det forløsende ord.
24Den vise vælger vejen til et godt liv
frem for vejen til en ynkelig død.
25Herren nedriver den hovmodiges hus,
men beskytter enkers ejendom.
26Herren afskyr de ondes tanker,
men glæder sig over gode ord.
27Den pengegriske bringer sin familie i ulykke,
den, der afslår bestikkelse, klarer sig godt.
28De retskafne tænker, før de taler,
men ondskaben vælter ud af de gudløses mund.
29Herren hører de gudfrygtiges bønner,
men holder sig fjernt fra onde mennesker.
30Et smil varmer hjertet,
gode nyheder giver ny styrke.
31Den, der er villig til at blive vejledt,
vil føle sig hjemme blandt de vise.
32Den, der nægter at blive irettesat, modarbejder sig selv,
den, der tager godt imod kritik, vokser i visdom.
33Ærefrygt for Gud er vejen til visdom,
ydmyghed går forud for ære.
1Благи одговор утишава гнев,
а груба реч покреће јарост.
2Језик мудрих добро влада знањем,
а уста безумних бљују безумљем.
3Господње су очи на свакоме месту,
мотрећи на зле и на добре.
4Здрав је језик ко дрво живота,
а дух слама језик поган.
5Безумник презире опомену свога оца,
а разборит је ко мари за укор.
6Велико је благо у дому праведника,
а злобнику је мука да заради.
7Знање расипају уста мудрих људи,
што не чини срце безумника.
8Гадна је Господу жртва зликоваца,
молитва честитих њему је милина.
9Господу је мрзак пут злобника,
а воли онога који правду следи.
10Немило је поучење за онога ко се одриче пута,
а умреће онај ко мрзи прекор.
11Пред Господом су и Свет мртвих и трулеж мртвих,
а камоли срца људских потомака.
12Подругљивац не воли онога који га кори
и не иде код мудрих људи.
13Весело срце ведри лице,
жалосно срце слама дух.
14Разборито срце тежи знању,
а уста се безумника безумљем хране.
15Немили су сви дани невољника,
а човек се доброг срца гости непрестано.
16Боље је и мало у богобојазности,
него благо силно и са њим стрепња.
17Бољи је тањир поврћа у љубави,
него утовљени во у мржњи.
18Гневан човек распаљује свађу,
а смирени човек утишава сукоб.
19Пут ленштине је обрастао трњем,
а пут је честитих поравнан.
20Мудар син радује оца,
а безуман човек презире мајку своју.
21Безумника радује безумље,
а разборит човек равно иде путем.
22Науми се изјалове кад нема савета,
а остваре с мноштвом саветника.
23Човек се радује кад одговори тачно;
како је добра реч у право време!
24Стаза живота за разумног према горе води,
и не да му према доле, у Свет мртвих да скрене.
25Господ руши кућу гордих људи
и јача међу удовице.
26Намере зликовца гадне су Господу,
а чисте су му речи љубазности.
27Кући својој беду наваљује ко нечасно и лакомо стиче,
а живеће онај човек ком се мито гади.
28Срце праведника промишља одговор,
а уста покварених људи злом бљују.
29Господ је далеко од покварењака,
а слуша молитву праведника.
30Бистар поглед и срце весели,
а добре вести подмлађују кости.
31Ухо које слуша поуку живота,
трајаће у друштву мудрих људи.
32Ко не мари за опомену, презире сам себе,
а ко слуша укор стиче разборитост.
33Богобојазност је поука мудрости,
а пре части долази понизност.
