1Voici quels peuples l’Eternel laissa subsister pour mettre à l’épreuve les Israélites qui n’avaient pas participé aux guerres pour la conquête de Canaan. 2Il voulait que les nouvelles générations d’Israélites, qui n’avaient pas connu la guerre, apprennent ce qu’est la guerre. 3L’Eternel laissa donc dans le pays les cinq principautés philistines, tous les Cananéens et les Sidoniens3.3 Des Phéniciens (Sidon était la plus ancienne ville de Phénicie)., les Héviens3.3 Voir note Jos 9.7. qui habitaient la chaîne du Liban depuis la montagne de Baal-Hermon jusqu’à Lebo-Hamath.
4Ces peuples servirent à éprouver les Israélites pour savoir s’ils obéiraient aux commandements que l’Eternel avait donnés à leurs ancêtres par Moïse. 5Ainsi les Israélites habitèrent au milieu des Cananéens, des Hittites, des Amoréens, des Phéréziens, des Héviens et des Yebousiens. 6Ils épousèrent leurs filles, donnèrent leurs propres filles à leurs fils et adorèrent leurs dieux.
Otniel
7Les Israélites firent ce que l’Eternel considère comme mal : ils oublièrent l’Eternel leur Dieu et rendirent un culte aux dieux Baals et Ashéras. 8L’Eternel se mit en colère contre Israël et il les livra au pouvoir de Koushân-Risheatayim, roi de Mésopotamie. Les Israélites lui furent assujettis pendant huit ans. 9Ils implorèrent l’Eternel et celui-ci leur suscita un libérateur en la personne d’Otniel, fils de Qenaz, qui était le frère cadet de Caleb. Et Otniel les délivra3.9 Otniel s’était déjà signalé par la prise d’Hébron (voir Jos 15.17 ; Jg 1.13-15).. 10L’Esprit de l’Eternel vint sur lui et il prit la direction d’Israël. Il partit en guerre contre Koushân-Risheatayim, roi de Mésopotamie, et l’Eternel lui donna la victoire sur lui. 11Après cela, la région fut en paix pendant quarante ans ; puis Otniel, fils de Qenaz, mourut.
Ehoud
12Les Israélites recommencèrent à faire ce que l’Eternel considère comme mal. A cause de cela, l’Eternel fortifia Eglôn, roi de Moab, et le dressa contre Israël. 13Eglôn s’allia aux Ammonites et aux Amalécites3.13 Les Ammonites étaient les descendants de Loth (Gn 19.38), les Amalécites ceux d’Esaü (Gn 36.12, 16) ; ils vivaient dans le Néguev (Nb 13.29). Ennemis des plus farouches, ils étaient voisins d’Israël à l’est et au sud., et ils attaquèrent les Israélites, les battirent et s’emparèrent de la ville des palmiers3.13 Jéricho (voir 1.16).. 14Pendant dix-huit ans, les Israélites furent assujettis à Eglôn, roi de Moab.
15Alors ils implorèrent l’Eternel, et celui-ci leur suscita un libérateur en la personne d’Ehoud, fils de Guéra, de la tribu de Benjamin, un homme qui était gaucher. Les Israélites le chargèrent de porter le tribut à Eglôn, roi de Moab. 16Ehoud se fabriqua une épée à deux tranchants d’environ cinquante centimètres de long et il la ceignit sous ses vêtements, le long de la cuisse droite. 17Il alla remettre le tribut à Eglôn, roi de Moab qui était très gros. 18Lorsqu’il eut fini de présenter le tribut, il renvoya les hommes qui l’avaient apporté. 19Arrivé aux idoles de pierre à côté de Guilgal, il revint sur ses pas et dit au roi : Majesté, j’ai un message secret à te communiquer. Le roi ordonna à tous ceux qui se tenaient autour de lui de le laisser, et tous ses familiers se retirèrent. 20Alors Ehoud s’approcha du roi qui était assis dans la chambre haute3.20 Sens incertain. Autre traduction : le palais d’été. qu’il s’était réservée sur la terrasse, au frais. Ehoud lui dit : J’ai pour toi un message de Dieu. Le roi se leva de son siège. 21De sa main gauche, Ehoud saisit l’épée qu’il portait sur sa cuisse droite et l’enfonça dans le ventre du roi. 22La poignée elle-même pénétra après la lame, et la graisse se referma sur la lame, car Ehoud laissa l’arme dans le ventre du roi, 23puis il sortit par le vestibule3.23 Autre traduction : par-derrière., après avoir fermé les portes de la chambre haute à clé derrière lui.
24Quand il fut sorti, les serviteurs du roi revinrent et ils constatèrent que les portes de la chambre haute étaient fermées à clé. Ils attendirent, se disant que le roi était en train de faire ses besoins dans la chambre d’été. 25Ils attendirent un bon moment. Enfin, ne sachant plus que penser, et comme il n’ouvrait toujours pas les portes, ils prirent la clé et ouvrirent eux-mêmes et voici que leur maître était étendu à terre, mort. 26Pendant qu’ils s’étaient ainsi attardés, Ehoud s’était échappé. Il dépassa les idoles de pierre et s’enfuit vers Seïra3.26 Localisation incertaine, dans la région du mont Séir en Edom ou au nord de Jéricho.. 27Dès qu’il fut arrivé là, il sonna du cor dans les montagnes d’Ephraïm. Les Israélites descendirent des collines et il se mit à leur tête.
28Suivez-moi, leur dit-il, car l’Eternel vous donne la victoire sur vos ennemis les Moabites.
Ils le suivirent donc et ils occupèrent les gués du Jourdain pour couper le passage aux Moabites, ne laissant personne traverser la rivière. 29Ils tuèrent ce jour-là environ dix mille hommes de Moab, tous robustes et aguerris et ils ne laissèrent aucun rescapé. 30Moab fut affaibli à partir de là par les Israélites et la région connut la paix pendant quatre-vingts ans.
Shamgar
31Après Ehoud, vint Shamgar, fils d’Anath. Il tua six cents Philistins avec un aiguillon à bœufs. Lui aussi fut un libérateur d’Israël.
Преостали народи
1Ово су народи које је Господ оставио да њима куша Израиљце, то јест, све оне који нису искусили ни један од хананских ратова. 2Оставио их је да би наредни нараштаји Израиљаца научили да ратују – они који нису искусили пређашње ратовање: 3пет филистејских кнезова и сви Хананци, Сидонци и Евејци који живе у ливанском горју, од горе Вал-Ермона до Лево-Амата. 4Они су остављени да би кроз њих Израиљ био кушан, да би се видело хоће ли слушати заповести Господње које је дао њиховим оцима преко Мојсија.
5Израиљци су остали да живе усред Хананаца, Хетита, Аморејаца, Фережана, Евејаца и Јевусејаца. 6Узимали су њихове ћерке за жене, удавали своје ћерке за њихове синове, и служили њиховим боговима.
Готонило
7Израиљци су чинили оно што је зло у очима Господњим; заборавили су Господа, Бога свога, и служили Валима и Аштартама. 8Тада је плануо гнев Господњи на Израиља и Господ их је предао у руке Хусан-Рисатајима, цара Арам-Нахарајима. Израиљци су служили Хусан-Рисатајиму осам година. 9Израиљци завапише Господу, и Господ им подиже избавитеља да их избави – Готонила, сина Кенезовог, млађег брата Халевовог. 10Дух Господњи се спустио на њега, па је постао судија Израиљу. Отишао је у бој и Господ му је предао у руке Хусан-Рисатајима, цара арамског. 11Тако је земља била мирна четрдесет година.
Аод
Кад је Готонило, син Кенезов, умро, 12Израиљци су поново почели да чине оно што је зло у очима Господњим. Зато је Господ дозволио Еглону, цару моавском да надјача Израиља, због тога што су чинили оно што је зло у очима Господњим. 13Он је сабрао Амонце и Амаличане, па је ударио на Израиљ и заузео Град палми3,13 Јерихон.. 14Израиљци су служили Еглону, цару моавском, осамнаест година.
15Израиљци завапише Господу и он им подиже избавитеља, Аода, сина Гире, Венијаминовца, левака. Израиљци пошаљу по њему данак Еглону, цару моавском. 16Аод начини себи двосекли бодеж, лакат дужине, припаше га уз десни бок под свој огртач, 17и донесе данак Еглону, цару моавском. А Еглон је био веома дебео човек. 18Кад је предао данак, Аод је отпремио људе који су носили данак, 19а он сам се вратио од кипова што су код Галгала. Рекао је: „Имам за тебе тајну поруку, о, царе.“
Цар рече: „Тише!“ Сви се дворани који су били с њим повукоше.
20Кад је Аод дошао пред њега, Еглон је седео сам у горњој, хладовитој соби. Аод рече: „Имам поруку од Бога за тебе.“ Еглон на то устаде са столице. 21Тада Аод посегну левом руком и потеже бодеж с десног бока, па га зари у Еглонов стомак. 22Дршка уђе у сало заједно са сечивом, а сало се склопи над дршком. Аод није извукао бодеж из сала, тако да је нечист излазила из стомака. 23Аод изађе кроз трем, затвори за собом врата горње собе и закључа их.
24Кад је отишао, дошле су Еглонове слуге. Видевши да су врата горње собе закључана, рекли су: „Он је јамачно у хладовитој соби ради нужде.“ 25Дуго су чекали, а онда су се забринули видевши да не отвара врата. Отворе они врата, а оно, њихов господар лежи мртав на земљи.
26Док су они били у недоумици, Аод је побегао; прошао је кипове и побегао у Сеират. 27Чим је дошао, затрубио је у рог на Јефремовој гори. Израиљци сиђу с горе, с њим на челу.
28Аод им рече: „Крените за мном, јер вам је Господ предао у руке ваше непријатеље, Моавце!“ Они крену за њим и заузму газове на Јордану код Моава. Никога нису пуштали да пређе. 29Том приликом су побили око десет хиљада Моаваца, све срчаних и храбрих људи. Ниједан од њих није умакао. 30Тог дана је Моав потпао под власт Израиља, и земља је била мирна осамдесет година.
Самегар
31После њега је био Самегар, син Анатов. Он је побио шест стотина Филистејаца волујским останом и тако избавио Израиља.
