Débora et Baraq
1Après la mort d’Ehoud, les Israélites recommencèrent à faire ce que l’Eternel considère comme mal. 2Alors l’Eternel les livra au pouvoir de Yabîn4.2 Voir note Jos 11.1., un roi cananéen qui régnait sur la ville de Hatsor4.2 Hatsor avait été démolie mais avait dû être reconstruite (voir Jos 11.13 ; 12.19 ; 19.36).. Le chef de son armée s’appelait Sisera et demeurait à Harosheth-Goyim. 3Yabîn possédait neuf cents chars bardés de fer et il opprima durement les Israélites pendant vingt ans. Alors ceux-ci implorèrent l’Eternel.
4A cette époque, Débora, une prophétesse, femme de Lappidoth, administrait la justice en Israël. 5Elle siégeait sous le palmier qui, depuis lors, porte son nom, entre Rama et Béthel, dans la région montagneuse d’Ephraïm. Les Israélites se rendaient auprès d’elle pour régler leurs litiges. 6Un jour, elle envoya chercher Baraq4.6 Voir Hé 11.32., fils d’Abinoam, de Qédesh4.6 Qédesh se situait au nord du pays d’Israël (voir Jos 12.22 ; 19.37 ; 21.32). en Nephtali, et lui dit : Voici ce que t’ordonne l’Eternel, le Dieu d’Israël : « Va recruter dix mille hommes dans les tribus de Nephtali et de Zabulon et conduis-les sur le mont Thabor. 7Je mènerai au torrent de Qishôn Sisera, le chef de l’armée de Yabîn, avec ses chars et ses troupes, et je te donnerai la victoire sur lui. »
8Baraq répondit à Débora : Si tu m’accompagnes, j’irai ; mais si tu ne viens pas avec moi, je n’irai pas.
9– Soit, lui répondit-elle, j’irai avec toi ; mais sache que ce n’est pas à toi que reviendra l’honneur de l’expédition que tu vas entreprendre, car c’est entre les mains d’une femme que l’Eternel livrera Sisera.
Débora se mit donc en route pour se rendre avec Baraq à Qédesh. 10Celui-ci y convoqua les tribus de Zabulon et de Nephtali. Dix mille hommes le suivirent et Débora partit avec lui.
11A la même époque, Héber le Qénien s’était séparé des autres Qéniens, descendants de Hobab4.11 Sur Hobab, voir Nb 10.29., le beau-frère de Moïse, et était venu dresser sa tente près de Qédesh, à côté du chêne de Tsaannaïm4.11 Les Qéniens étaient alliés aux Israélites depuis l’époque de Moïse (voir Ex 3.1). Ils ont combattu avec eux lors de la conquête de Canaan (Jg 1.16 ; voir Nb 10.29-32). Héber a émigré du sud vers le nord du pays et s’est allié aux Cananéens. C’est certainement lui qui a informé Sisera des préparatifs militaires de Baraq..
12Sisera fut informé que Baraq, fils d’Abinoam, était monté sur le mont Thabor. 13Il mobilisa toutes ses troupes et rassembla les neuf cents chars bardés de fer. Il achemina toute l’armée de Harosheth-Goyim vers le torrent du Qishôn. 14Alors Débora dit à Baraq : En avant ! C’est aujourd’hui que l’Eternel te donnera la victoire sur Sisera. Il marche lui-même devant toi.
Baraq descendit du mont Thabor à la tête de ses dix mille hommes. 15Alors l’Eternel mit en déroute Sisera, ses chars et toutes ses troupes, par l’épée devant Baraq. Sisera lui-même abandonna son char et s’enfuit à pied. 16Mais Baraq poursuivit les chars et l’armée jusqu’à Harosheth-Goyim, et toutes les troupes de Sisera furent massacrées. Pas un homme n’échappa.
17Sisera s’enfuit à pied jusqu’à la tente de Yaël, la femme de Héber, le Qénien, car la paix avait été conclue entre Yabîn roi de Hatsor et la famille de Héber. 18Yaël sortit à la rencontre de Sisera et lui dit : Entre, mon seigneur, retire-toi chez moi. Tu n’as rien à craindre ici.
Il la suivit donc dans sa tente, et elle le recouvrit d’une couverture.
19– Donne-moi, s’il te plaît, un peu d’eau à boire, lui dit-il, car j’ai soif.
Elle ouvrit l’outre de lait, le fit boire et le recouvrit. 20Il ajouta : Va te poster à l’entrée de la tente, et si l’on vient te demander s’il y a quelqu’un ici, tu répondras : « Personne ! »
21Puis il s’endormit profondément car il était épuisé. Alors Yaël saisit un piquet de la tente, prit le marteau, se glissa doucement près de lui, et lui enfonça le piquet dans la tempe, et le piquet lui transperça la tête et se planta dans le sol, si bien qu’il mourut. 22Sur ces entrefaites survint Baraq poursuivant Sisera. Yaël sortit au-devant de lui et lui dit : Viens, je te montrerai l’homme que tu cherches.
Il la suivit et vit Sisera mort, étendu sur le sol, la tempe transpercée du piquet.
23C’est ainsi que ce jour-là Dieu humilia Yabîn, le roi cananéen, devant les Israélites. 24Leur pression contre lui devint de plus en plus forte et ils finirent par l’éliminer.
Девора
1Али кад је Аод умро, Израиљци наставише да чине оно што је зло у очима Господњим. 2Тада их је Господ предао у руке Јавина, цара хананског, који је владао у Асору. Заповедник његове војске био је Сисера, који је живео у Аросет-Гојиму. 3Израиљци завапише Господу, јер је Јавин имао девет стотина гвоздених бојних кола, те је окрутно тлачио Израиљце двадесет година.
4У то време је у Израиљу судила пророчица Девора, жена Лапидотова. 5Она је обичавала да седи под Деворином палмом између Раме и Ветиља у Јефремовој гори. Израиљци су долазили к њој горе, да им дели правду. 6Она је послала по Варака, сина Авиноамовог, из Кедеса Нефталимовог, и рекла му: „Није ли Господ, Бог Израиљев, заповедио: ’Иди, узиђи на гору Тавор, и поведи са собом десет хиљада људи из Нефталимовог и Завулоновог племена? 7Ја ћу да намамим к теби Сисеру, заповедника Јавинове војске, на поток Кисон, с његовим бојним колима и његовим мноштвом, и предаћу га у твоје руке.’“
8Варак јој одговори: „Ићи ћу ако ти пођеш са мном; ако не пођеш са мном, нећу ићи.“
9Она одговори: „Заиста ћу поћи с тобом, али на путу на који идеш, слава неће припасти теби; Господ ће предати Сисеру у руке једне жене.“ Девора устаде и оде са Вараком у Кедес. 10Варак позва Завулоново и Нефталимово племе у Кедес. Десет хиљада људи је ишло за њим; и Девора је пошла горе с њим.
11А Хевер Кенејац био се одвојио од осталих Кенејаца, од синова Ховава, Мојсијевог таста, и разапео себи шатор код храста у Цананиму недалеко од Кедеса.
12Сисери је било јављено да се Варак, син Авиноамов, попео на гору Тавор. 13Сисера је сазвао сва своја бојна кола – девет стотина гвоздених кола – и сав народ са њим из Аросет-Гојима код потока Кисона.
14Девора рече Вараку: „На ноге! Ово је дан у који је Господ предао Сисеру у твоје руке. Не ступа ли Господ пред тобом?“ Варак сиђе с горе Тавор а за њим десет хиљада људи. 15Господ је довео у пометњу Сисеру, сва његова бојна кола и сав његов табор пред Вараковим мачем. Сисера је сишао с бојних кола и дао се пешке у бег.
16Варак је гонио бојна кола и војску све до Аросет-Гојима. Сви су Сисерини војници изгинули од оштрице мача; ниједан није преживео. 17А Сисера је побегао у шатор Јаиле, жене Хевера Кенејца, јер је између Јавина, цара асорског, и дома Хевера Кенејца владао мир.
18Јаила је изашла у сусрет Сисери и рекла му: „Сврати, мој Господару, сврати к мени. Не бој се!“ Сисера сврати к њој у шатор, а она га заогрне покривачем.
19Сисера јој рече: „Дај ми да попијем мало воде; жедан сам.“ Она отвори мешину с млеком, да му да пије и покрије га.
20Он јој рече: „Стани на улаз од шатора; ако неко дође и пита: ’Има ли кога унутра’, ти реци: ’Нема.’“
21Изморен, Сисера заспи. Тада Јаила, жена Хеверова, узе шаторски колац и маљ у руку, тихо му приђе, и заби му клин у слепоочницу. Клин прође све до земље, и Сисера умре.
22У међувремену, дође Варак гонећи Сисеру. Јаила му изађе у сусрет и рече му: „Дођи да ти покажем човека кога тражиш.“ Он дође к њој, а оно, Сисера лежи мртав, с шаторским коцем у слепоочници.
23Тог дана је Господ покорио Јавина, цара хананског, пред Израиљцима. 24Рука Израиљаца је све теже и теже притискала Јавина, цара хананског, док га није докрајчила.
